Prvi world music festival Pocket Globe održan je u Novom Sadu, od 10. do 13. novembra 2022. godine. Program je obuhvatio šest koncerata, tri predavanja i jednu radionicu-sesiju. Pocket Globe bio je deo programskog luka Druga? Evropa projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.
. . .
Da li najzad ulazimo u novo doba? Ono u kojem je kod domaće publike (i medija) konačno podignuta svest o postojanju world music žanra i, još više, o njegovoj posebnosti i zanimljivosti koju uvek treba doživeti. I u kojem se ne diže hajp samo kada dođe Mariza.
Mi iz Udruženja Ring Ring, koje se bavi nekolikim festivalima, primetili smo već krajem septembra naznake tog novog doba, kada je deseti Todo Mundo – taj često uz ozbiljne napore nošeni world music festival – počeo čak mesec dana unapred da prodaje po koju kartu ili komplet ulaznica, kada je potom privukao ne samo naše pasionirane pratioce, nego i neka potpuno nova lica i, što je najvažnije, okupio je puno mladih, o čemu godinama maštamo.
I, dok se na primeru ovogodišnjeg Todo Munda sve još uvek naslućivalo, prvo izdanje novosadskog world music festivala Pocket Globe dalo nam je punu potvrdu.
Sve tri koncertne večeri bile su odlično posećene, sa dominacijom mlađe publike, a jako lep odziv je krasio i tri predavanja, ne samo u vidu broja ljudi u sali nego i u pogledu njihove aktivnosti, radoznalosti i ljubopitljivosti.
Mediji su takođe pokazali širokogrudost prema nama. Različiti i brojni mediji – radio, TV, štampane novine, internet – dali su prostor najavi festivalskog programa, kao i intervjuima sa umetnicima (ovo poslednje se odnosi na Etnoumlje, Nedeljnik, Kulturni dodatak u Politici, Danas, VisitNoviSad i NsHronika). U svemu tome imali smo veliku logističku podršku tima okupljenog oko projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, naročito u domenu komunikacija i marketinga. Jer, ne zaboravimo, Pocket Globe je bio deo programskog luka „Druga? Evropa” projekta EPK NS!
Dodajmo da je Pocket Globe imao i svoju after-priču u medijima, takođe važnu, ali nažalost sve ređu danas, a to su reportaže, kritike, prikazi. Nikola Glavinić je o celom festivalu govorio za Radio Beograd 2 i pisao za magazin Etnoumlje, dok je Ivana Jovanović izveštavala o svakoj večeri posebno za portal Remix Press.
Medijskoj podršci prethodi ona ključna – finansijka. Osim kroz Fondaciju 2022, koja je bila naš glavni oslonac, festival je dobio pomoć i od Grada Novog Sada, zatim kroz evropski projekat Sounds of Europe (čiji je partner Udruženje Ring Ring), kao i Francuski institut u Srbiji (za nastup Bab L’ Bluz). U čitavoj realizaciji festivala, na svoj način nas je podržao i krug predivnih volontera, na čiju smo raznoliku pomoć u svakom trenutku mogli da računamo.
Ko smo to, ustvari, mi, u slučaju festivala Pocket Globe? Tu osnovnu festivalsku organizacionu ćeliju činila su tri elementa, jedan iz Novog Sada i dva iz Beograda: Vojislav Malešev, Bojan Đorđević i Marija Vitas. Funkcionisali smo kao jedan i napravili čvrstu bazu za buduće aktivnosti pune volje i entuzijazma, a u kojima ćemo se radovati i mogućim proširenjima tima. Verovatno je da je na dobar odziv publike uticalo i Vojino vešto vođenje istoimenog ciklusa koncerata, počev od jeseni 2019. godine, čiji je svojevrsni prirodni nastavak festival Pocket Globe.
Najvažnija stvar za organizatora festivala je sama muzika, koju – bar bi tako uvek trebalo da bude – voli, prati, poznaje i za kojom gori. Naša velika ispunjenost pozitivnim emocijama tokom festivala i po završetku istog, bila je podstaknuta najpre fantastičnim koncertima, od kojih su neki u istoj večeri napravili ludo dobar hemijski spoj, zbog kojeg se organizatorima zadovoljno i pomalo gordo smeši brk.
Takvo je bilo drugo veče, održano 11. novembra u Pozorištu mladih. Istina je da je kiparski trio Monsieur Doumani razvalio sam po sebi, kao što je i marokansko-francuski kvartet Bab L’ Bluz na svoj način potom oduvao (i dalje traje neformalno, uzaludno glasanje oko toga koji je bend bio bolji), ali povrh svega toga, oni su se pokazali kao fantastičan niz!
