Trinaesti „Todo Mundo“, festival muzike sveta, održava se u Beogradu, od 25. do 28. septembra 2025. godine, u Ložionici, Češkom centru i Karmakomi.
Program festivala obuhvata šest koncerata umetnika i grupa iz Austrije, Belgije, Senegala, Holandije, Turske, Italije, Češke, Mađarske, Turske i Francuske.
Festival „Todo Mundo” ostvaruje svoje trinaesto izdanje, donoseći šest koncerata, koji će biti održani na tri beogradske lokacije, 25, 27. i 28. septembra 2025.
Dvanaesto izdanje festivala „Todo Mundo” obuhvata koncerte, konferenciju, mentorske sesije i razgovor sa umetnikom. Festival će biti održan u Beogradu, od 20. do 22. septembra 2024.
Jedanaesti festival „Todo Mundo” održan je u Beogradu, od 21. do 23. septembra 2023. Program je obuhvatio koncerte, DJ nastup, konferenciju i javni razgovor.
DJ CLICK
(Francuska)
DJ Click (promotivna fotografija)
DJ Click, poznat i pod nadimcima „DJ SUV” ili „General”, neustrašivi je istraživač svetskih ritmova, od indijskih tabla u Radžastanu do ciganske muzike oko Bukurešta, Gnava ritualnih noći u Esaurii i romskih festivala u Sevilji.
Bilo samostalno ili sa svojim muzičarima, stvara vatrene i očaravajuće nastupe za publiku širom sveta. Pionir Global Bass scene i osnivač izdavačke kuće No Fridge, producirao je više od 40 albuma sa umetnicima i sastavima kao što su Rona Hartner, Gnawa Njoum Experience, Hamadcha de Fés i Maša Natanson.
Takođe je sarađivao ili remiksovao muziku sledećih umetnika i grupa: Manu Čao, Watcha Clan, Mahala Raï Banda, Dhoad Gypsies of Rajasthan, Rašid Taha i mnogi drugi.
Putujući svetom sa svojim gramofonima i mobilnim studijom, Dj Click neprestano istražuje, snima i stvara nove muzičke susrete, pomerajući očekivanja publike izvan svih okvira.
DJ Click dolazi u Srbiju peti put. Njegov nastup održaće se 28. septembra u Beogradu, u klubu Karmakoma, u okviru 13. „Todo Mundo Festivala”.
Prethodno je nastupao u Srbiji na festivalu „Exit” u Novom Sadu (2007, 2008), u Guči (2009) i na „Kustendorfu” (2021).
Koncert DJ Click-a u Beogradu omogućen je zahvaljujući podršci Francuskog instituta u Srbiji.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
DJ Click: DJ kontroler, gramofoni, teremin, drombulje
Nasip Kısmet spaja anadolsku lirsku poeziju sa eklektičnim ritmovima etno-džeza, fjužna i psihodeličnog folka, povezujući se sa publikom na duboko duhovnom nivou.
Formiran 2019. godine od strane Arifa Erdema Odžaka, osnivača i gitariste poznatog turskog benda Seksendört, sastav čine David Sege na bubnjevima, Daniel Mešter na saksofonu i klarinetu, Marton Eged na basu i Derja Odžak u ulozi pratećeg vokala.
Njihov prvi EP sa tri pesme (Nasip Kısmet, 2021) brzo je izgradio vernu publiku, što je dovelo do nastupa na značajnim bečkim i budimpeštanskim festivalima i klubovima. U aprilu 2022. godine izdali su LP „Live at SuperSize Recording” (Hunnia Records).
Ime benda, koje na turskom znači „sudbina”, odražava njihovu filozofiju predavanja životnim tokovima. Čak i kada publika ne razume turski jezik, emotivni vokali, perkusivna gitara i složena instrumentacija stvaraju univerzalni utisak, nudeći moćno muzičko putovanje koje prevazilazi granice.
Nasip Kısmet dolazi u Srbiju prvi put. Njihov premijerni nastup u našoj zemlji održaće se 28. septembra u Beogradu, u klubu Karmakoma, u okviru 13. „Todo Mundo Festivala”.
Njihov koncert u Beogradu omogućen je zahvaljujući podršci Collegium Hungaricum Beograd.
Osnovan 2015. godine u Groningenu, Holandija, AVA Trio – Đuzepe Doronco na bariton saksofonu i duvačkim instrumentima, Esat Ekindžiolu na kontrabasu i Pino Bazile na udaraljkama sa okvirom i kupafonu – istražuje bogate zvučne pejzaže Mediterana.
Kombinujući džez, improvizaciju i makam muziku, razvili su jedinstveni stil koji nazivaju „Mediteranska avangarda”.
Sa četiri kritički hvaljena albuma i više od 160 nastupa u 17 zemalja, trio nastavlja svoje arheomuzikološko istraživanje mediteranskih civilizacija. Njihovi nastupi odražavaju bezvremeno muzičko putovanje koje prevazilazi granice, spajajući virtuoznost, improvizaciju i kulturni dijalog.
U septembru 2025. godine, Trio svoju muziku donosi na Balkan, gde će ostvariti nastupe (uz Arona Horvata) u Budimpešti, Zagrebu i Ljubljani, a zatim u Bihaću i Lukavcu, nakon čega i na „Todo Mundo Festivalu” u Beogradu, pre nego što nastave put ka Istanbulu.
AVA Trio dolazi u Srbiju prvi put. Njihov debitantski nastup u našoj zemlji održaće se 27. septembra u Beogradu, u Češkom centru, u okviru 13. „Todo Mundo Festivala”.
Esat Ekindžiolu iz AVA Trija je prethodno bio u Srbiji, nastupajući u Studiju 6 Radio Beograda i na „Pančevo Jazz Festivalu” sa bendom Kuhn Fu.
Koncert AVA Tria u Beogradu je omogućen zahvaljujući podršci projekta Sounds of Europe.
Tomáš Kočko & ORCHESTR isporučuju raskoš akustične energije, spajajući tradicionalne, paganske i folklorne uticaje sa instrumentalnom virtuoznošću i nezaboravnim glasovima. Njihovi koncerti pružaju publici bezvremene priče i moćno akustično iskustvo.
