SREDA, 21. SEPTEMBAR 2022.
Jevrejski Kulturni Centar „Oneg Šabatˮ, 20 č.
„R O O T S O L O G Yˮ:
• BOJANA I NEBOJŠA BRDARIĆ (SRB)
Bojana i Nebojša Brdarić (promotivna fotografija)
BOJANA I NEBOJŠA BRDARIĆ započeli su svoju muzičku karijeru još u detinjstvu, 2001. godine. Aktivni su kao duo, ali istovremeno sarađuju sa mnogobrojnim priznatim srpskim umetnicima, među kojima su: Ljubiša Pavković, Brankica Vasić – Vasilisa, Pavle Aksentijević, Asim Sarvan, Ljuba Ninković, Slobodan Trkulja, Nenad Gajin – Coca itd. Nakon prvog pojavljivanja u televizijskoj emisiji Jeka, 2004. godine, dobijaju poziv da sa Velikim narodnim orkestrom RTS snime trajne snimke za Zvučni arhiv Radio Beograda. Od 2005. godine, Bojanu i Nebojšu nalazimo i među članovima nekoliko tzv. etno-sastava: Stupovi, Zanovet, Zlatopis i Biber. Kao duo, svoj prvi album Nasleđe objavljuju marta 2018. Izdanje krasi devet tradicionalnih narodnih pesama sa prostora Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, izvedenih u višeglasnom obliku, karakterističnom za balkansko područje. U toku je priprema drugog albuma Brdarića. Na festivalu Todo Mundo, Bojan i Nebojša će nastupiti u društvu još nekoliko mladih umetnika: Andreja Krstić (udaraljke), Amir Pilavdžić (klavijature), Grigorije Avramović (gitara) i Pavle Petrović (bas).
• JAKO EL MUZIKANTE (E)
Jako el Muzikante (foto: © simonblackley.com)
Sefardski kicoš JAKO EL MUZIKANTE (Muzičar Žako), skitnica i prevarant iz miljea café aman, jedva preživljava pevajući na svadbama i zabavama vezanim za bar mitzvah, ali i otimajući šta stigne od pijanih mušterija koje je zabavljao u kafanama. U kafanama u kojima su se okupljali ljudi bez pedigrea. U kafanama u kojima je bila zabranjen kafa, ali je hašiš bio rutina. U kafanama, u kojima su se sastajali grčki izgnanici rodom sa Zapada ili Turci rođeni u Grčkoj, sa Jermenima, Slovenima… I sa Jevrejima sefardskog porekla, kojima je ladino ili judeo-španski bio maternji jezik. U tim kafanama, pre jednog veka, globalizacija je počinjala svoj život, dok su koreni identiteta Jevreja, mada propustljivi, ipak preživeli. Vremenom su te melodije iz kafea aman zaboravljene zbog komplikovane situacije kroz koju su sami umetnici prolazili. Žakov svakodnevni život dramatično će se promeniti nakon traumatičnog rasparčavanja Osmanskog carstva. Ali nije sve izgubljeno: neki od fragmenata izvučeni su iz sećanja potomaka tih Sefarda. Dovoljno da se snimi album izuzetnog estetskog kvaliteta, oživljavajući i na sceni, vek kasnije, pesme koje se tako dobro mogu povezati sa našom današnjom stvarnošću i čežnjamažudnjama. Šuršo Fernandes (Xurxo), umetnik koji je osmislio projekt i koji predstavlja otelotvorenje Muzičara Žaka, putovao je u Izrael i Tursku kako bi potražio ono što je ostalo od te kulture i, posebno, njenih poslednjih trenutaka umetničkog sjaja tokom Osmanskog carstva: repertoar ranog 20. veka. Ven al Luna Park (Dođi u Luna Park) prvi je zvanični album projekta. To je knjiga sa CD-om, sa bogatom dokumentacijom i referencama na teme, koju je napisao sam Šuršo. Knjiga je napisana na ladinu, engleskom i rašiju (ladino napisano hebrejskom abecedom). Ven al Luna Park ujedno je i koncert u kojem ćemo uživati na 10. izdanju festivala Todo Mundo. Pripremite se za putovanje sto godina unazad. Pored Šurša (glas, udaraljke), trio Jako el Muzikante čine Nabil Naïr (klarinet) i Wafir Shaikheldin (ud).