Oba sastava krase moćan zvuk, energičnost i rok psihodelija, što na Pocket Globe-u, istina, nije imalo adekvatnog partnera u prostoru Pozorišta predviđenom za sedenje. Ipak, publika je bila toliko ushićena da je ka bini slala snažne impulse ravne onima kod posetilaca koji stoje, plešu i skaču.
A sve je počelo nekako svečano, jer takav je prostor Novosadske sinagoge. Pred tim večernjim ritualom, 10. novembra, povukla se i kišna pretnja, što je ljude unapred osokolilo da nakon prijatnog, sunčanog, hladnojesenjeg dana, provedu i veče van kuće. Ovakve vremenske prilike će, na našu radost, pratiti ceo festival. Jer, druga najvažnija stvar za organizatora festivala (u Srbiji) jeste upravo vreme… Ne voli naš narod kišu, a ni vetar, a ni…
U Sinagogi je prvo zasijao Damir Imamović sa svojim trijom Singer of Tales. Spontan, izražajnog glasa, odlično probranog repertoara, Damir je plenio interpretacijom neprolazno popularnih sevdalinki i ponekog svog autorskog bisera, bez mrve patetike. On je čovek ovog milenijuma, a sa osvešćenim, zrelim i autentičnim pogledom ka tradiciji. Na koncert Damira, Derje Tirkana i Žige Goloba, lepo se nadovezao Boris Kovač sa svojim New Ritual Ensemble-om i koloritnim, putenim aranžmanima kompozicija iz raznih Kovačevih faza, jako privlačnim za slušanje.
Iako je nešto manji sastav Borisa Kovača imao nastup samo dva meseca ranije u okviru programa NS EPK, novosadska publika je očigledno uvek rada da uživo čuje ovog unikatnog umetnika.
Treće koncertno veče, kao i drugo, odigralo se u Pozorištu mladih, privukavši najveći broj Beograđana, kojih je inače bilo i na prethodnim večerima, ali i na predavanjima. To samo pokazuje da zažarena publika ne odustaje pred većim brojem kilometara koje valja preći do tačke muzičkog ključanja. I nisu svi iz Beograda došli kolima!
Veče je otvorio domaći sastav Shira utfila, koji je sada već potpuno sazreo u osveženom lajn-apu, čemu su doprinos dali pevačica Branislava Podrumac i pijanista/klavijaturista Aleksandar Jovanović Šljuka. Vrlo postepeno su pravili emotivnu, dinamičku i ritmičku gradaciju, da bi do kraja potpuno razgalili publiku sve pokretljivijom i strastvenijom interpretacijom sefardskih ljubavnih pesama.
Organizatorski tim je bio ponosan svojom julskom odlukom da upravo Shira utfila bude izabrana da nastupi na festivalu Pocket Globe, nakon konkursa „Serbian Globe”, koji smo u maju bili otvorili za domaće umetnike.
Raspoloženje je dovedeno do usijanja. Gotovo sa tremom iščekivali smo nastup Kejhana Kalhora i Erdala Erzindžana. A onda smo dobili nešto što je prevazišlo očekivanja. Bio je to jednoipočasovni, neprekidni tok, muzička invencija, liturgija, ritual…
Stalno u pokretu između kontemplacije i strasti, melanholije i žara, tihog jecaja i voluminoznog urlika – Kejhanovo kamanče i Erdalova baglama disali su kao jedan organizam, a da se umetnici možda nijednom nisu međusobno pogledali.
Čudesan preplet tradicija i inovacija, te čaroban spoj Irana i Turske, u kom i same tradicije ovih zemalja postaju Jedno…
Kakav kraj, a i nije bio kraj! Jer, prava završnica festivala Pocket Globe desila se sutradan, u Kulturnoj stanici Svilara, na Kejhanovom predavanju o muzici Irana. To je bilo treće i poslednje festivalsko predavanje, kojem su prethodili slični događaji u Maloj sali Pozorišta mladih. Jusra Mansur i Bris Botan, članovi benda Bab L’ Bluz, govorili su (11.11) o muzici etničke grupe Gnava i ulozi žene u muzici Maroka, dok je Damir Imamović (12.11) pričao o sazu i mestu ovog instrumenta u kulturnom nasleđu Sarajeva i BiH.
Osim toga, bend Bab L’ Bluz je imao još jednu, naročitu aktivnost, kada je (11.11) na Petrovaradinskoj tvrđavi poveo novosadske muzičare ritmičnim stazama svoje radionice-sesije.
Kada se sve završilo, i kada smo umorni i zadovoljni krenuli da se vraćamo kućama – Voja na bajsu, a mi u autu – u glavi nam je brujao žagor oduševljenja, pohvala i zahvalnosti, kojim nas je tih dana darivala publika. Zbog nje ćemo i nastaviti da vrtimo u šaci džepni globus. Ideje se gomilaju na papiru, a rernu smo već uključili „na 1”. Program drugog festivala Pocket Globe se lagano promišlja.
