Dvanaesti festival „Todo Mundo” održan je u Beogradu, od 20. do 22. septembra 2024. godine, na nekoliko lokacija. Program je bio posvećen Romima i romskoj muzici, obuhvativši šest koncerata, javni razgovor, mentorske sesije, dodelu nagrade i međunarodnu konferenciju.
. . .
Ne može se reći da je tako nešto neophodno, ali jeste lepo i dopadljivo da jedan muzički festival objedini program nekog svog izdanja određenom temom. Tako je i „Todo Mundo” nekoliko puta od sebe pravio „priču” koje teče kroz koncerte, pa i druge programske sadržaje. Iskusni Todomunđani se mogu prisetiti festivalskih fokusa na afričkoj (2012), balkanskoj (2014) i mađarskoj muzičkoj sceni (2019), odnosno na ženama (2021) i Romima, koji su predstavljali tematsku nit najnovijeg, dvanaestog izdanja festivala.
Osmišljavanje programa je pomogla činjenica da je naše Udruženje „Ring Ring” od 2022. partner u evropskom projektu „Sounds of Europe”, tako da smo i ove godine posegli za portfolijima partnera iz različitih zemalja Evrope. Birali smo umetnike i grupe i konačno kreirali spisak sve samih izvođača romske muzike: Ća Limberher, Julija Kozakova, Romano Drom i Terne Čhave. Trebalo je, nakon toga, dodati i prigodan „domaći” koncert, a odluka je bila jednostavna: beogradska grupa Kal, koja nikada do sada nije nastupala na „Todo Mundu”.
I nije to sve, kad je reč o romskoj temi – javni razgovor sa Julijom Kozakovom u Muzikološkom institutu SANU takođe je bio u znaku Roma, baš kao i međunarodna konferencija „Romi i muzika: sloboda, prilagođavanja, osvajanja”…
SVE ŠTO NISMO ZNALI O SLOVAČKIM ROMIMA
Prvi događaj u okviru ovogodšnjeg festivala odigrao se u kancelariji 410 Muzikološkog instituta SANU. Javni razgovor sa Julijom Kozakovom predstavlja nastavak niza razgovora sa umetnikom koje je festival „Todo Mundo” do sada uspešno razradio sa idejom da etnomuzikološkoj zajednici (uz otvorenost i ka široj publici) ponudi priliku da se kroz direktan kontakt zbliži sa predstavnikom određene muzičke tradicije ili žanra.
Ovakvi razgovori su do sada organizovani na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u uvek lepoj saradnji sa Katedrom za etnomuzikologiju, a 2024. godine smo odlučili da to učinimo na Muzikološkom institutu. Razgovor sa Julijom Kozakovom, održan u petak, 20. septembra, rano popodne, vodila je etnomuzikolog Marija Dumnić Violotijević, viši naučni saradnik Instituta.
Okupljeni su uživali u raskošnoj količini informacija i zanimljivim činjenicama kako iz profesionalnog života Julije Kozakove, naročito u vezi sa njenom ljubavlju prema romskom nasleđu rodne Slovačke (sama Julija nije Romkinja, već Slovakinja), tako i podacima o romskoj tradicionalnoj muzici i kulturi Slovačke i okolnih zemalja.
Tema naslovljena „Reinterpretacija tradicionalnih pesama Roma iz Centralne Evrope” pokazala se kao veoma inspirativna i za publiku, tako da je čitav događaj trajao mnogo duže od planiranog.
ČVRSTO I NEŽNO VEČE
Te večeri smo u Jevrejskom kulturnom centru odslušali prva dva koncerta na festivalu. Najpre je beogradski bend Kal po sali razlio čvrstu svirku i snažnu energiju, skladno kombinujući tipične rok instrument poput električne gitare, bas gitare i bubnjeva, sa izvorima zvuka karakterističnim, pored ostalog, za milje narodne, pa i romske muzike: harmonika i violina. Atmosferu je vodio frontmen Dragan Ristić (vokal, gitara), uvek sa naglašenom željom da podstakne što više ljudi na ples.
A potom – nakon druženja uz cigarete i pivo u holu i ispred JKC-a – odigrala se potpuna suprotnost koncertu Kala. Okupljene su sada omađijali intimnost i toplina. Belgijski muzičar Ća Limberher je svirkom i glasom, pletući niti emocionalne nežnosti i prefinjenog humora, vodio svoj belgijsko-britansko-mađarsko-rumunski Kalotaszeg Trio, u kom su još Toni Rudi (brač) i Vilmoš Čikoš (kontrabas), autentični predstavnici stila. Reč je o zvuku Transilvanije i tamošnje oblasti Kalotaseg. Ali, reč je i o divnom, živopisnom Ćaovom pripovedanju, zahvaljujući kom je publika još dublje mogla da razume muziku ovog specifičnog područja.
MENTORSKE SESIJE
Sunčana subota, 21. septembra, okupila nas je najpre usred dana u Bašti Hotela „Rex”, gde su prvi put u okviru festivala „Todo Mundo” održane mentorske sesije. Naši delegati – Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ćiro De Roza (Italija) i Kristijan Plifke (Nemačka), iskusni profesionalci na evropskoj world music sceni, razgovarali su uz kafu i pirkanje povetarca sa zainteresovanim muzičarima oko njihovih planova, razvoja, karijere itd. Sa izuzetkom Julije Kozakove, na mentorske sesije su se odazvali domaći muzičari i to različitih žanrovskih opredeljenja.
HOP, PA HEVI
I drugo veče u JKC-u su obeležila dva sasvim različita koncerta. Julija Kozakova, nepoznato ime beogradskoj publici, iznenadila je atraktivnošću svoje pojave i lepršavošću interpretacije, a uz izvanredan, autentičan zvuk njenog pratećeg, romskog benda Manuša, Julija je razgalila publiku. Osmesi, tapšanja, uzvici i ona pozitivno nastrojena zviždanja pratili su svaku romsku pesmu i instrumentalnu improvizaciju na sceni. Duh romskog nasleđa Srednje Evrope i živopisnost te žičane tradicije, ozarili su publiku, koja je posle pauze trebalo da se emotivno prilagodi drugačijem raspoloženju – nastupu Lenharta Tapes-a i Tijane Stanković.
Pre ovog jedinog neromskog koncerta na 12. festivalu „Todo Mundo”, mi smo kao predstavnici World Music asocijacije Srbije dodelili godišnju nagraduPovelja sa statuetom „Vojin Mališa Draškoci”Vladimiru Lenhartu za njegov posvećen umetnički rad i unikatne rezultate na planu spajanja raznolikih oblika narodnog i kulturnog nasleđa sa savremenim zvučnim oruđima (vokmeni, audio-kasete) i izrazima.
Usledio je prepoznatljivi nojz Lenharta Tapes-a, satkan od lepote, moći, sugestivnosti, uzbudljivosti, besa i mnogih drugih lica šuma, a „fasilitator” Lenhartove umetničke poruke – njegova dugogodišnja saradnica, vokalistkinja i violinistkinja Tijana Stanković, mađioničarski je vešto i zadivljujuće vladala svojim instumentalnim i glasovnim vokabularom.