Potičući iz srca Moravske, njihova muzika nosi snagu drevnih tradicija, izraženih kroz gitare, violinu, dulcimere, blok flaute, udaraljke i druge narodne instrumente, stvarajući sirov i prirodan zvuk obogaćen elementima roka, metala i džez muzike.
Od strane kritike hvaljeni kao „Moravski Jethro Tull” ili „Moravski Chieftains”, osvojili su ANDEL nagradu 2006. i 2012. godine, a njihovi albumi „Poplor”, „Velesu” i „Ona” postigli su visoke pozicije na evropskim top listama world music žanra.
Orkestar je nastupao širom Evrope, uključujući European Broadcasting Union Folk Festival u Corku, Rock for People i Colours of Ostrava u Češkoj, Nowa Tradycja i Ethnosfera u Poljskoj, Viljandi Folk Festival u Estoniji, Heritage World Music Festival u Mađarskoj, Halkaer u Danskoj, Harvest u Rusiji, Le Village Européen des Nouvelles Musiques Traditionnelles u Francuskoj, Waidhofen an der Thaya u Austriji i United Islands of Prague.
Tomáš Kočko & ORCHESTR dolaze u Srbiju prvi put. Njihov premijerni nastup u našoj zemlji održaće se 27. septembra u Beogradu, u Češkom centru, u okviru 13. „Todo Mundo Festivala”.
Koncert Tomáš Kočko & ORCHESTR-a je omogućen zahvaljujući podršci Češkog centra u Beogradu i Ministarstva kulture Češke.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Tomaš Kočko: glas, gitare, mandolina
Helena Vivozilova: blok flauta, kvinton, dulcimer, glas
Jakob Štajnkelner (Steinkellner), rođen 1995. u Lincu, otkrio je strast prema muzici sa šest godina. Počeo je sa harmonikom, a kasnije se fokusirao na štajersku harmoniku. Sa 14 godina upisuje Privatni univerzitet Anton Brukner dok istovremeno završava srednju školu. Diplomirao je na dva bečlor programa – Muzičko obrazovanje i Nastup – sa odličnim uspehom, a master završio sa najvišim ocenama.
Štajnkelner predaje u Muzičkom školskom sistemu Gornje Austrije i do sada je gostovao kao predavač u Peruu, Vijetnamu, Japanu, Tunisu i na Filipinima. Takođe, posvećen je stvaranju muzike sa osobama sa invaliditetom.
Od 2017. promoviše harmonike Landerer i potpredsednik je Udruženja harmonikaša Gornje Austrije.
Između 2023. i 2025. održao je preko 200 koncerata u više od 30 zemalja širom sveta.
Dobitnik je više priznanja, uključujući Nagradu za promociju kulture (2020), EXTRA fondove (2021), NASOM selekciju (2023) i Rotary Music Award (2024).
Jakob Štajkelner prvi put dolazi u Srbiju. Njegov premijerni nastup u našoj zemlji održaće se 25. septembra u Beogradu, u Ložionici, na 13. festivalu „Todo Mundo”.
Koncert Jakoba Štajnkelnera ostvaruje se uz podršku Austrijskog kulturnog foruma Beograd.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Jakob Štajnkelner: štajerska dijatonska harmonika, glas
Treći album grupe Tamala, „Diboli” označava novu formaciju kvarteta sa usnoharmonikašem Olivjeom Vanderom Bauvedeom. Album, nazvan po gradiću na granici između Senegala i Malija, odaje počast muzičkom nasleđu Zapadne Afrike i podršci predaka.
Tamala, što znači „putnici”, istražuje zvučni spoj kore, violine, usne harmonike i glasa. Senegalski pevač i multiinstrumentalista Mola Sila svira i pravi tradicionalne zapadnoafričke instrumente. Violinista Vauter Vandenabele daje evropski pečat, dok Olivje Vander Bauvede dodaje bluzi tonove harmonike. Virtuoz na kori, Bau Sisoko, potomak griota, doprinosi ritmom, solima i kompozicijom.
Vođena tradicijom i inovacijom, grupa Tamala nastupa širom sveta, pružajuću time i podršku obrazovanju u Senegalu, zbog čega je stekla nadimak „ambasadori CEPPE“, spajajući svestranost, duhovnu dubinu i međukulturnu saradnju.
Tamala prvi put dolazi u Srbiju. Njihov premijerni nastup u našoj zemlji održaće se 25. septembra u Beogradu, u Ložionici, na 13. festivalu „Todo Mundo“.
Sam Mola Sila je nastupio na festivalu „Ring Ring” u Beogradu, 2002. godine sa grupom Vershki da Koreshki.
Koncert kvarteta Tamala ostvaruje se uz podršku platforme UpBeat.
Takođe, ulaznice je moguće nabaviti i putem mejla: todomundofestival@gmail.com.
. . .
25. septembar
Jakob Štajnkelner / Tamala
27. septembar
AVA Trio / Tomáš Kočko & ORCHESTR
28. septembar
Nasip Kısmet / DJ Click
OLIVER ŠTAJDLE I KRIS PICIOKOS
(Nemačka)
Duo čine dvojica poznatih učesnika savremene evropske džez, improvizovane i eksperimentalne muzičke scene.
Oliver Štajdle (bubnjevi) i Kris Piciokos (alt saksofon) odlično se poznaju i imaju veliko iskustvo zajedničkog muziciranja, kao na primer u okviru Oliverovog kvarteta Rokc Music.
Međutim, Oliver i Kris nikada do sada nisu nastupali kao duo, tako da će njihov koncert na 29. „Ring Ring”-u predstavljati svetsku premijeru!
Saksofonista, kompozitor i improvizator iz Berlina, Kris Piciokos (Chris Pitsiokos; 1990) rodom je iz Bruklina. Njegove kompozicije su kao okviri, koji izvođaču omogućavaju da u potpunosti, bez potčinjavanja, izrazi sopstvene estetske vizije i kreativnost. Na taj način se Krisov kompozitorski rad suprotstavlja tradicionalnom pristupu komponovanju, u kom je kompozitor obično i vođa benda ili glavni, nekad i jedini koji odlučuje o muzičkom toku kao jedinstvenoj, unapred zamišljenoj viziji. Slavni magazin „Rolling Stone” je istakao Krisovu iznenađujuće originalnu viziju i zapanjujuće brzu svirku na saksofonu.