ČETVRTAK, 22. SEPTEMBAR 2022.
Drugstore, 20 č.
„P A R T Y A R Dˮ:
• DŽAMBO AGUŠEVI ORCHESTRA (NMK)
Džambo Aguševi Orchestra, 2019 (foto: Goran Potkonjak)
Od skromnih početaka u malom makedonskom gradu Strumici do osvajanja pozornica širom sveta, DŽAMBO AGUŠEVI ORCHESTRA se popeo u sam vrh međunarodne muzičke scene. Džambo Agušev je nadaleko proslavljeni makedonski muzičar. Potiče iz porodice koja kroz generacije neguje muzičarski poziv. Sa 11 godina je postao član orkestra koji je vodio njegov stric Kočo Agušev, u kojem je takođe Džambov otac Džemal godinama svirao. Odlučan u želji da se dalje usavršava, Džambo nije dopustio da ga pažnja koja mu je ukazivana pokoleba i udalji od puta muzičkog sazrevanja. I dok je bio duboko ukorenjen u žanr trubačke muzike južnog Balkana, mladi Džambo je imao otvorene uši i za muziku Zapada i Istoka. Slušao je džez, fank, soul, tursku, filmsku, klasičnu muziku, istovremeno se služeći svojim romskim nasleđem, kao bazom za razvoj sopstvenog, osobenog trubačkog stila i zvuka. Kad je Džambo stasao, osnovao je vlastiti bend, Džambo Aguševi Orchestra, te tako izgradio svoju reputaciju svirajući na svadbama širom regiona. Godine 2006. su učestvovali na Roma Truba Festu u Kumanovu. Rezultat: prvo mesto! Džambo je nastavio da pobeđuje na ovom festivalu sve do 2011. godine – nakon toga su mu organizatori „zabranili” da se takmiči, kako bi prilika bila data i drugim muzičarima! Džambo se zatim pojavio na festivalu trubača u Pehčevu, oduševio sve i sa svojim orkestrom pokupio sve nagrade. Džambo je tada znao da je spreman da uđe u ring protiv balkanskih duvačkih orkestara teške kategorije na takmičenju za svetsku trubu na poznatom srpskom Dragačevskom saboru u Guči. I, tako, u leto 2011. Džambo je osvojio prvu nagradu i upisao svoje ime u istoriju ove poznate manifestacije: i žiri i publika pohvalili su orkestar i njegovog mladog vođu. Džambo je mogao da sedi na lovorikama, zaradi bogatstvo svirajući na blještavim svadbama i velikim festivalima. Ipak, mladi virtuoz nije bio zadovoljan takvom karijerom već se usmerio na osvajanje evropske i svetske publike.Tokom godina bend je sarađivao s mnogim lokalnim i regionalnim muzičarima od Hisnija Senlendiričija (Hüsnü Şenlendirici) i Serhana Čarija (Çağrı) sa istoka kontinenta, preko bosanskohercegovačke slavne grupe Dubioza Kolektiv i rumunskih bras majstora Fanfare Ciocarlia, do najnovijeg projekta s pevačicom Natašom Atlas (Natacha). Brasses for the Masses (Asphalt Tango Records, 2020), najnovije izdanje Džambo Aguševi Orchestra dobilo je pohvale međunarodne kritike i dobilo nagradu German Critics Pool u 2020. godini.