Njihov zajednički nastup je bio očekivano ubedljiv, a jedna nova, još neobjavljena numera „preti” da postane hit, u okvirima ovog „industrijskog zvuka”, naravno.
POGLEDI NA ROME
Završni dan 12. festivala, nedelja, 22. septembar, imao je u pratećem delu programa najpre međunarodnu konferenciju, četvrtu u organizaciji Udruženja Ring Ring i to u okviru festivala Todo Mundo. Tema „Romi i muzika: sloboda, prilagođavanja, osvajanja” okupila je, tokom dve sesije, devetoro govornika, veoma iskusnih i istaknutih ljudi i profesionalaca, muzičara, menadžera, izdavača, organizatora, etnologa, etnomuzikologa itd. Među učesnicima su bili pripadnici različitih naroda, pa tako i Romi.
Govornici su došli iz devet evropskih zemalja, svako sa svojim specifičnim znanjem i iskustvom, perspektive su bile raznovrsne i svaka je podstakla pitanja publike.
Na konferenciji, održanoj u Jevrejskom kulturnom centru, učestvovali su: Martina Van Nijuland (Holandija/ Poljska), Ćiro De Roza (Italija), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Kristijan Plifke (Nemačka), Dušan Sviba (Češka), Antal Kovač (Mađarska), kao i Dragan Ristić, Maša Vukanović i Marija Dumnić Vilotijević iz Srbije.
EKSPLOZIJA RITMA I VEDRINE
Sam kraj festivala nije mogao biti energičniji! Koncerti održani u JKC-u, koliko god bili različiti, podstakli su sličnu atmosferu i rasplesano raspoloženje u publici. A imali su još jedan zajednički imenitelj: romsku muziku Srednje Evrope, najpre mađarske, a potom češke.
Romano Drom je veliko ime mađarske muzičke scene, koje nije nepoznato ni srpskoj koncertnoj publici, mada je svakako bilo potrebno iznova na terenu „objasniti” svoju izuzetnost. Međutim, stvar se razvijala neometano. Iskričava svirka i poletni glasovi muzičara na sceni preneli su duh nasleđa Vlaških Roma iz Mađarske, onu neodoljivu pokretljivost vrele akustične svirke i upečatljivo „praskanje” glasova. Veselost i razdraganost publike je bila očigledna.
Potom je, uz manje tradicionalan, a više rokerski pristup, češki bend Terne Čhave, takođe veliko ime na sceni svoje zemlje, podigao publiku na još energičnije noge. Reakcije su bile sjajne, iako je reč o premijeri u Srbiji, mada su predvodnici rasplesanog raspoloženja dolazili iz redova Češkog centra Beograd i njihovih prijatelja – Čeha i ljubitelja češke kulture.
Vrhunac večeri i čitavog festivala bilo je zajedničko izvođenje nekoliko pesama, tokom kojih su na sceni grupi Terne Čhave bili pridruženi članovi Romano Drom-a. Eksplozija ritma i vedrine!
Festival „Todo Mundo” organizuje Udruženje „Ring Ring” u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije.
Dvanaesti „Todo Mundo” su podržali: „Sounds of Europe” (Kreativna Evropa), Ministarstvo kulture Republike Srbije, Collegium Hungaricum Beograd, Ministarstvo kulture Češke Republike, Češki centar Beograd, EFFEA/World Music Festival Bratislava, European Folk Network/European Folk Day, World Music asocijacija Srbije, Jevrejski kulturni centar „Oneg Šabat” i magazin „Etnoumlje”.
Dvanaesto izdanje festivala Todo Mundo obuhvata šest koncerata, međunarodnu konferenciju, mentorske sesije i razgovor sa umetnikom. Festival će biti održan u Beogradu, od 20. do 22. septembra 2024. godine.
. . .
U vreme kada su deca i roditelji već naviknuti na školski ritam, a jesen preuzima štafetu od leta, festival „Todo Mundo” daruje publici svoje dvanaesto izdanje, koje je u velikoj meri posvećeno muzici Roma.
Tokom tri festivalska dana – Pokreni!, Zavrti! i Poskoči! – odvijaće se dnevni i večernji sadržaji. Glavni, večernji program čini šest koncerata” (Jevrejska 16).
Koncertni program (20.09) otvoriće beogradski bend Kal – dobro poznat i domaćoj i međunarodnoj publici – sa prepoznatljivim, čvrstim ritmovima, snažnom energijom i ubedljivim vokalom frontmena Dragana Ristića. Veče će biti zaokruženo u sasvim drugačijem raspoloženju, koncertom Ćaa Limberhera (Tcha Limberger) i njegovog Kalotaszeg Trija.
Velika ljubav violiniste i vokaliste Limberhera prema muzici Karpata, Transilvanije, Rumunije i Mađarske, uvela je ovog izuzetnog, veštog i versatilnog umetnika u krug vrhunskih interpretatora romskog nasleđa regije koja je prilično udaljena od njegove rodne zemlje, Belgije.
U Ćaovom triju sviraju dvojica romskih muzičara: Toni Rudi Junior (viola) i Vilmos Čikoš (kontrabas).
Drugo veče (21.09) otpočinje nastupom blistave mlade slovačke pevačice Julije Kozakove (Júlia Kozáková) i petočlanog romskog instrumentalnog sastava Manuša, koji zajedno sa Julijom gradi lepršavu, ushićujuću atmosferu, sa dubokim korenima u tradiciji slovačkih Roma. Juljiin topao, pokretljiv alt savršeno podržavaju violina, cimbalo, viola, kontrabas i gitara.
Nakon koncerta Julije i Manuše sledi uručenje nagrade „Vojin Mališa Draškoci” za 2024. godinu, koju World Music asocijacija Srbije dodeljuje ovoga puta Vladimiru Lenhartu, poznatijem na sceni pod imenom Lenhart Tapes.
Jedinstveni domaći muzičar, Lenhart je virtuoz na vokmenima, koji semplujući zvuke sa audio-kaseta kreira istovremeno klupski i eksperimentalni izraz. Po dobijanju nagrade, Lenhart Tapes će zajedno sa vokalistkinjom Tijanom Stanković održati koncert.
Završno muzičko veče (22.09) obeležiće nastupi legandarnih bendova iz Mađarske i Češke – Romano Drom i Terne Čhave. Oba benda stvaraju moderan džipsi zvuk, koji u slučaju grupe Terne Čhave ima i svoj poseban slogan: It’s only Rom’n’Roll. Drugačije od njih, Romano Drom gradi modernost na bazi tradicije Vlaških Roma, koju bend sa pažnjom neguje, ali i osavremenjuje. Koncertom u Beogradu i čitavom ovogodišnjom turnejom, Romano Drom obeležava 25 godina uspešnog rada.
Prateći program festivala „Todo Mundo” obuhvata nekoliko događaja. U saradnji sa Nacionalnim komitetom Srbije ICTMD i Muzikološkim institutom SANU, biće održan razgovor sa Julijom Kozakovom (na engleskom jeziku), na temu: „Reinterpretation of Traditional Songs of Romani from Central Europe”. Intervju će se odvijati u Muzikološkom institutu (Kneza Mihaila 36/4), 20. septembra, sa početkom u 12 sati.