Oliver Štajdle (Steidle; 1975) jedan je od najinovativnijih nemačkih džez bubnjara, poznat po virtuoznoj, poliritmičnoj svirci i širokom stilskom rasponu. Osnovu nalazi u džezu i hardkor panku, a svirao je klavir pre nego što je sa 11 godina prešao na bubnjeve. Nakon iskustva u garažnim rok bendovima i džez orkestrima, studirao je u Nirnbergu, a zatim postao ključna figura berlinske džez scene. Suosnivač je bendova Klima Kalima i Der Rote Bereich, oba nagrađena „Nemačkom džez nagradom”. Oliverova svestranost ogleda se u brojnim projektima – od avangardnih trija do velikih ansambala – kao i saradnjama sa raznim muzičarima. Redovno nastupa na festivalima širom sveta i nastavlja da pomera granice savremenog muzičkog izraza.
Premijerni nastup Olivera Štajdlea i Krisa Piciokosa organizovan je kao zamena za otkazani koncert trija Šik/Ingebrigt Hoker Flaten/Štajdle.
Koncert dua Olivera Štajdlea i Krisa Pisiokosa podržao je Gete-institut u Beogradu.
Ova četvorica poznatih i iskusnih improvizatora nastupiće zajedno na sceni prvi put. Iako su im se putevi više puta ukrštali – svirali su u različitim međusobnim kombinacijama dua i trija – Festival „Ring Ring” ih prvi put okuplja u jedinstvenom, novom muzičkom susretu.
Džon Dajkman (John Dikeman) američki je saksofonista koji trenutno živi u Belgiji. Njegovo muziciranje crpi inspiraciju iz širokog spektra izvora i obuhvata čitav raspon improvizovane muzike i tehnika. Aktivno učestvuje u brojnim sastavima, među kojima su trio sa Vilijamom Parkerom i Hamidom Drejkom, duo sa Stivom Noblom, saradnje sa Dirkom Serisom, kao i projekti sa Jasperom Stathaudersom, Džoom Mafijom, Luišom Visenteom, Aleksanderom Hokinsom, Rodžerom Ternerom, Aleksandrom Škorićem i mnogim drugima.
Luiš Visente (Luís Vicente) portugalski je trubač sa prebivalištem u Lisabonu. Veoma je aktivan muzičar koji svira u brojnim sastavima različitih muzičkih koncepata – od potpuno slobodne improvizacije do komponovane muzike – pri čemu sloboda izraza uvek ostaje njegov osnovni umetnički pokretač. Nastupao je na desetinama festivala i bina širom Evrope i Severne Amerike, a spisak umetnika sa kojima je sarađivao je izuzetno bogat. Vodi i sopstvene sastave – trio i kvartet – u kojima izvodi autorsku muziku.
Među domaćim herojima je Aleksandar Škorić, bubnjar poznat po svojim energičnim, ali i suptilnim nastupima sa triom Čarlsa Gejla, sastavom Akira Sakata & Entasis, grupom Muzikom iz unutrašnjosti, kao i u brojnim spontanim improvizacijama širom Evrope.
Tu je i Branislav Radojković, basista iz bendova Fish in Oil, Naked i Muzika iz unutrašnjosti, koji je nastupao na četiri kontinenta i sarađivao sa umetnicima kao što su Mark Ribot, Monika Lakatoš, Jelena Popržan, Metju Ostrovski i Džordž Kremaši.
Duo srpske pijanistkinje Marine Džukljev (1983) i Austrijanca Ditera Kovačiča (1973), poznatog kao dieb13, koji koristi gramofone i kompjuter, otpočeo je sa radom u doba korone, u oktobru 2020. godine. U skladu sa datim okolnostima, saradnja dvoje umetnika je imala oblik zajedničkih sesija „na daljinu”, tokom kojih je dieb13 bio u Beču, a Marina u Novom Sadu.
Saradnja je prerasla u zajednički koncert „na daljinu”, strimovan na Jutjubu, 11. novembra. Koncert, kao i sama saradnja Marine i Ditera, bio je deo umetničkog, rezidencijalnog programa NOISM u organizaciji kuda.org, čiji je cilj razvoj novih umetničkih produkcija na polju improvizacije.
Zahvaljujući sesijama snimanja u oktobru 2020, oformljen je materijal za hvaljeni album „Štrudel”, objavljen u aprilu 2021, pod etiketom „Tak-ta-t”. Album donosi jednu muzičku celinu u trajanju od skoro 43 minuta, koja predstavlja spektar improvizacija, te dinamičkih i koloritnih nijansiranja.
Duo je svoj prvi i za sad jedini nastup uživo imao u Beču, u Echoraum-u, juna 2024, tako da njihov koncert na otvaranju 29. „Ring Ring”-a ne samo da je balkanska premijera, nego i sasvim retka prilika da se na licu mesta doživi savršeni sklad dvoje kreativnih ljudi na polju improvizacije, minimalizma, repetitivnosti, fri-džeza…
Marina Džukljev u svojoj dugogodišnjoj karijeri pijaniste i pedagoga spaja svetove klasične, savremene komponovane, improvizovane, primenjene i improvizovane muzike. Sarađivala je do sada sa nebrojenim, uglavnom evropskim muzičarima.
Dieb13 je još od početka 2000-tih poznat ljubiteljima elektroakustične improvizacije, a pamti se njegov rad sa improvizatorima kao što su Mats Gustafson, Fil Minton, Džon Bučer i Ken Vandermark.
Koncert Marine i Ditera omogućili su Austrijski kulturni forum Beograd i Radio Beograd 3.
Pavel Fajt (1957), bubnjar, kompozitor i producent, jedan je od ključnih aktera češke i evropske eksperimentalne i improvizovane muzike. Njegova bogata karijera obuhvata saradnje sa brojnim svetskim muzičarima poput Freda Frita, Toma Kore, Ane Homler i mnogih drugih, kao i nastupe na prestižnim festivalima širom Evrope, Amerike i Kanade.