• FANFARA STATION (I / TN / USA)
Fanfara Station, 2021 (foto: Edo Florio Di Grazia)
FANFARA STATION je trio koji severnoafričkim vokalima i udaraljkama dodaje snagu bras benda i elektronike. To je pravo, transno slavlje, podstaknuto trubačkom muzikom, čitavom ritam sekcijom sa područja severne Afrike i podstičućim elektro-dens ritmovima koji daju tempo – a sve kreiraju samo trojica muzičara, zahvaljujući veštoj upotrebi lup stanica i lajv overdabinga arsenala instrumenata. Samo osnivanje ovog napuljsko-firentinskog trija bilo je nadahnuto snažnim sećanjima Marzuka Mejrija (Marzouk), pevača, kompozitora i instrumentaliste, na očev duvački orkestar u Tunisu. Trubač i trombonista rodom iz Kanade, Čarls Feris (Charles Ferris; truba, trombon, tuba, lupovi) slaže slojeve petlji i ispušta blještave improvizacije dok glavni programer Ghiaccioli e Branzini (elektronika i programiranje) upravlja dinamikom plesnog podijuma. Fanfara Station odaje počast epskim podvizima migranata s Mediterana, muzičkim kulturama afričke dijaspore i drevnim vezama južne Europe s Bliskim istokom, Magrebom i Amerikama. Njihov prvi album Tebourba objavljen je 2018. pod etiketom Aqualoca Records, a iste godine Ernesto Pagano odlučio je da snimi dokumentarac o Marzoku Mejriju (glas, udaraljke, tunižanske duvaljke, klarinet, lupovi), vođi benda, pod naslovom Life of Marzouk. budući da je njegov život poput prelaženja mosta koji povezuje istoriju južne Italije sa istorijom severne Afrike, od prošlog veka do danas. I još dublje od toga jer Mejri, osim što je virtuoz na mnogim instrumentima (on je u Italiju donio magrebsku darbuku), takođe je naučnik i neumorni promoter narodne tradicije kroz umetnost. Od izlaska prvog albuma, ime Fanfara Station i njihovi sjajni nastupi na sceni postajali su sve popularniji. U oktobru 2019. Fanfara Station je bio pobednik 12. izdanja Andrea Parodi Awards, najvažnijeg takmičenja u Italiji posvećenog muzici sveta. Iste godine trio je osvojio prestižnu nagradu Parodi i takođe odneo kući nagradu Critic’s Selection. Na njihovom drugom albumu Boussadia, snimljenom u Tunisu i Italiji, koji je u junu 2022. objavila poznata italijanska indi etiketa Garrincha GOGO, pojavljuje se tunižanski griot, Boussadia, pripovedač povezan s muzičkim žanrom stambeli, poreklom iz južnog Tunisa. Boussadia je inspirisana tradicionalnom maskom tunižanskog muzičkog rituala Stambeli. Na tunižanskom jeziku, naslov singla sa albuma, Nagran, odnosi se i na neprekidno ritmičko kretanje glave detlića i ruke perkusioniste, dok na napuljskom dijalektu znači nešto veliko. Višestruka značenja i isprepletenosti ljudi, jezika i muzike.
PETAK, 23. SEPTEMBAR 2022.
Jevrejski Kulturni Centar „Oneg Šabatˮ, 20 č.