U subotu, 21. septembra, počev od 11 sati, u bašti Hotela „Rex” biće održane mentorske sesije domaćih i stranih delegata sa muzičarima. Svoje učešće muzičari moraju unapred da prijave putem mejla: todomundofestival@gmail.com.
Dnevni program festivala obuhvata i međunarodnu konferenciju, na engleskom jeziku, pod naslovom: „Roma People and Music: Freedom, Adaptation, Taking Over”. Konferencija je zakazana za 22. septembar, sa početkom u 11 sati, u Jevrejskom kulturnom centru.
Programom poslednjeg dana, festival se, kao i prošle godine, priključuje proslavi „Evropskog dana narodne umetnosti” (European Folk Day), samo dan ranije, uoči pravog datuma, 23. septembra.
Cenaulaznice iznosi 1.000 dinara za svako pojedinačno koncertno veče. Cena festivalskog kompleta iznosi 2.500 dinara. Ulaznice je moguće nabaviti preko sajta i na prodajnim mestima Tickets.rs. Ulaz na prateće sadržaje je slobodan.
Organizator festivala „Todo Mundo” je Udruženje „Ring Ring” u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije. Festival su podržali: Sounds of Europe, Ministarstvo kulture Srbije, Collegium Hungaricum, EFFEA, World Music asocijacija Srbije, Češki centar Beograd i Ministarstvo kulture Češke.
Jedanaesti festival Todo Mundo održan je u Beogradu, od 21. do 23. septembra 2023. godine, na različitim lokacijama. Program je obuhvatio pet koncerata, jedan di-džej nastup, međunarodnu konferenciju i javni razgovor sa dvojicom članova mađarske grupe Erdőfű.
. . .
Jedanaesto izdanje festivala Todo Mundo je bilo potpuno u skladu sa osnovnom idejom postavljenom na samom početku, 2012. godine – intrigantan i raznovrstan koncertni i prateći program, koji odgovara izazovnosti i raznovrnosti world music poližanra, zabavni, umetnički, istraživački i edukativni pristup, te blizak kontakt sa publikom.
Iako je kampanja za 11. izdanje počela ranije nego ikada, tri dana festivala su proletela kroz nas velikom brzinom i intenzitetom koji daje novu, pokretačku energiju.
Kada je krajem 2022. godine objavljeno da je 23. septembar odabran za Evropski dan narodne umetnosti (European Folk Day), mi smo odmah za taj dan dogovorili nastupe dva sastava, koji se potpuno uklapaju u prvo obeležavanje ovog važnog datuma. Obe grupe – Erdőfű (Mađarska) i Janusz Prusinowski Kompania (Poljska) ugostili smo zahvaljujući međunarodnom projektu „Sounds of Europe”, u kojem je naše Udruženje Ring Ring partner i deo tima sa još 12 festivala iz 10 zemalja Evrope.
Zatim, tokom ugovaranja nastupa Bombina u Novom Sadu (festival Pocket Globe), otvorila se mogućnost da sa istim agentom dogovorimo i nastup Vjea Farke Turea (Vieux Farka Touré) u Beogradu. Nastup Albe Karmone (Carmona) suštinski je dogovoren tokom zajedničkog putovanja autobusom sa njenom agentkinjom ka Napulju i festivalu Napoli World.
Kada napravite takav program, onda se zamislite i zapitate: „Da li ove muzičare poznaje publika u Srbiji? Koliko je stvarno popularan Vje ili se samo zna za njegovog slavnog oca Alija Farku Turea? Da li je flamenko dovoljno popularan da napuni salu? Koliko je tradicionalna muzika Mađarske i Poljske privlačna domaćoj publici?”
To je čekalo svoju potvrdu u septembru. Samo su dve nepoznanice ostale kad smo počeli sa kampanjom: Koga od domaćih autora ubaciti u program i, naravno, kakav će biti „last minute” budžet, ta hronična boljka većine manifestacija u Srbiji.
Za domaćeg autora smo odabrali DJ Killo Killo, našeg međunarodno najpoznatijeg world music di-džeja, obožavaoca i poznavaoca afričke muzike. To smo smatrali kao više nego prigodno rešenje za nastavak večeri nakon koncerta Vjea Farke Turea, i to u klubu Zappa Baza, sa kojim smo sad prvi put sarađivali.
Taj izbor za otvaranje festivala (21.09) pokazao se kao pun pogodak. Publika se odazvala u velikom broju, kako oni mlađi, tako i stariji, među kojima je bilo i nekoliko legendi beogradskog muzičkog novinarstva. Svi oni zajedno potvrdili su da muzika Malija lako izaziva na ples sve generacije. Na sve to, saradnja sa svetskom zvezdom, kakva Vje svakako jeste, nije bila nimalo komplikovana. Vje i njegovi muzičari su ljubazni, jednostavni i srdačni u razgovorima sa medijima i publikom (mislimo da su potrošili dva markera potpisujući ploče i diskove).
Sledeće večeri (22.09), povratak u naše dugogodišnje okruženje, Jevrejski kulturni centar, predstavljao je novi izazov. Da li će se dve različite publike – ljubitelji flamenka i poštovaoci zvuka harmonike – potpuno raslojiti ili će kvalitetna i intrigantna muzika naterati sve da ostanu u sali na oba koncerta? I da, na našu radost, desilo se upravo to drugo. Belofour, austrijski harmonikaški kvartet je i ljubitelje flamenka zakucao za stolice, da bi ih Alba Karmona i Hesus Gerero (Jesús Guerrero) sa lakoćom posle tu zadržali, a na kraju i podigli na noge.
Sam Evropski dan narodne umetnosti je obeležen sa nekoliko akcija tokom trećeg, poslednjeg festivalskog dana (23.09). Pored večernjih nastupa grupa Erdőfű i Janusz Prusinowski Kompania, dobrih poznanika sa međunarodne scene, u toku dana je, u RTS Klubu – Galerijskom prostoru Radio Beograda, održana još jedna u seriji međunarodnih muzičkih konferencija, koje organizujemo već treću godinu zaredom u okviru festivala Todo Mundo.
Tema, sasvim odgovarajuća „Tradicija danas, u muzici sveta”, sama se nametnula, uz učešće eksperata, muzičara, organizatora i naučnika iz šest evropskih zemalja: Daina Zalane (Zalāne), Marton Eri (Márton Éri), Marija Dumnić Vilotijević, Alba Karmona, Januš Prušinovski, Ana Sors, Mirjana Raić Tepić, Šoma Šalamon, Joana Vjedro-Žak (Joanna Wiedro-Żak), kao i stalni domaćini, organizatori festivala Todo Mundo, Marija Vitas i Bojan Đorđević.
Pored ovog dodatka programu, festival je, kao i 2022. i 2016. godine, u saradnji sa Katedrom za etnomuzikologju FMU u Beogradu, ponudio i razgovor Šome Šalamona i Martona Erija sa profesorima i studentima, na temu mađarske tradicionalne muzike, tanchaza, nasleđa Transilvanije itd.