Fajt je poznat i kao saosnivač kultnih bendova Dunaj i Pluto, vođa međunarodnog bubnjarskog projekta Slet bubeníků, te član više kreativnih formacija uključujući Autopilote i Mia Zabelka Trio. Kao član dua Bittová & Fajt ostavio je neizbrisiv trag na muzičkoj sceni bivše Čehoslovačke i šire – njihov istoimeni album proglašen je jednim od najboljih LP izdanja decenije prema časopisu „Rock & Pop”.
Autor je muzike za brojne pozorišne i filmske projekte („Hamlet: Neúplný sen”, „Don Kihot”, „Makbet”), a za svoj rad je nominovan za prestižnu nagradu „Alfred Radok”. Aktivno deluje i kao pedagog, rukovodilac audio kabineta na Fakultetu likovnih umetnosti u Brnu, kao i saradnik pisca Vaclava Cileka na muzičko-književnim projektima.
Pavel Fajt je već nastupao na festivalu „Ring Ring”, a poslednji put je to bilo 2012. godine sa Trijom Mie Zabelke. Ovoga puta predstaviće svoj solo-projekat, a u pitanju je balkanska premijera!
Nastup Pavela Fajta pomogao je Češki centar Beograd.
Otomo Yoshihide’s New Jazz Quintet (ONJQ) japanski je sastav fri-džez ieksperimentalne muzike, koji predvodi kompozitor, producent zvuka, turntablista i gitarista Otomo Jošihide (Yoshihide).
Kao što Džon Zorn znači njujorškoj sceni, tako Otomo Jošihide predstavlja ključnu figuru japanske avangardne muzike. Ikonoklast po pristupu, Otomo se uhvatio u koštac sa džez repertoarom – uvek sa dubokim poštovanjem, virtuoznošću i tehničkom preciznošću. Sa više od 100 izdanja do sada, uključujući osam albuma sa Kvintetom New Jazz, Otomo i dalje neumorno traga za uzbudljivom ravnotežom između melodičnih struktura i intenzivnih trenutaka improvizacije.
ONJQ je u januaru i februaru 2024. godine imao uspešnu evropsku turneju – 15 koncerata u 8 zemalja i gotovo svi su bili rasprodati. Gledati Otoma uživo, bilo sa kvintetom ili drugim projektima, predstavlja jedinstveno i neponovljivo iskustvo!
Jelena Popržan je harizmatična i vokalno izražajna violistkinja, pevačica i umetnica zvuka iz Srbije, koja je donela osveženje austrijskoj muzičkoj sceni kroz projekte/sastave kao što su Catch-Pop String-Strong, Sormeh i Madame Baheux. Među njenim najnovijim projektima, pored hvaljenog solo programa „La Folia”, nalazi se i JELENA POPRŽAN QUARTETT, koji ova jedinstvena umetnica neguje još od koncertnog debija Kvarteta na festivalu „Glatt & Verkehrt” u Kremsu (2021).
Kvartet čine tri poznata imena austrijske džez scene: Kristof Pepe Auer (Christoph), Klemens Zajnicer (Clemens Sainitzer) i Lina Nojner (Neuner).
Jelena je najpre otkrila poeziju poljsko-bečke pesnikinje Tamar Radziner (Radzyner; 1927 – 1991) u publikaciji kuće „Theodor Kramer Society”, koja ju je duboko dirnula. Tamar, poljska Jevrejka koja je preživela holokaust i učestvovala u oružanom otporu, kasnije je našla dom i mir u Beču, kao i u nemačkom jeziku. Sarađivala je sa umetnicima poput Georga Krajslera, Topsija Kipersa i drugih. Njena poezija, prožeta suptilnim, pa i ironičnim humorom i setnim, dirljivim pesimizmom, ostavila je trajan utisak na Jelenu.
Jelena Popržan je potom kreirala ciklus pesama kao muzički omaž Tamar Radziner. Ipak, veći deo programa obuhvata Jelenine potpuno nove instrumentalne kompozicije, bogate zvučnim slikama i melodijskim pripovedanjima.
U septembru 2022, Jelena Popržan Quartett je objavio svoj istoimeni debitantski album.
Koncert Jelena Popržan Quartett-a na festivalu „Pocket Globe” jeste njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj se ostvaruje uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Jelena Popržan: viola, glas
Lina Nojner: kontrabas
Klemens Zajnicer: violončelo
Riči Vinkler: klarinet, alt saksofon
🔗 LINKOVI
Jelena Popržan: Vebsajt ǀ Jelena Popržan: Facebook ǀ Album „Jelena Popržan Quartett”: Bandcamp
· · ·
TEJA NIKU
(Finska)
Teja Niku (photo: Antti Kokkola)
TEJA NIKU (Teija) finska je harmonikašica, poznata po svojoj dubokoj posvećenosti nordijskoj i balkanskoj narodnoj muzici. Obično je stručnjaci ističu kao kompozitorku sa odličnim osećajem za melodiju, te kao inventivnu aranžerku, a njen lirizam u sviranju harmonike prevazilazi tehničko savršenstvo i stav.
Leta 2019. godine, izdavačka kuća Ääniä Records objavila je Tejin treći solo album „Hetkessä”, koji u potpunosti donosi solo svirku umetnice. Širok opseg registara, kao i dinamičke i tehničke mogućnosti harmonike, zajedno sa spontanim, prirodnim improvizacijama u datom trenutku, čine osnovu muzike, koja je u potpunosti komponovana, aranžirana i snimljena od strane Teje Niku. Album „Hetkessä” je dobio pohvalne recenzije i emitovan je u radio programima širom Evrope.
Od 2022. godine, Teja radi na novoj muzici, uz podršku trogodišnje umetničke stipendije koju joj je dodelio Nacionalni savet za muziku u Finskoj.
Nastup Teje Niku na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njen premijerni koncertu u našoj zemlji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe.
MANIJUHA I KSAVERI je duo koji na jedinstven način kombinuje džez improvizaciju sa tradicionalnim, odumirućim pesmama iz oblasti Polesja u Ukrajini. U svojim kompozicijama prizivaju prolećne, svadbene i ljubavne pesme, kao i uspavanke, tkajući ih u narative koji prate cikluse prirode i ljudskog života. Njihova muzika priča priče koje prelaze epohe i žanrove, crpeći inspiraciju iz Manijuhinih godina putovanja i susreta sa pevačima iz ukrajinskih sela, kao i iz njihove zajedničke muzičke imaginacije.