„S K R I V E N I D R A G U LJˮ:
• DUNJA KNEBL I ROKO MARGETA (HR)
Dunja Knebl i Roko Margeta (foto: Doringo)
Nakon premijernog zajedničkog nastupa na Etnofest-u (Palić, 2018), DUNJA KNEBL I ROKO MARGETA su odlučili da snime svoj prvi album kao duo. Mada je razlika u godinama skoro pola veka, oboje vole tradicionalnu muziku i interpretacije koje istovremeno zvuče vrlo staro, ali i sasvim savremeno. Na albumu Svilarica svilu prede (2019) nalazi se 14 tradicionalnih pesama iz Hrvatske, koje su aranžirali na „ne-tradicijski” način, prateći se na instrumentima iz raznih krajeva sveta. Album je dospeo na jednu od listi Transglobal World Music Chart (januar, 2020). Njihov drugi album Songbook Songs (2021), koji se našao na listi najboljih albuma u 2021. godini po izboru Balkan World Music Chart, Dunjino je „autobiografsko” putovanje kroz život pomoću 14 pesama iz raznih zemalja aranžiranih na temelju pesama iz pesmarica. Iako je Dunja Knebl počela s javnim nastupima tek 1993, kad je imala 47 godina, do sada je objavila 21 album, interpretirajući zaboravljene ili gotovo zaboravljene tradicionalne pesme iz Hrvatske i drugih zemalja. Nastupa sama – prateći se na gitari, indijskom harmonijumu, sansuli, malim udaraljkama – ili sa drugim muzičarima. Između ostalog, osnovala je grupu Kololira, 2013. godine, sa kojom je do sada objavila tri albuma. Roko Margeta, multiinstrumentalista iz Zagreba, slično kao Dunja, živeo je i obrazovao se u više zemalja (Egipat, Kina, Indija, Indonezija). Pridružio se Kololiri 2018. kao najmlađi član i odličan interpretator na velikom broju instrumenata: klavijature, indijski harmonijum, ukulele, kalimba, sansula, swarmandal, tanpura, tapan, frame drum, bubnjevi, gitara, egzotične frule (od indonežanskih do irskih). Pored rada u Kololiri, svira u grupama Lizards Exist, Et’nas, Monkey Mind, Kosan. Osim što se bavi muzikom (svira, peva, radi muzičku produkciju, te muziku za filmove) i programiranjem (Supermind – dizajn zvuka), aktivno radi na usavršavanju cirkuskih veština i sarađuje u programima tog žanra. Sa Dunjom Knebl počeo je da sarađuje upravo 2018, kada je postao član njene grupe Kololira. Koncert na 10. festivalu Todo Mundo predstavlja njihov drugi nastup u Srbiji, a prvi u Beogradu. Pred početak nastupa, Dunji će biti svečano uručena nagrada Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci za 2022. godinu, koju deseti put dodeljuje World Music asocijacija Srbije.
• RAMSCH & ROSEN (A)
Ramsch & Rosen (foto: Werner Redl)
Savremena narodna muzika – između nekad i sad, bez straha od eksperimenta, ali uvek blizu korena… Julija Laherstorfer (Julia Lacherstorfer; violina, viola, vokal) i Simon Cehbauer (Zöchbauer; truba, citra, vokal) prebiru po starim slikama i rukopisima tražeći stare melodije, a ono što se pojavi, nakon pažljivo obrisanih slojeva prašine, često se ispostavi kao pravo duševno blago. Ono što umetnici pronalaze je zaista čarobno: nežni tonovi i prozračne reči, jednostavne melodije i tmurne balade, umotani su u zvukove violine, citre, glasova i trube. Bez bubnjeva, ali uvek snažno! Bez masti i začina, ali s puno osećaja. RAMSCH & ROSEN stvaraju muziku koja premošćuje jaz između vremena u kojem su kazaljke na satu drugačije otkucavale i sadašnjosti u kojoj možemo biti povezani s celim svetom i gde moramo da, iz neverovatno raznolikih mogućnosti, odaberemo ono što je vredno i što tačno odgovara nama, kao pojedincima. Nastaje neka vrsta narodne muzike koja se ne može odvojiti od izvođača i koja mora iz njih – i unutar njih – da izađe puna dubine, ali i sa migom. „Najlepši trenutak je kada se sve počne stapati tokom koncerta: mi s našom muzikom, naša muzika s publikom, publika s prostorom i vremenom, tako da postoji samo sadašnji trenutak sa svojim zvukom i svojim slikama.“ Ovaj reducirani način muziciranja i kreiranja eksperimentalne zvučne estetike, u kombinaciji sa sakralnim i tradicionalnim uticajima, deluje poput muzičkog melema u koji čovek uranja i iz kog ne želi da tako brzo izroni. Upravo suprotno. Muzika sastava Ramsch & Rosen je nalik ljubavnom zagrljaju. Kao duo, Julija i Simon objavili su dva albuma: Bellver (2014) i Bergen (2016). Muzika sa drugog albuma će biti i okosnica programa koji će izvesti na festivalu Todo Mundo. Sastav nastupa i u varijanti Ramsch & Rosen Quartet (uz dodatak klavira i kontrabasa).
Subota, 24. septembar 2022.