I ovaj put su volonteri dali svoj doprinos, a mediji su nas prilično snažno podržali.
Kao i svake godine, sveže ostvareni festival nam je zamajac da krenemo u kreiranje sledećeg izdanja i da privučemo i novu, kao i sve mlađu publiku, ali i promovišemo festival širom sveta, kako na festivalima, konferencijama, tako i preko društvenih mreža.
Jedanaesti festival Todo Mundo donosi pet koncerata, di-džej nastup i međunarodnu konferenciju. Biće održan u Beogradu, od 21. do 23. septembra 2023.
. . .
Prelaz iz leta u jesen, u glavnom gradu Srbije, biće i ove godine obeležen festivalom Todo Mundo, i to koncertima na dve lokacije i međunarodnom konferencijom. Programski, dani su koncipirani i imenovani kao: „Razmrdavanje”, „Gradske priče” i „European Folk Day”.
Već smo navikli da na ovom festivalu redovno slušamo bisere muzike sveta (world music), iz krajeva koji su pre novog doba umreženog internetom bili nazivani „egzotičnim”. Ove godine, glavna zvezda festivala je Vje Farka Ture (Vieux Farka Touré) iz Malija, umetnik koji uveliko nastupa na svim kontinentima, sa aktuelnom turnejom u trajanju od preko šest meseci, pri čemu su već rasprodati koncerti u Engleskoj zakazani za maj 2024. Magazin „Rolling Stone” je pet zvezdica dodelio najnovijem Vjeovom albumu „Les Racines” (Koreni), još jednom sjajnom izdanku tzv. pustinjskog bluza.
Sin legendarnog malijskog muzičara Alija Farke Turea, Vje će otvoriti jedanaesti Todo Mundo festival nastupom u Zappa Bazi, u četvrtak, 21. septembra. Nakon koncerta njegovog trija, publiku će dodatno razmrdati jedan od najangažovanijih domaćih di-džejeva u krugu onih koji su inspirisani etno zvukom – DJ Killo Killo (Vojislav Malešev) iz Novog Sada. Njegov set će obuhvatiti afrobit, etiopski džez, kao i nove, moderne teme inspirisane Afrikom.
Preostale dve večeri biće održane u Jevrejskom kulturnom centru Oneg Šabat, 22. i 23. septembra. Veče „Gradske priče” otvoriće bečki kvartet harmonika Belofour, čija je muzika inspirisana kako samim Bečom, tako i Balkanom, tangom, klasičnom i džez muzikom, donoseći vrhunsku umetnosti, virtuoznost i zabavu!
Biće to njihov premijerni nastup u Srbiji, što važi i za koncerte ostalih stranih umetnika na ovogodišnjem festivalu, pri čemu je u nekim slučajevima reč o premijerama u regionu.
Jedna od svakako najpopularnijih „egzotičnih” muzika je flamenko iz Španije, odakle nam stalno stižu neka nova imena, izvođači i autori. Na festivalu Todo Mundo će svoj pristup flamenku i drugim hispanskim i latinoameričkim žanrovima predstaviti duo pevačice Albe Karmone (Carmona) i gitariste Hesusa Gerera (Jesús Guerrero), koji će nam ujedno pokazati zašto u Evropi raste interesovanje za njihov duo.
Plesni karakter muzike jeste očigledno obeležje ovogodišnjeg Todo Munda. To važi i za poslednje veče, tokom kog se festival priključuje proslavi „Evropskog dana narodne umetnosti” (European Folk Day), zvanično vezanoj baš za 23. septembar i to počev od ove godine. Zahvaljujući programu treće večeri festivala, nazvane upravo „European Folk Day”, Beograd je upisan i na tu evropsku mapu!
Obeležavanje „Evropskog dana narodne umetnosti” biće započeto međunarodnom konferencijom„Tradicija danas, u muzici sveta”, koja će biti održana u RTS Klubu – Galerijskom prostoru Radio Beograda počev od 11 sati, a okončano koncertima u večernjim časovima.
Među brojnim sjajnim etno grupama iz Mađarske, sastav Erdőfű je skrenuo pažnju izuzetnim albumima objavljenim u protekle tri godine, koncertima i vrlo posećenim tanchaz-večerima, a nedavno je nominovan za nagradu „Najbolja nova grupa Evrope”, po izboru predstavnika nekoliko festivala okupljenih oko projekta „UpBeat”.
Još iskusniji, a u svetskim okvirima mnogo poznatiji jeste poljski sastav Janusz Prusinowsky Kompania, koji na sličan način pristupa folklornoj tradiciji, autentično i osvežavajuće. Vođa sastava Januš Prušinovski jedan je od vodećih istraživača i promotera poljske izvorne muzike, ali i istaknuti violinista.
Kompaktan i ekskluzivan, program jedanaestog festivala Todo Mundo omogućiće domaćoj publici istinsko uživanje u koncertima vrhunskih, priznatih muzičara raznolikih umetničkih izraza.
Cena pojedinačne ulaznice iznosi 1.500 dinara za prvo veče (21. septembar) odnosno po 1.000 dinara za drugo i treće veče (22. i 23. septembar). Cena festivalskog kompleta iznosi 3.000 dinara. Za prvo veče, pojedinačne ulaznice je moguće kupiti u Zappa Baru (Kralja Petra 41) i preko sajta Tickets.rs, dok je komplet, kao i pojedinačne ulaznice za drugo i treće veče moguće nabaviti isključivo preko sajta Tickets.rs. Ulaznice se mogu kupiti i na samom ulazu, pre početka svake večeri.
Organizator festivala Todo Mundo je Udruženje Ring Ring u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije. Festival su podržali: Ministarstvo kulture, Grad Beograd, Sounds of Europe/Kreativna Evropa, Ambasada Španije, Collegium Hungaricum Beograd, Austrijski kulturni forum, Instytut Adama Mickiewicza i RTS/Radio Beograd 3.
Veliko ime muzike Malija, Vje Farka Ture prvi put će nastupiti u Srbiji, i to na otvaranju 11. world music festivala Todo Mundo u Beogradu, u klubu Zappa Baza, 21. septembra 2023. godine.
. . .
Nije lako biti sin svetski priznatog muzičara, naročito ako postoji žar da se ide putevima očeve profesije. Takva sudbina je zadesila Vjea Farku Turea (Vieux Farka Touré), gitaristu, pevača i kompozitora iz Malija koji sa puno uspeha gradi međunarodnu karijeru, istovremeno pomerajući granice tradicionalne muzike Zapadne Afrike i duboko poštujući nasleđe, te umetnički izraz svog oca, velikana muzike Malija, Alija Farke Turea (1939 – 2006).
Na sreću svih ljubitelja world muzike i, posebno, pustinjskog bluza, Vje Farka Ture (1981) nije u mladosti poslušao oca, već se po uzoru na njega, u tajnosti okrenuo muzici i gitari, posvećeno vežbajući i ubrzano napredujući. Sve je leglo na svoje mesto, tako da je Ali čak bio gost na sinovljevom debi-albumu „Vieux Farka Touré” (2006), praveći neke od svojih poslednjih snimaka pred kraj života.
