Pa, kako je zvučao taj ženski „glas” na festivalu „Pocket Globe 2024”?

Treći festival „Pocket Globe” održan je u Novom Sadu, od 12. do 14. novembra 2024. godine, na nekoliko lokacija. Programom, koji je obuhvatio šest koncerata, radionicu i prezentaciju, bačen je fokus na žene – umetnice.

. . .

Prvo što želim da kažem, na samom početku članka, jeste to da nam nikad nisu teže pale završne pripreme i organizacija festivala „Pocket Globe”. Razlog je ozbiljan i mračan: jedanaest dana pre trećeg izdanja našeg festivala, srušila se nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad i tom prilikom usmrtila 14 ljudi, dok je jedna od teže povređenih osoba preminula šesnaest dana kasnije, 17. novembra.

Ovaj tragični događaj nastaviće s pravom da potresa društvo i političku scenu Srbije, a mi smo, u periodu najvećeg šoka i prvih najtežih patnji žitelja Srbije, posebno građana Novog Sada, ipak morali da održimo ono što je već bilo zakazano i koncipirano, budući da je prošao i period zvanične trodnevne žalosti.

Forma opšte tuge na državnom nivou jeste prestala, ali su ogroman i istinski očaj, patnja i nezadovoljstvo nastavili i nastavljaju da žive u srcu ljudi.

Takva situacija i atmosfera, prirodno su doveli do toga da je festival „Pocket Globe” posetilo nikad manje publike. Oni koji su došli, kažu da je to iskustvo za njih čak bilo lekovito, makar na trenutak im nahranivši izmučenu psihu nečim lepim, prijatnim, emotivnim, kontemplativnim, dirljivim, potresnim, oporavljajućim, radosnim – sve u zavisnosti od konkretnog koncerta. Pritom, moglo bi se reći da je svojim programom, treće izdanje „džepnog festivala” upravo ponudilo prigodan, intimni zvuk i sadržaj, onaj koji ne uznemiruje, niti poziva na zabavu. Eto, tako se, nažalost, nekako „namestilo”…

Koncertni program trećeg „Pocket Globe”-a je održan u novoj zgradi Studentskog kulturnog centra Novi Sad, u ulici Vladimira Perića Valtera. Jako lep prostor velike sale u prizemlju, sa prostranom binom, odličnim ozvučenjem i barom koji omogućava lak i brz pristup osvežavajućem piću, predstavljali su prijatno, praktično i prigodno okruženje za koncerte koji su se tu odvijali tokom tri festivalske večeri. Reklo bi se da su svi bili zadovoljni: muzičari, publika i organizatori.

Prvi se publici koncertno predstavio francuski ženski trio Samaïa, 12. novembra. Iskrena, gotovo detinja vedrina tri izuzetno vešte i iskusne mlade umetnice – Eleonor Furnio, Noemi Nael i Luna Silva – ostvarila je lak put do publike, koja je vidno uživala i bodrim apaluzima nagrađivala predivna, harmonična vokalna višeglasja, zatim divne, ukusno aranžirane instrumentalne deonice (hardi-gardi, bendir, rik, bubanj leguero, bas-bubanj, daf, mandola), a konačno i atraktivan program sačinjen od raznolikih tradicionalnih pesama Evrope i Bliskog istoka.

Može se slobodno reći da je trio Samaïa bio otkrovenje i za publiku i za nas, organizatore, budući da njihovo vreme tek dolazi, tako da smo i mi, na neki način, napravili eksperiment, pozvavši sastav za koji nismo ni sami bili sigurni da li će se pokazati kao dobar ili izvanredan, a na kraju se ovo drugo ispostavilo kao tačno.

Nakon mladog, francuskog trija, na scenu je izašla najstarija (48) i najpoznatija muzičarka ovog izdanja festivala (koje je bilo u znaku žena, zatim sve samih srpskih premijera, ali i dominacije mlađih umetnika) – Ana Alkaide iz Španije, svojevrsna zvezda savremene španske muzičke scene. Uz podršku dugogodišnjeg kolege i životnog partnera Bila Kulija (ud, psaltir, buzuki, bas-pedala, programiranje), Ana je na svoj prepoznatljivi, pomalo njuejdževski način, raširila magiju i skrojila atmosferu ambijentalnog, eteričnog i transcendentalnog.