Na svojim koncertima ne samo da pevaju i sviraju već i dele priče i folklor povezan sa svojim repertoarom.
Manijuha Bikont je vokalistkinja, muzičarka i antropološkinja koja je sprovela brojna terenska istraživanja u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji. Članica je različitih muzičkih i pozorišnih grupa posvećenih tradicionalnoj muzici, ritualima, improvizaciji i nekonvencionalnim vokalnim tehnikama. Peva i svira tubu u sastavu Tęgie Chłopy i sarađuje sa grupama poput Janusz Prusinowski Kompania, kao i sa džez i avangardnim muzičarima.
Ksaveri Vujčinski je kontrabasista i kompozitor, poznat po svojoj raskošnoj muzičkoj senzibilnosti i sklonosti ka eksperimentisanju. Njegov repertoar krasi širok raspon stilova, od rane muzike do sofisticirane savremene improvizovane muzike, a sarađivao je sa muzičarima kao što su Čarls Gejl, Satoko Fuđi, Ken Vandermark i Mats Gustafson.
Album „Oj borom, borom…” (2017) od Manijuhe i Ksaverija predstavlja slojevitu priču zasnovanu na arhaičnim pesmama iz zapadnog Polesja. Tradicionalne pesme, priče i bajke predstavljaju početnu tačku za dijalog između glasa i kontrabasa, koji služe kao ravnopravni pripovedači. Bas ne prati samo glas; on pripoveda sopstvene priče i ulazi u dijalog sa glasom, stvarajući fluidnu, uravnoteženu muzičku razmenu. U ovom procesu, tradicionalna i improvizovana muzika se pojavljuju kao srodni jezici, gotovo kao lokalni dijalekti zajedničkog muzičkog jezika.
Nastup dua na festivalu „Pocket Globe” biće njihov debitantski koncert u Srbiji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe, Poljskog instituta u Beogradu i Instituta Adama Mickjeviča.
Hiram Salsano i Marčelo De Karolis (foto: Vito D’Andrea)
Muzički projekat „Fronni D’alia” nastao je iz susreta mlade, a drevne vokalne interpretacije HIRAM SALSANO i modernog, virtuoznog izvođenja MARČELA DE KAROLISA (Marcello De Carolis) na gitari batente (chitarra battente).
Zajedno, ovo dvoje umetnika u potpunosti dočaravaju zvučni i evokativni potencijal melodija i ritmova juga Italije. Njihova muzička istraživanja spajaju tradiciju sa autorskim kompozicijama, uz korišćenje lup-stanica.
Svaka nota, poput blagog povetarca, miluje dušu, prenoseći zvuke narativnih pesama, serenada i radnih pesama koji krase pejzaže južne Italije. U isto vreme, snažni ritmovi pružaju snagu i energiju, odražavajući žilavost i strast zajednice čija istorija svedoči o nepokolebljivoj odlučnosti.
Hiram Salsano, samostalna etnografkinja iz Čilenta (Salerno), istražuje glas kao instrument i svira južnoitalijanske tipove daira (tammorra i tamburello). Godine 2023. objavila je svoj prvi album „Bucolica”. U 2024. godini objavljena je njena etnografska istraživačka knjiga „Chi fa ammore va Camminanne”. Dobitnica je više prestižnih italijanskih nagrada za doprinos na sceni muzike sveta.
Marčelo De Karolis (Marcello De Carolis) umetnik je specijalizovan za gitaru batente. Njegova izdanja uključuju „The Eclectic Beating – Contemporary Music for Chitarra Battente”, zatim „Venti” (sa Francescom Loccisanom, projekat odabran za zvanični program Womex ’23) i „Cordaminations” (sa Lukom Fabricijom). Godine 2019. sa Frančeskom Loćizanom napisao je „La chitarra battente – Metodo Base”, prvi priručnik za početnike koji se bave ovim prepoznatljivim italijanskim instrumentom.
Koncert Hiram Salsano i Marčela De Karolisa na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Italijanski institut za kulturu u Beogradu.
Negujući vokalnu polifoniju zasnovanu na tradicionalnim pesmama, trio SAMAÏA (čita se: Samaja) stvara zvuk koji je prepoznatljivo njihov, satkan od harmonija, borduna i poliritmije. Njihovi glasovi čvrsto uzmeljeni, preobražavaju tradicionalne priče Evroazije, dok se repertoar oslanja se na tradicije bliske svakoj od tri pevačice i odaje počast regionalnim jezicima Francuske (oksitanskom i bretonskom), kao i drugih oblasti Evrope i Bliskog istoka.
Njihova muzika rezultat je moćna mešavina različitih životnih puteva članica trija:
Elenor Furnio (Eléonore Fourniau), stručnjak za kurdsku i anadoljsku muziku, živela je šest godina u Istanbulu kako bi proučavala jezike i muziku, fokusirajući se na pevanje i saz. Zahvaljujući snažnom glasu i jedinstvenom stilu sviranja hardi-gardija, inspirisanom tehnikama na različitim žičanim i duvačkim instrumentima, osvojila je kurdsku, kao i publiku širom sveta;
Noemi Nael (Noémie), kantautorka u tradiciji francuske šansone, školovala se za glumicu pre nego što se okrenula pevanju i pisanju pesama. Počela je da komponuje i izvodi sopstvene pesme, u duu sa pijanistom. Godine 2017. njena pevačka karijera doživela je procvat stvaranjem trija Samaïa;
Luna Silva, kantautorka folk/world muzike, ćerka je engleske glumice i španskog cirkuskog klovna i odrasla je okružena raznolikostima i putovanjima. Obrazovana kao etnomuzikolog, putovala je širom sveta, praveći od njega svoj konzervatorijum pod otvorenim nebom. Njena strast je istraživanje različitih vokalnih tehnika, koje integriše u svoje autorske pesme.
Naziv „samaïa” dolazi od tradicionalnog gruzijskog plesa koji izvode tri žene, simbolizujući različite aspekte kraljice Tamare: mladu princezu, mudru majku i svemoćnu vladarku.
Na sceni, tri izražajne pevačice prate se same uz perkusije i hardi-gardi. Nude intiman nastup koji je i dirljiv i osvežavajući, ne ostavljajući publiku ravnodušnom.