U narednim godinama, nanizaće se još pet Vjeovih solo studijskih albuma: „Fondo” (2009), „The Secret” (2011), „Mon Pays” (2013), „Samba” (2017) i najnoviji „Les Racines” (2022) koji donosi Vjeovo ponovno duboko uvezivanje sa tradicijom songajske muzike sa severa Malija.
Ova žudnja za korenima i istorijom rezultirala je nizom od deset autorskih kompozicija, izvedenih na tradicionalnim i modernim instrumentima, usmerenih na raznovrsne teme kakve su međusobno razumevanje i zajedništvo ljudi, privrženost i vernost, te ljubav prema porodici.
Mada je Vje Farka Ture na sebe skrenuo pažnju najpre kao izvanredan gitarista – stekavši na muzičkoj sceni prigodnu odrednicu „Saharski Hendriks” – on se ubrzo razvio u kompletnog muzičara, koga krase i prepoznatljivi vokal kao i nadahnut kompozitorski rad.
Stalno je na turnejama i u zanimljivim saradnjama, a kao posebno atraktivno mesto u karijeri izdvaja se njegov nastup na svečanom otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoafričkoj Republici (2010).
Vje Farka Ture (foto: Kiss Diouara)
Muzika Malija je godinama veoma popularna širom sveta, pa tako i u Srbiji. Beogradska publika je do sada imala prilike da uživo sluša sastave i umetnike kao što su Tinariwen, Tamikrest, Baseku Kujate, Habib Koate, Afel Bokum, Tartit, Balake Sisoko…
U ovaj fascinantan spisak upisaće se i Vje Farka Ture, koji će 21. septembra u beogradskom klubu Zappa Baza nastupiti sa svojim triom, u kom su i Adama Kone (bubnjevi i kalabaš) i Maršal Henri (bas gitara).
Nakon koncerta tria Vjea Farke Turea svoj set će imati DJ Killo Killo, poznato ime domaće scene, koji je najavio da će u svom prigodnom setu najviše pažnje posvetiti upravo muzici Afrike.
Ulaznice je moguće nabaviti u klubu Zappa Bar (Kralja Petra 41), kao i preko sajta tickets.rs po ceni od 1500 dinara. Komplet ulaznica za ceo festival (5 koncerata i 1 di-džej set), moguće je nabaviti po ceni od 3000 dinara preko sajta tickets.rs.
Organizator koncerta Vjea Farke Turea, kao i celog festivala „Todo Mundo” je Udruženje „Ring Ring”. Koncert se ostvaruje uz podršku Grada Beograda.
Priznatim kulturnim radnicima iz Srbije, Bojanu Đorđeviću i Mariji Vitas dodeljeno je prestižno priznanje Budapest Ritmo Award. Nagrada je uručena 13. aprila 2023, u glavnom gradu Mađarske, na čuvenom world music festivalu Budapest Ritmo.
. . .
Svoje prvo izdanje, festival Budapest Ritmo imao je 2016. godine. Reč je o manifestaciji koju sa puno uspeha i ambicija vodi i razvija udruženje Hangvető, poznato po mnogim kvalitetnim evropskim projektima, između ostalog i po višegodišnjem projektu „MOST – The Bridge For Balkan Music”.
Ovaj nadaleko čuveni projekat (2020 – 2023) učinio je balkansku world music scenu značajno vidljivijom i pomogao je brojnim umetnicima, festivalima, koncertnim prostorima i muzičkim ekspertima na podizanju svog rada na viši nivo, davši im ozbiljan „vetar u leđa”. Neka od imena iz Srbije koja su dobila podršku „MOST”-a su: Naked, Rodjenice, Shira utfila, Lenhart Tapes, Alice in WonderBand, Etnofest, Todo Mundo, Zeman Fest, Malomfesztivál, Kvaka 22…
Sam festival Budapest Ritmo, koji je od 12 – 15. aprila 2023. imao osmo izdanje, svake godine nudi raskošan program sastavljen od koncerata, konferencija, filmskih projekcija i drugih pratećih aktivnosti, u koje spada i dodela nagrade „Budapest Ritmo Award” istaknutim pojedincima, za njihov značajan doprinos world music sceni.
Dosadašnji dobitnici su: Ben Mandelson (2017), Simon Broughton (2018), Hilde Björkum (2019) i Helen Sildna (2022). Listi su se ove godine, kao peti dobitnici nagrade, priključili kulturni radnici iz Srbije, Bojan Đorđević i Marija Vitas, životni i profesionalni partneri.
Nagradu su, simbolično, primili zajedno sa svojom ćerkom, maloletnom M. Đ, koja je od prve godine života redovno prisutna na festivalima širom Evrope, pa tako i na skoro svim dosadašnjim izdanjima festivala Budapest Ritmo.
Bojan Đorđević i Marija Vitas nagrađeni su za svoj predani, dugogodišnji rad na world music sceni, koji podrazumeva i kontinuiranu promociju tradicionalne muzike, kulturnog nasleđa i world music scene Srbije i Balkana.
Njihov rad je veoma razgranat i obuhvata različite aktivnosti: magazin Etnoumlje, emisija Disco 3000 (Radio Beograd 3), world music festivali Todo Mundo (Beograd) i Pocket Globe (Novi Sad), festival Ring Ring (Beograd), Muzički informativni centar Srbije, World Music asocijacija Srbije, pisanja o muzici za razne domaće i strane medije, terenski rad, Balkan World Music Chart, projekti u vidu muzičkih albuma i knjiga, promocija umetnika u inostranstvu itd.
Priznanje „Budapest Ritmo Award” uručeno im je 13. aprila 2023, na drugoj festivalskoj večeri, u popularnom budimpeštanskom klubu Szimpla Kert, u prisustvu brojnih delegata festivala Budapest Ritmo, muzičara, novinara i predstavnika udruženja Hangvető.
Takođe, ulaznice je moguće nabaviti i putem mejla: ringringfestival@gmail.com.
. . .
23. maj
Marina Džukljev i dieb13
24. maj
Pavel Fajt / Visente, Dajkman, Radojković, Škorić
25. maj
Šik, Hoker Flaten, Štajdle / ONJQ
JELENA POPRŽAN QUARTETT
(Austrija/Srbija)
Jelena Popržan Quartett (foto: Rania Moslam)
Jelena Popržan je harizmatična i vokalno izražajna violistkinja, pevačica i umetnica zvuka iz Srbije, koja je donela osveženje austrijskoj muzičkoj sceni kroz projekte/sastave kao što su Catch-Pop String-Strong, Sormeh i Madame Baheux. Među njenim najnovijim projektima, pored hvaljenog solo programa „La Folia”, nalazi se i JELENA POPRŽAN QUARTETT, koji ova jedinstvena umetnica neguje još od koncertnog debija Kvarteta na festivalu „Glatt & Verkehrt” u Kremsu (2021).