Njen nastup je bio anđeoski prefinjen, vođen lepotom glasa i vanvremenskim zvukom nordijske nikelharpe. Prošetala nas je Mediteranom, stazama Sefarda…

Čini se da je Ani smetao skromni broj glava u redovima publike, jer je umetnica njenog ranga navikla na više. Međutim, ništa mi tu nismo mogli da pomognemo. Takva je bila kob „Pocket Globe”-a u pretposlednjem mesecu 2024. godine.

Drugo veče, 13. novembra, obuhvatilo je nastupe dva dua. Najpre su Hiram Salsano i Marčelo De Karolis obradovali publiku zanosnim i energičnim interpretacijama tradicionalne muzike italijanskog juga, naročito regija Kampanije i Bazilikate. Sve je bilo onako kako i očekujemo od temperamenta ovog dela Evrope: moćan Hiramin vokal i strastveno trešenje daira kao i pulsiranje drombulja, ostvarili su savršeni spoj sa Marčelovom virtuoznošću na gitari batente, dok su luperi dodatno podgrejali atmosferu, ne remeteći vitalnu izvornost starih pesama.

Odmereno igranje Marčela i dela publike u kolu u jednom trenutku dalo je notu toplog zajedništva među ljudima, što je imalo i posebnu važnost u tim teškim novembarskim danima.

Posle Italijana, usledio je koncert koji je privukao posetioce zainteresovane ne samo za world music, već i za eksperimentalnu, avangardnu muziku. Neki od njih su došli iz Beograda u Novi Sad upravo zbog ovog koncerta. Poljski duo Maniucha & Ksawery bazira svoje nastupe na albumu „Oj borom, borom…” koji i dalje, sedam godina od objavljivanja, nadahnjuje i uzbuđuje, tako da se od ovo dvoje umetnika ni ne očekuje da pod obavezno „izbace” sledeći album.

Koncert Manijuhe Bikont i Ksaverija Vojćinskog kao da se najdublje uvezao sa turobnom situacijom u Srbiji tih novembarskih dana.

Nežnim, ali i prodornim, sirovim glasom koji odlično poznaje emociju seoskih žena ukrajinskog dela Polesja (pogranične oblasti Poljske, Ukrajine, Rusije i Belorusije, gde je Manijuha godinama vodila terenska istraživanja), Manijuha je dočarala razna lica tuge iz seoske svakodnevice u prošlosti, ali tuge kroz koju ruralne pevačice ujedno sebe oslobađaju teskobe, rehabilitujući svoje psihičko stanje.

Kontrabasista Ksaveri, kao još jedan tumač i saigrač u ovoj eksperimentalno-izvornoj interpretaciji tradicionalnog ukrajinskog nasleđa, takođe je podario tonove i harmonije nežnosti, patnje, rascepa, traganja i ponovnog ostvarivanja unutrašnjeg mira.

Treće veče, 14. novembra, otvorila je finska umetnica Teja Niku, koja je sa harmonikom u rukama i na krilu pružila publici pedesetak čistih „čil-aut”-minuta, smenjujući privlačnu melanholiju severa Evrope i strastvenu pokretljivost Balkana, gradeći jedan prirodan i intiman niz, koji ni melodija hit-pesme „Ajde, Jano” nije učinila drugačijim, tako da je, uprkos pozivu umetnice da se uz ovu nama vrlo blisku temu zapleše (što bismo inače uradili u nekom drugačijem kontekstu), sva publika ostala mirna na svojim mestima, prepuštajući se milini svakog tona i melodijskog ukrasa.

Teja je imala najviše publike, a razlog je bio u priličnom broju učenika novosadske Muzičke škole „Isidor Bajić”, koje je doveo njihov nastavnik harmonike Marko Asurdžić. Lep primer truda da se mladim ljudima podstiče i vanškolsko slušalačko iskustvo, te šire vidici u oblasti kojom se bave.