Njihov drugi album, „Traversées”, slavi život i njegove izazove kroz priče iz različitih ruralnih tradicija širom Evroazije. Svaka pesma priča o obredu prolaza, dobrodošlici, oproštaju, vapaju ili slavlju.
Koncert trija Samaïa na Festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
ANA ALKAIDE (Alcaide) muzičarka je i kompozitorka iz Toleda, Španija, poznata po istraživanju drevnih tradicija i kultura. Ona je jedna od najpriznatijih španskih umetnica na sceni folk i world muzike.
Nastupala je na značajnim festivalima, u pozorištima i koncertnim prostorima širom Španije, Portugala, Francuske, Italije, Nemačke, Maroka, Kine, Malezije, Tunisa, Kanade, Bugarske, Indonezije, Estonije, Švajcarske, Mađarske, Južne Koreje, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, Uzbekistana, Argentine, Urugvaja i mnogih drugih zemalja – više od 600 koncerata na četiri kontinenta!
Ana je odigrala pionirsku ulogu u uvođenju i popularizaciji nikelharpe u Španiji. Ukorenjene u drevnim tradicijama, a ipak izrazito moderne, njene kompozicije sa lakoćom kombinuju muzičke stilove iz različitih kultura. Inspirisana gradom Toledom, Ana piše i producira svoje pesme, kreira nove aranžmane i prilagođava nikelharpu drevnim melodijama iz srednjovekovne Španije koje su se proširile širom mediteranskog regiona. U poslednjih nekoliko godina, njen lični i umetnički razvoj doveo ju je do istraživanja novih kreativnih teritorija.
U Novom Sadu, Ana Alkaide će izvesti svoj program „Essentia”, zajedno sa suprugom, Bilom Kulijem (Bill Cooley), multiinstrumentalistom poreklom iz SAD.
Koncert Ane Alkaide na festivalu „Pocket Globe” biće njen premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Ambasada Španije u Srbiji.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Ana Alkaide: glas, nikelharpa, hardangerska violina
Bil Kuli: ud, psaltir, buzuki, bas-pedala, programiranje
Sastav ROMANO DROM (na romskom „Ciganski drum“), danas najistaknutiji predstavnik savremene romske kulture u Mađarskoj, 1999. godine osnovali su otac i sin, obojica istog imena i prezimena – Antal Kovač (Antal Kovács). Otac Antal Kovač je u međuvremenu preminuo, ali je grupa nastavila da radi i neguje tradiciju, zahvaljujući i unucima koji su se bendu priključili.
Grupa izvodi pretežno komponovanu muziku Antala Kovača Juniora, zasnovanu na tradiciji i korenima, kao i na jeziku Vlaških Roma, ali u naglašeno modernim aranžmanima i savremenom konceptu koji kombinuje staro romsko nasleđe, katalonsku rumbu, te arapsku i balkansku ritmiku.
Romano Drom, sastav čiji svaki nastup krasi erupcija muzičke energije, uz trenutke melanholije i tople emotivnosti, može da se pohvali svetskom karijerom, te nizom ostvarenih koncerata i turneja u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Bend je objavio sedam albuma, a najnoviji „Give Me Wine“ (2019) – za uglednog britanskog izdavača „Riverboat“.
Na koncertu na festivalu „Todo Mundo“ grupa će, uz učešće gostiju, predstaviti svoj specijalni projekat kojim obeležava 25 godina rada.
Jedinstveni muzički svet Romano Drom-a doneo im je veliki uspeh i učinio ih jednim od najtraženijih svetskih muzičkih sastava sa romskim nasleđem.
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA”
Međunarodna konferencija “Muzika u pokretu“, Festival Todo Mundo, Beograd, RTS Klub – Radio Beograd, 2022 (foto: Vladimir Milisavljević)
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA“ biće održana u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“ (Jevrejska 16), 22. septembra2024. godine sa početkom u 11 sati.
Na konferenciji će učestvovati GOVORNICI iz devet evropskih zemalja: Ćiro De Roza (Italija), Maša Vukanović (Srbija), Kristijan Plifke (Nemačka), Dragan Ristić (Srbija), Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Dušan Sviba (Češka), Marija Dumnić Vilotijević (Srbija), Anti Kovač (Mađarska) i Marija Vitas (moderator/Srbija).
Romi su nesporno veoma atraktivna tema za umetnike i njihovu publiku, zatim naučnike, kao i širi krug ljudi. Tako je odavno, a slično je i danas. Romi su ujedno tema kroz koju se prelame raznovrsni elementi, tumačenja i stereotipi: istine, neistine, pretpostavke, mašta, idealizacija, omalovažavanje, podrazumevana uvezivanja sa pojedinim talentima i temperamentima…
U samom vrhu najčešćih asocijacija na Rome stoje muzika i strast. Poslovična povezanost Roma sa muzikom (i plesom), kao i pretpostavljena potreba za slobodom u ponašanju i ispoljavanju (strasnih) osećanja, inspirisali su brojna autorska imena umetničke muzike različitih epoha: Tartini, Hajdn, Betoven, Brams, Bize, List, Sarasate, Dvoržak i drugi. Njihove kompozicije nadahnute zamišljenim ili stvarnim životom i stvaralaštvom Roma po pravilu su izuzetno privlačne publici, kako onoj iz minulih vekova, tako i savremenoj. Jedan od razloga takvom doživljaju i ukusu publike leži u tome što Romi jesu paradigma za slobodu i prevazilaženje granica i zahteva društva, što se gotovo u svakom ljudskom biću može naći kao makar pritajena, imanentna potreba.
Već sama ova priča o slobodi nosi u sebi znak pitanja… Da li su Romi zaista oličenje slobode i nekakve socijalne opuštenosti, s obzirom na naglašeno patrijarhalno okruženje u kom su vekovima funkcionisali sve do naših dana?
Zar nisu Romi čak prilično uokvireni patrijarhatom, zatim sujeverjima koja u velikoj meri kreiraju njihov život? Da li možda u Romima prepoznajemo slobodu zato što su oni odavno živeli drugačijim načinom života, koji nije slobodan, nego upravo takav – drugačiji?