Kvartet čine tri poznata imena austrijske džez scene: Kristof Pepe Auer (Christoph), Klemens Zajnicer (Clemens Sainitzer) i Lina Nojner (Neuner).
Jelena je najpre otkrila poeziju poljsko-bečke pesnikinje Tamar Radziner (Radzyner; 1927 – 1991) u publikaciji kuće „Theodor Kramer Society”, koja ju je duboko dirnula. Tamar, poljska Jevrejka koja je preživela holokaust i učestvovala u oružanom otporu, kasnije je našla dom i mir u Beču, kao i u nemačkom jeziku. Sarađivala je sa umetnicima poput Georga Krajslera, Topsija Kipersa i drugih. Njena poezija, prožeta suptilnim, pa i ironičnim humorom i setnim, dirljivim pesimizmom, ostavila je trajan utisak na Jelenu.
Jelena Popržan je potom kreirala ciklus pesama kao muzički omaž Tamar Radziner. Ipak, veći deo programa obuhvata Jelenine potpuno nove instrumentalne kompozicije, bogate zvučnim slikama i melodijskim pripovedanjima.
U septembru 2022, Jelena Popržan Quartett je objavio svoj istoimeni debitantski album.
Koncert Jelena Popržan Quartett-a na festivalu „Pocket Globe” jeste njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj se ostvaruje uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Jelena Popržan: viola, glas
Lina Nojner: kontrabas
Klemens Zajnicer: violončelo
Riči Vinkler: klarinet, alt saksofon
🔗 LINKOVI
Jelena Popržan: Vebsajt ǀ Jelena Popržan: Facebook ǀ Album „Jelena Popržan Quartett”: Bandcamp
· · ·
TEJA NIKU
(Finska)
Teja Niku (photo: Antti Kokkola)
TEJA NIKU (Teija) finska je harmonikašica, poznata po svojoj dubokoj posvećenosti nordijskoj i balkanskoj narodnoj muzici. Obično je stručnjaci ističu kao kompozitorku sa odličnim osećajem za melodiju, te kao inventivnu aranžerku, a njen lirizam u sviranju harmonike prevazilazi tehničko savršenstvo i stav.
Leta 2019. godine, izdavačka kuća Ääniä Records objavila je Tejin treći solo album „Hetkessä”, koji u potpunosti donosi solo svirku umetnice. Širok opseg registara, kao i dinamičke i tehničke mogućnosti harmonike, zajedno sa spontanim, prirodnim improvizacijama u datom trenutku, čine osnovu muzike, koja je u potpunosti komponovana, aranžirana i snimljena od strane Teje Niku. Album „Hetkessä” je dobio pohvalne recenzije i emitovan je u radio programima širom Evrope.
Od 2022. godine, Teja radi na novoj muzici, uz podršku trogodišnje umetničke stipendije koju joj je dodelio Nacionalni savet za muziku u Finskoj.
Nastup Teje Niku na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njen premijerni koncertu u našoj zemlji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe.
MANIJUHA I KSAVERI je duo koji na jedinstven način kombinuje džez improvizaciju sa tradicionalnim, odumirućim pesmama iz oblasti Polesja u Ukrajini. U svojim kompozicijama prizivaju prolećne, svadbene i ljubavne pesme, kao i uspavanke, tkajući ih u narative koji prate cikluse prirode i ljudskog života. Njihova muzika priča priče koje prelaze epohe i žanrove, crpeći inspiraciju iz Manijuhinih godina putovanja i susreta sa pevačima iz ukrajinskih sela, kao i iz njihove zajedničke muzičke imaginacije.
Na svojim koncertima ne samo da pevaju i sviraju već i dele priče i folklor povezan sa svojim repertoarom.
Manijuha Bikont je vokalistkinja, muzičarka i antropološkinja koja je sprovela brojna terenska istraživanja u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji. Članica je različitih muzičkih i pozorišnih grupa posvećenih tradicionalnoj muzici, ritualima, improvizaciji i nekonvencionalnim vokalnim tehnikama. Peva i svira tubu u sastavu Tęgie Chłopy i sarađuje sa grupama poput Janusz Prusinowski Kompania, kao i sa džez i avangardnim muzičarima.
Ksaveri Vujčinski je kontrabasista i kompozitor, poznat po svojoj raskošnoj muzičkoj senzibilnosti i sklonosti ka eksperimentisanju. Njegov repertoar krasi širok raspon stilova, od rane muzike do sofisticirane savremene improvizovane muzike, a sarađivao je sa muzičarima kao što su Čarls Gejl, Satoko Fuđi, Ken Vandermark i Mats Gustafson.
Album „Oj borom, borom…” (2017) od Manijuhe i Ksaverija predstavlja slojevitu priču zasnovanu na arhaičnim pesmama iz zapadnog Polesja. Tradicionalne pesme, priče i bajke predstavljaju početnu tačku za dijalog između glasa i kontrabasa, koji služe kao ravnopravni pripovedači. Bas ne prati samo glas; on pripoveda sopstvene priče i ulazi u dijalog sa glasom, stvarajući fluidnu, uravnoteženu muzičku razmenu. U ovom procesu, tradicionalna i improvizovana muzika se pojavljuju kao srodni jezici, gotovo kao lokalni dijalekti zajedničkog muzičkog jezika.
Nastup dua na festivalu „Pocket Globe” biće njihov debitantski koncert u Srbiji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe, Poljskog instituta u Beogradu i Instituta Adama Mickjeviča.
Hiram Salsano i Marčelo De Karolis (foto: Vito D’Andrea)
Muzički projekat „Fronni D’alia” nastao je iz susreta mlade, a drevne vokalne interpretacije HIRAM SALSANO i modernog, virtuoznog izvođenja MARČELA DE KAROLISA (Marcello De Carolis) na gitari batente (chitarra battente).
Zajedno, ovo dvoje umetnika u potpunosti dočaravaju zvučni i evokativni potencijal melodija i ritmova juga Italije. Njihova muzička istraživanja spajaju tradiciju sa autorskim kompozicijama, uz korišćenje lup-stanica.
Svaka nota, poput blagog povetarca, miluje dušu, prenoseći zvuke narativnih pesama, serenada i radnih pesama koji krase pejzaže južne Italije. U isto vreme, snažni ritmovi pružaju snagu i energiju, odražavajući žilavost i strast zajednice čija istorija svedoči o nepokolebljivoj odlučnosti.
Hiram Salsano, samostalna etnografkinja iz Čilenta (Salerno), istražuje glas kao instrument i svira južnoitalijanske tipove daira (tammorra i tamburello). Godine 2023. objavila je svoj prvi album „Bucolica”. U 2024. godini objavljena je njena etnografska istraživačka knjiga „Chi fa ammore va Camminanne”. Dobitnica je više prestižnih italijanskih nagrada za doprinos na sceni muzike sveta.
Marčelo De Karolis (Marcello De Carolis) umetnik je specijalizovan za gitaru batente. Njegova izdanja uključuju „The Eclectic Beating – Contemporary Music for Chitarra Battente”, zatim „Venti” (sa Francescom Loccisanom, projekat odabran za zvanični program Womex ’23) i „Cordaminations” (sa Lukom Fabricijom). Godine 2019. sa Frančeskom Loćizanom napisao je „La chitarra battente – Metodo Base”, prvi priručnik za početnike koji se bave ovim prepoznatljivim italijanskim instrumentom.