Jevrejski Kulturni Centar „Oneg Šabatˮ, 20 č.
„N A I S T O K U M A Š T Eˮ:
• MEYBAHAR (H / GR)
Meybahar (promotivna fotografija)
Možete li da zamislite vibrantni spoj santurija – zanosnog grčkog cimbala – i raspevane violine? To je MEYBAHAR! Duboko zalaženje po ostrvima Egejskog mora, Male Azije i Bliskog istoka inspirisano drevnim modalnim nasleđem i muzikom našeg vremena, kao tačkama susreta različitih kultura. Njihov prvi album, Abyss, (Fonó, 2019) donosi multikulturalnu fuziju melodija iz ovih različitih tradicija. Abyss se našao na jednoj od TOP 10 lista Balkan World Music Chart u 2019. Zvuk benda sadrži melodije inspirisane njihovom grčkom i turskom muzičkom baštinom i originalne kompozicije sastava. Meybahar krasi estetika uzdižuće istočnjačke duhovnosti. Bend je izrastao iz zvučno savršeno usklađenog dua Marilije Pilti (grčki santuri) i Martona Kopčika (Kopcsik Márton; violina). Oni su, takođe, organizovali pet prekrasnih muzičkih događaja u budimpeštanskom klubu Fonó pod nazivom Meybahar Evenings. Rado pozivaju na saradnju svetski priznate umetnike kao što su Ros Dejli (Ross Daly), Keli Toma (Kelly Thoma), Haig Yazdjian, Martha Mavroidi. Muzika Mejbahara je od 2022. dobila osveženo obličje zahvaljujući novom sastavu, koji donosi novi repertoar na scenu, uz pevanje i pratnju na udu.
• PERIJA (NMK)
Perija (foto: Gjorgji Anastasovski )
„S najnovijom inkarnacijom neo-hipi-folk-postpank psihodeličnog transa… Bend Perija nosi zvuk koji dotiče Bliski istok, Balkan, Severnu Afriku… Tradicionalnu muziku i složene makame, neparne ritmove… Gde se na jezicima sa ovih prostora govori o ljudskim pravima i slobodama. S razlogom su dočekani kao miljenici sadašnje (sub)kulturne scene, a ispraćeni sa utiskom da njihovo vreme tek dolazi” – iz ruku Ljupče Jolevskog, novinara Slobodne Europe, nakon nastupa Perije na najvećem world music festivalu u Makedoniji, OFFest-u. PERIJA je dark-folk bend koji izvodi muziku punu raznih uticaja, od tradicionalne muzike područja sa kojih potiču, preko srednjoistočnih makama i nekih severnoafričkih stilova, do bluza, post-panka, atonalne i džez muzike. Oni pevaju na različitim jezicima Balkana kako bi podelili ideju jednakosti između nacija i etničkih grupa, a teme njihovih pesama se kreću od važnih društvenih tema sadašnjosti (pesme priznatih autora), preko novinskih isečaka, do starih, često i morbidnih seoskih pesama (neke od njih su sakupili prijatelji putujući po selima i snimajući ih, a neke su pronađene na vrlo starim snimcima). Perija je reč turskog porekla i odnosi se na vilu, a upravo u toj mitološka povezanost sa tamom balkanskih šuma leži osećanje koje pokušavaju da pretoče u svoju muzičku poetiku. Bend čine: Lea Milinovikj (ud, tambura, cumbuş sas, udaraljke), Dea Delina Plevneš (udaraljke, vokal), Katerina Dimitrovska (vokal, tambura, kemane, udaraljke, yaylı tambur) i Ognen Zlatanov (cumbuş sas, ud, tambura, vokal). Perija je objavila dva studijska albuma: Loc (samostalno izdanje, 2017), Falan Filan (Sharla Records, 2021) i dva EP-a: Kokalo (Sharla Records, 2020) i Live at ESNS 2021. Falan Filan se našao na 5. mestu liste Balkan World Music Chart (prvi kvartal 2019). Trenutno rade na svom trećem studijskom albumu, Tavşan Kanı.
. . .
. . .