Na samoj završnici „Pocket Globe”-a, sve priznatija srpsko-austrijska umetnica Jelena Popržan, predstavila je jedan od aktuelnih projekata – Jelena Popržan Quartett. Nakon više od deset godina koliko je prošlo od prethodnog nastupa (sa duom Catch-Pop String-Strong) u jednom od „njenih” gradova, ova rođena Novosađanka imala je ogromnu potrebu da publici pokloni sav svoj unutrašnji žar, ideje i kreativnost… Ta potpuna i iskrena predaja muzici, trenutku, prostoru i okupljenoj zajednici, rezultirala je ubedljivom interpretacijom sadržaja albuma koji je sa Kvartetom objavila 2022. godine.

I mada su instrumentali bili jednako fascinantni kao i pesme bazirane na poeziji jevrejsko-poljsko-austrijske pesnikinje Tamar Radziner, ipak su, u emocionalnom smislu, ti vokalno-instrumentalni koncertni trenuci još intenzivnije uzdrmali publiku.

Od pratećeg sadržaja festivala, jedan je događaj, baš kao i prošle godine, zapravio otvorio festival, u utorak, 12. novembra, u predvečerje. Reč je o radionici sa članovima Dečjeg operskog studija Srpskog narodnog pozorišta, koju je prethodne godine vodila Iva Bitova, a ove – Manijuha Bikont. Još jednom: pun pogodak! Manijuha je bila veoma posvećena, radeći sa radoznalom i muzikalnom decom na nekoliko ukrajinskih pesama, a usput i na nekim fenomenima tradicionalne muzike i narodnog života, dok je Verica Pejić, dirigentica hora, zadovoljno sve posmatrala i takođe povremeno pružala aktivnu podršku.

Neka deca su došla naredne večeri na koncert Manijuhe i Ksaverija, a jedna od devojčica se odvažila da se, na poziv Manijuhe, popne na scenu i zajedno sa umetnicima otpeva pesmu.

Drugi prateći događaj odigrao se u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”, u sredu, 13. novembra, u popodnevnim satima, i to u saradnji sa Udruženjem „Eufonija” koje neguje i promoviše umetnost harmonike. Teja Niku je održala prezentaciju za učenike i nastavnike odseka harmonike, govoreći kako o svom razvojnom umetničkom putu tako i o harmonikaškoj sceni u Finskoj.

Poseban osvrt je napravila i na jedinstveni tip klasične harmonike, koji je karakterističan za Finsku i delimično se razlikuje od modela u ostatku „klasične” Evrope i sveta.

Pomenuta dva događaja predstavljala su dodatne aktivnosti gostujućih umetnika, predviđene u okviru projekta „Sounds of Europe”, a u vezi sa konkretnim umetnicima čiji su dolasci podržani kroz pomenuti projekat, u ovom slučaju – Manijuhom i Ksaverijem, kao i Tejom Niku. Pored Manijuhine radionice i Tejine prezentacije, koje su se formalno odigrale u okviru festivala „Pocket Globe”, još dve aktivnosti su odgovorile zahtevima projekta, samo izvan festivalske organizacije i programa. Jedno je bio koncert trija WOŠ u Novom Sadu, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”, 11. novembra, na kom je Ksaveri Vojćinjski nastupio sa lokalnim muzičarima – Predragom Okiljevićem (tenor saksofon) i Aleksandrom Škorićem (bubnjevi). Drugo je Tejin koncert, održan u Kulturnom centru „Mija Aleksić” u Gornjem Milanovcu, 12. novembra, u sklopu specifičnog, „putujućeg” festivala „Kreativna Evropa”.

Festival „Pocket Globe” organizuje Udruženje „Ring Ring” u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije, a ovoga puta i sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad.

Treći „Pocket Globe” su podržali: „Sounds of Europe” (Kreativna Evropa), Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasada Španije u Beogradu, Poljski institut u Beogradu, Institut „Adam Mickjević”, Francuski institut u Srbiji, Austrijski kulturni forum Beograd, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i magazin „Etnoumlje”

. . .

🔗  Pocket Globe:  Vebsajt   ǀ   YouTube   ǀ   Facebook   ǀ   Instagram

🔗  Pocket Globe 2024:  Reportaža na portalu Remix Press