Koncert Hiram Salsano i Marčela De Karolisa na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Italijanski institut za kulturu u Beogradu.
Negujući vokalnu polifoniju zasnovanu na tradicionalnim pesmama, trio SAMAÏA (čita se: Samaja) stvara zvuk koji je prepoznatljivo njihov, satkan od harmonija, borduna i poliritmije. Njihovi glasovi čvrsto uzmeljeni, preobražavaju tradicionalne priče Evroazije, dok se repertoar oslanja se na tradicije bliske svakoj od tri pevačice i odaje počast regionalnim jezicima Francuske (oksitanskom i bretonskom), kao i drugih oblasti Evrope i Bliskog istoka.
Njihova muzika rezultat je moćna mešavina različitih životnih puteva članica trija:
Elenor Furnio (Eléonore Fourniau), stručnjak za kurdsku i anadoljsku muziku, živela je šest godina u Istanbulu kako bi proučavala jezike i muziku, fokusirajući se na pevanje i saz. Zahvaljujući snažnom glasu i jedinstvenom stilu sviranja hardi-gardija, inspirisanom tehnikama na različitim žičanim i duvačkim instrumentima, osvojila je kurdsku, kao i publiku širom sveta;
Noemi Nael (Noémie), kantautorka u tradiciji francuske šansone, školovala se za glumicu pre nego što se okrenula pevanju i pisanju pesama. Počela je da komponuje i izvodi sopstvene pesme, u duu sa pijanistom. Godine 2017. njena pevačka karijera doživela je procvat stvaranjem trija Samaïa;
Luna Silva, kantautorka folk/world muzike, ćerka je engleske glumice i španskog cirkuskog klovna i odrasla je okružena raznolikostima i putovanjima. Obrazovana kao etnomuzikolog, putovala je širom sveta, praveći od njega svoj konzervatorijum pod otvorenim nebom. Njena strast je istraživanje različitih vokalnih tehnika, koje integriše u svoje autorske pesme.
Naziv „samaïa” dolazi od tradicionalnog gruzijskog plesa koji izvode tri žene, simbolizujući različite aspekte kraljice Tamare: mladu princezu, mudru majku i svemoćnu vladarku.
Na sceni, tri izražajne pevačice prate se same uz perkusije i hardi-gardi. Nude intiman nastup koji je i dirljiv i osvežavajući, ne ostavljajući publiku ravnodušnom.
Njihov drugi album, „Traversées”, slavi život i njegove izazove kroz priče iz različitih ruralnih tradicija širom Evroazije. Svaka pesma priča o obredu prolaza, dobrodošlici, oproštaju, vapaju ili slavlju.
Koncert trija Samaïa na Festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
ANA ALKAIDE (Alcaide) muzičarka je i kompozitorka iz Toleda, Španija, poznata po istraživanju drevnih tradicija i kultura. Ona je jedna od najpriznatijih španskih umetnica na sceni folk i world muzike.
Nastupala je na značajnim festivalima, u pozorištima i koncertnim prostorima širom Španije, Portugala, Francuske, Italije, Nemačke, Maroka, Kine, Malezije, Tunisa, Kanade, Bugarske, Indonezije, Estonije, Švajcarske, Mađarske, Južne Koreje, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, Uzbekistana, Argentine, Urugvaja i mnogih drugih zemalja – više od 600 koncerata na četiri kontinenta!
Ana je odigrala pionirsku ulogu u uvođenju i popularizaciji nikelharpe u Španiji. Ukorenjene u drevnim tradicijama, a ipak izrazito moderne, njene kompozicije sa lakoćom kombinuju muzičke stilove iz različitih kultura. Inspirisana gradom Toledom, Ana piše i producira svoje pesme, kreira nove aranžmane i prilagođava nikelharpu drevnim melodijama iz srednjovekovne Španije koje su se proširile širom mediteranskog regiona. U poslednjih nekoliko godina, njen lični i umetnički razvoj doveo ju je do istraživanja novih kreativnih teritorija.
U Novom Sadu, Ana Alkaide će izvesti svoj program „Essentia”, zajedno sa suprugom, Bilom Kulijem (Bill Cooley), multiinstrumentalistom poreklom iz SAD.
Koncert Ane Alkaide na festivalu „Pocket Globe” biće njen premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Ambasada Španije u Srbiji.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Ana Alkaide: glas, nikelharpa, hardangerska violina
Bil Kuli: ud, psaltir, buzuki, bas-pedala, programiranje
Sastav ROMANO DROM (na romskom „Ciganski drum“), danas najistaknutiji predstavnik savremene romske kulture u Mađarskoj, 1999. godine osnovali su otac i sin, obojica istog imena i prezimena – Antal Kovač (Antal Kovács). Otac Antal Kovač je u međuvremenu preminuo, ali je grupa nastavila da radi i neguje tradiciju, zahvaljujući i unucima koji su se bendu priključili.
Grupa izvodi pretežno komponovanu muziku Antala Kovača Juniora, zasnovanu na tradiciji i korenima, kao i na jeziku Vlaških Roma, ali u naglašeno modernim aranžmanima i savremenom konceptu koji kombinuje staro romsko nasleđe, katalonsku rumbu, te arapsku i balkansku ritmiku.
Romano Drom, sastav čiji svaki nastup krasi erupcija muzičke energije, uz trenutke melanholije i tople emotivnosti, može da se pohvali svetskom karijerom, te nizom ostvarenih koncerata i turneja u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Bend je objavio sedam albuma, a najnoviji „Give Me Wine“ (2019) – za uglednog britanskog izdavača „Riverboat“.
Na koncertu na festivalu „Todo Mundo“ grupa će, uz učešće gostiju, predstaviti svoj specijalni projekat kojim obeležava 25 godina rada.
Jedinstveni muzički svet Romano Drom-a doneo im je veliki uspeh i učinio ih jednim od najtraženijih svetskih muzičkih sastava sa romskim nasleđem.
Pevačica JULIJA KOZAKOVA (Júlia Kozáková) najpoznatija je po svom solo radu, a njen aktuelni album „Manuša”, objavljen 2022. godine, uneo je novi život u tradicionalne romske pesme poreklom iz Slovačke i centralne Evrope.
Julijin bend čine izuzetni romski muzičari iz njenog rodnog grada Bratislave, koji sviraju na cimbalu (Ľubomír Gašpar), violini (Viliam Didiáš), violi (Vojtech Botoš), kontrabasu (Ján Rigo) i gitari (Zsolt Várady).