Pored raznih dilema i tema koje se odnose na Rome i pitanje slobode, tu je i niz onih koje se tiču Roma u muzici. U Srbiji je odnos neromskog stanovništva prema Romima muzičarima često bio ambivalentan – od divljenja prema njihovoj sposobnosti i otvorenosti ka najrazličitijim muzikama do nekih omalovažavajućih stavova, karakterističnih u prošlosti (u 19. veku i prvim decenijama 20. veka, češće u manjim sredinama), prema kojima je muzika nedostojan, „ciganski posao“ ili su, pak, pojedini instrumenti (npr. violina) tipično „ciganski“ i samim tim nepodobni da na njima sviraju Srbi, srpski seljaci, srpska deca…
Istina je da su Romi u Srbiji raširili muziku kao profesiju, kao zanat, u čemu i nalazimo uzrok njihove muzičke otvorenosti i sposobnosti ka izvođenju i spajanju različitih muzika. Romi su u prošlosti, u Srbiji, počeli da sviraju srpsku muziku da bi prišli dominantnom narodu, tim drugim ljudima i da bi njima za nagradu izvodili ono što im je potrebno, što vole i žele da slušaju.
U tom procesu preuzimanja tuđeg, oni su u to tuđe dodavali nešto svoje, nekakav temperament, osećajnost, ukras, ornamentiku u muzici…
Slavna vranjska pevačica Stana Avramović Karaminga (1897 – 1969) svojevremeno je opisala razliku između pravog, vranjskog gradskog pevanja, koje je bilo „čisto“, u kom nijedan melizam nije smeo da se nađe u sredini melodije, ni na kraju, kao što je to važilo, po Staninom mišljenju, za romske pevače kada bi izvodili srpske, vranjske pesme.
Devedesetih godina 20. veka, pre svega pod uticajem filmske umetnosti, Romi kao da su za Zapad (i ne samo Zapad) postali sinonim za Balkan, Srbiju i nasleđe trubačkih orkestara. Iako je tradicionalna muzika Srbije bogata i raznolika, iako, s druge strane, i sami Srbi imaju jaku trubačku tradiciju, dugu više od jednog veka, ono po čemu je muzička Srbija najprepoznatljivija ostatku sveta i dalje jesu upravo Romi i romski trubački orkestri.
A Romi se i danas prilagođavaju potrebama savremenih slušalaca, sada ne više samo srpskom seoskom, varoškom i gradskom stanovništvu, nego još više slušnim navikama publike na Zapadu.
Otud kod današnjih trubačkih orkestara sa Balkana (Boban i Marko Marković, Džambo Aguševi itd.) primećujemo sve veću sklonost ka čistom, „ispoliranom”, naglašeno produkovanom zvuku, te upotrebi raznovrsnih poznatih motiva, tj. citata iz pop, funk, rok, latino i drugih žanrova.
Kako stoji stvar sa romskim muzičarima danas, u Srbiji, Evropi i svetu? Koliko ima Roma muzičara i frontmena bendova, zatim svetskih grupa, kao i neromskih sastava koji stavljaju na sebe romsku masku odnosno na bilo koji način prave aluziju na Rome? U kojoj meri se Romi danas okreću muzičkom opismenjavanju i obrazovanju? Kakva je uloga i mesto Romkinja u muzici i na savremenoj muzičkoj sceni? Šta je sa savremenom publikom i njihovim odnosom prema romskom temperamentu i stvaralaštvu?
O svim ovim i mnogim drugim, predviđenim i nepredviđenim pitanjima, biće reči i ukrštanja mišljenja na brižljivo planiranoj, četvrtoj po redu konferenciji u organizaciji Udruženja Ring Ring.
Konferencija će okupiti domaće i strane, pre svega muzičke profesionalce, da bi svako iz svog ugla – muzičkog, menadžerskog, organizatorskog, naučnog, etnomuzikološkog, etnološkog, novinarskog, istraživačkog – ukazao na slojevitost života i rada Roma u društvu i muzičkom svetu nekada i sada, i to pre svega u okviru poližanrovskog miljea poznatog pod nazivom world music.
Uz podršku moderatora konferencije, koja će biti podeljena na dve sesije, među učesnicima će se razviti debata, a na kraju svake sesije, prisutna publika će imati priliku da postavi pitanja, komentariše i živo polemiše sa govornicima.
Konferencija se ostvaruje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je podržalo i sve prethodne konferencije u organizaciji Udruženja Ring Ring: „Žene u world music svetu – umetnice, menadžerke, novinarke…“ (2021), „Muzika u pokretu“ (2022) i „Tradicija danas, u muzici sveta“ (2023).
Ulaz na konferenciju je slobodan.
TERNE ČHAVE
Terne Čhave, 2023 (foto: Dušan Sviba)
TERNE ČHAVE slovi za verovatno najstariji aktivni, a definitivno jedan od najpoznatijih romskih bendova u Češkoj. Bend je čuven po svom specifičnom zvuku koji spaja tradicionalnu romsku muziku Centralne Evrope sa fankom, rokom, soulom, ska muzikom, džezom, bluzom i drugim uticajima.
Pre mnogo godina, ovi muzičari su se osamostalili, prešavši granice romskog geta. Dovodeći svoje gadžo prijatelje među muzičarima i radeći sa njima zajedno, Terne Čhave su krenuli sigurnim koracima u veliki svet.
Putujući Evropom, od Češke i Slovačke preko Poljske, Mađarske, Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Beneluksa do Engleske do Škotske, gde god da nastupaju, uz njih ljudi rado plešu.
Danas, Terne Čhave je bend koji je prevazišao fenomen žanrovskih granica, ali njihovi romski koreni pružaju čvrstu osnovu za muzička putovanja na destinacije koje su mnogim ljudima predaleke.
Bend nije opterećen pitanjima stila, ali ne ostavlja ni publici vremena da razmišlja o tome, jer je ošamućena pretežno đavolskim tempom pesama grupe. Stoga ne čudi da slogan Terne Čhave glasi: To je samo romenrol! (It’s only Rom’n’Roll!).
Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, 2022 (foto: Vladimir Opsenica)
Vladimir Lenhart, poznat pod scenskim imenom LENHART TAPES, uvek iznova raduje publiku svojim Etno-nojz izrazom, ostavljavjući je u prijatnoj zbunjenosti i razmišljanjima o onom sa čim se suočava. Ipak, stvar postaje donekle jasna već nakon otprilike jednog minuta slušanja albuma „Dens” (Glitterbeat, 2023) – osim ukoliko niste proveli neko vreme na Balkanu, okruženi narodnom muzikom u svim njenim inkarnacijama, i konkretno u Beogradu, koji otkriva duhove jugoslovenske pank i indastrijal scene iz osamdesetih godina 20. veka, kao i aktuelne eksperimentalne izlete grada, dostupne svima koji imaju vremena da slušaju i istražuju.
Vladimirov deda Jan je bio popularni izvođač slovačke narodne muzike 1950-ih godina, a brižno negovanje kultura nacionalnih manjina u Jugoslaviji proizvelo je muzičku baštinu koja i dalje odjekuje u životu mlađih generacija. Podrazumeva se, pritom, da mlađi ljudi imaju sopstvene priče i uticaje koje treba da obrade.
Vladimirov pristup radu sa trakama sa pijace, kupljenim na kilogram, jeste blizak di-džejevima i hip-hop umetnicima, ali njegova ljubav prema indastrijal zvuku je ključna, stvarajući magičan susret prljavog šuma, improvizovane violine i autentične narodne muzike.
Međutim, Lenhart Tapes je samo jedan deo priče. Valja upoznati i Tijanu Stanković: pevačicu, klasično obrazovanu violinistkinju, etnomuzikologa i muzičku urednicu u Radio Beogradu. Prema Vladimirovim rečima, njeno enciklopedijsko znanje muzike uz koju je odrastao pretvorilo je projekat iz nečega pomalo ironičnog u nešto vrlo iskreno.
On se dobro seća njihovog brzog uvezivanja kroz zajedničku ljubav prema toj muzici, a povezanost se vremenom razvijala i granala u nepredviđenim pravcima, pri čemu je Tijana čak podstakla Vladimira na još nepopustljiviji zvučni stav.
Sporo pomaljanje Lenharta Tapes-a na međunarodnoj sceni odvijalo se putem niza uzbudljivih nastupa u malim prostorima, s Vladimirovim vokmenima koji grade kolaž ritma, šuma i melodije, na koji Tijanin vokal i violina odgovaraju, a ponekad se i suprotstavljaju. Ali, pogrešno je misliti da su ovi umetnici bolji uživo, nego na snimcima. Na deceniju sporadičnih izdanja, često na kasetama, nadovezao se album „Dueti” iz 2021. godine, taj opsežan uradak prepun semplova. A nakon njega dolazi „Dens”, koji donosi drugačiji koncept.
Lupovi i semplovi sa prethodnog albuma jesu i dalje prisutni, ali im se pridružuje prošireni spisak muzičara-saradnika. Album je gušći, promišljeniji, ali i dalje otvara širok prostor, baš kao i sam Beograd, jedan od nejenergičnijih glavnih gradova Evrope, ali i lepo usklađen u svojoj raznolikosti.
Šalter Ansambl deluje na granici između slobodne improvizacije i kompozicije, fokusirajući se na kolektivne procese kao centralni deo svoje prakse. Projekat, koji se ostvaruje kao međunarodni elektroakustički ansambl, pokrenuo je 2017. Jonas Koher (Kocher) u saradnji sa Zavodom Sploh iz Ljubljane i Izlog Festivalom iz Zagreba. Od tada, Ansambl je nastupao na brojnim mestima i festivalima u Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji, Švajcarskoj i Srbiji.
Godine 2021, Ansambl je objavio album Štiri dela, a 2024. godine svoj drugi album, Tri dela.
Ansambl čine izuzetne ličnosti sa međunarodne muzičke scene. Muzičari imaju različite predistorije – od džeza, tradicionalne i folk muzike do savremene improvizovane i elektronske muzike – i pripadaju različitim generacijama.
Na svojim trenutnim koncertnim programima, Šalter Ansambl predstavlja nove kompozicije, koje su posebno razrađivane za Šalter tokom rezidencije u Veneciji, u maju 2023. godine: „Interstices / Interferences” (Jonas Koher i Gaudenca Badruta), „šum III” (Elizabet Harnik) i „My Wish Your Command” (Tomaža Groma).
Aktuelna postava muzičara:
Gaudenc Badrut – elektronika; Estel Bajner – violina; Ilia Belorukov – saksofon; Tomaž Grom – kontrabas, elektronika; Elizabet Harnik – klavir; Jozef Klamer – bubnjevi, elektronika; Jonas Koher – harmonika; Samo Kutin – hardi-gardi; Alfred Lang – truba; Irena Z. Tomažin – glas
Trio C / W | N, sa sedištem u Kelnu, sastoji se od troje iskusnih, veštih improvizatora, veoma prisutnih na međunarodnoj sceni improvizovane muzike: Dušica Cajlan (klavir), Georg Visel (Wissel; saksofon) i Etjen Nilzen (Etièn Nillesen; udaraljke).
Počev od 2016. godine, Trio C / W | N neprekidno razvija svoj koncentrisani jezik ansambla i oduševljava fascinantnim, maštovitim, živahnim i suptilnim sviranjem.
Reč je o muzičkom trijalogu umetnika koji istovremeno stvaraju, reaguju, dopunjuju jedni druge i uvek ostvaruju visoko muzikalne domete. Pritom, oni u centar svoje muzike, koja nastaje u realnom vremenu, postavljaju kvalitete zvuka, tona i buke uz otvorene forme, precizno formulisane strukture i akcentovane ritmove.
U novembru 2022. godine, objavili su album Thirty Nine Fifty Five za njujoršku etiketu Acheulian Handaxe. Album je dobio entuzijastične reakcije kritičara. U martu 2023. godine, C / W | N nastupio je na priznatom festivalu Artacts u Austriji, jednom od najvažnijih evropskih festivala za savremenu improvizovanu muziku i fri-džez.
Trenutno, trio se fokusira na vrstu analognog granularno-sintetičkog ansambalskog sviranja, u kojem se muzika, tako reći, stvara sama.
C / W | N su:
Dušica Cajlan – klavir sa proširenim tehnikama sviranja
Georg Visel – alt saksofon sa proširenim tehnikama sviranja
Etjen Nilzen – doboš sa proširenim tehnikama sviranja