Od svoje trinaeste godine, Julija Kozakova blisko sarađuje sa romskim umetnicima. Radila je i sa češkom pevačicom Idom Kelarovom, sa čijim je romskim dečjim horom Čhavorenge obišla Evropu. Njen proboj na scenu, zahvaljujući pre svega debitantskom albumu „Manuša” objavljenom za međunarodno tržište, doneo je Juliji novu publiku i nastupe u Velikoj Britaniji, Češkoj i Slovačkoj, a album je takođe dobio pozitivne kritike medija. Bio je najbolje rangiran album world muzike iz Slovačke prema glasanju panelista World Music Charts Europe (WMCE) i osvojio je nagradu Radio Head kao „Najbolji slovački album muzike sveta” iz 2022. godine.
Julija je studirala na londonskom univerzitetu SOAS i nastavlja da studira džez pevanje na Janačekovoj akademiji u Brnu (Češka Republika).
Festival „Todo Mundo“ ove godine po prvi put daje priliku zainteresovanim muzičarima world music žanra (kako onima koji nastupaju na festivalu, tako i lokalnim umetnicima, koji imaju world music bendove/projekte) da porazgovaraju sa delegatima koji su pozvani na festival.
Sa muzičarima će razgovarati:
– Martina Van Nijuland (Martyna Van Nieuwland), urednica festivala „Music Meeting“ u Holandiji i nekadašnja direktorka festivala „Ogrody Dźwięków“ u Poljskoj, autorka i učesnica brojnih međunarodnih projekata;
– Ćiro De Roza (Ciro De Rosa), novinar, urednik italijanskog portala „Blogfoolk“, saradnik uglednog britanskog magazina „Songlines“;
– Kristijan Plifke (Christian Pliefke), vlasnik izdavačkih kuća „CPL Music“ i „Nordic Notes“, distributer;
U razgovoru koji traje 10-15 minuta, muzičari će biti u prilici da predstave svoj band/projekat i da saznaju kako mogu da plasiraju bend na evropsko tržište, kako da dođu do odgovarajućih festivala, izdavača, medija…
Razgovori će se odvijati u bašti Hotela „Rex“ (Sarajevska broj 37), sa početkom u 11 sati, a u slučaju lošeg vremena – u sali hotela.
Prijava je obavezna, a broj mesta je ograničen. Prijave slati putem mejla: todomundofestival@gmail.com.
Belgijsko-englesko-mađarsko-rumunsko-romski KALOTASZEG TRIO donosi lamente, čardaše i sapore iz transilvanijske regije Kalotaseg, uz predivan glas i svirku na violini Ćaa Limberhera, uz pratnju Tonija Rudija (brač) i Vilmoša Čikosa (kontrabas).
Multiinstrumentalista i virtuoz Ća Limberher (Tcha Limberger) prepoznat je kao jedna od najistaknutijih i najvažnijih figura na sceni narodne muzike Karpatskog basena. Ovaj stil, koji sviraju Romi u oblasti Transilvanije zvanoj Kalotaseg i čiji repertoar potiče iz mađarske, rumunske i romske kulture, smatra se najlepšom od svih mađarskih muzika.
Ćaovi saradnici, najcenjenija ritam sekcija karpatske muzike danas, jesu: Toni Rudi na braču, koji dolazi iz duge porodične tradicije bračista, i Vilmoš Čikos, koji se jednako dobro snalazi u džezu i lokalnoj muzici i koji sarađuje, između ostalog, kao basista sa slavnim Robijem Lakatošem.
„Ova muzika je slabo poznata i ja ću je izvoditi onako kako ona zaista i treba da se svira” – kaže Ća – „Ta muzika prati živote mnogih, od krštenja do groba, slaveći saživot i okupljajući ljude Kalotasega.”
Od kada je uzeo svoj prvi instrument, gitaru, kompozitor, pevač i multiinstrumentalista Ća Limberher je ubrzo počeo da stiče velike pohvale. On je jedan od retkih muzičara svetske klase koji je prihvaćen i poštovan na muzičkoj sceni kojoj rođenjem i kulturnim nasleđem ne pripada. Veoma je aktivan sa svojim, transilvanijskim Kalotaszeg Triom, ali i sa Budapest Gypsy Orchestra-om, a njegov pristup poučavanju gotovo zaboravljene tradicionalne muzike, uveo ga je u red najistaknutijih i „važnih figura u narodnoj muzici Karpatskog basena”.
Za svoj rad je dobio pohvale širom sveta od profesionalaca i publike. Kritičari koji komentarišu Ćaova dostignuća tvrde da je on „potpuno sačinjen od muzike”, „Polimat-kralj romske muzike”, dok ga kolege muzičari nazivaju „petim elementom”.
Limberher je rođen u belgijskoj porodici poznatih manuš muzičara. Odrastao je u svetu romskog sving stila Đanga Rajnharta i tokom godina je sarađivao sa mnogim vodećim predstavnicima ovog žanra.
Njegov eklektični muzički ukus, interesovanja i strasti formirani su od ranog detinjstva, kada je sa samo osam godina na svom prvom samostalnom koncertu pevao flamenko prateći sebe na gitari. Pokazuje stalnu fascinaciju i ljubav prema tradicionalnoj muzici iz svih krajeva sveta. Dugo je u Belgiji vodio bend usmeren na muziku Ajmara i Kečua Indijanaca iz Bolivije.
Studirao je modernu klasičnu kompoziciju uz belgijskog kompozitora Dika Vanderharsta, a Ćaov kompozitorski debi je predstavljao muziku za plesnu predstavu trupe Les ballets C de la B pod nazivom „Patchagonia”, koju je režirala Lisi Estaras. Dva trenutna projekta uključuju I Silenti, saradnju sa Fabriciom Kasolom, i hvaljeni svežičani sving bend Les Violons de Bruxelles.
Ća Limberher je učio muziku Kalotasega sa svojim mentorom, legendarnim Šandorom Netijem, a stil Magyar Nóta iz Budimpešte, sa slavnim primašem Belom Horvatom. Obojica muzičara su doprineli da i Ća stekne priznanje kao izuzetan i entuzijastični učitelj, koji često održava majstorske kurseve i vodi interaktivne radionice u sferi džeza i narodne muzike Srednje Evrope.
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA”
Međunarodna konferencija “Muzika u pokretu“, Festival Todo Mundo, Beograd, RTS Klub – Radio Beograd, 2022 (foto: Vladimir Milisavljević)
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA“ biće održana u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“ (Jevrejska 16), 22. septembra2024. godine sa početkom u 11 sati.
Na konferenciji će učestvovati GOVORNICI iz devet evropskih zemalja: Ćiro De Roza (Italija), Maša Vukanović (Srbija), Kristijan Plifke (Nemačka), Dragan Ristić (Srbija), Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Dušan Sviba (Češka), Marija Dumnić Vilotijević (Srbija), Anti Kovač (Mađarska) i Marija Vitas (moderator/Srbija).
Romi su nesporno veoma atraktivna tema za umetnike i njihovu publiku, zatim naučnike, kao i širi krug ljudi. Tako je odavno, a slično je i danas. Romi su ujedno tema kroz koju se prelame raznovrsni elementi, tumačenja i stereotipi: istine, neistine, pretpostavke, mašta, idealizacija, omalovažavanje, podrazumevana uvezivanja sa pojedinim talentima i temperamentima…
U samom vrhu najčešćih asocijacija na Rome stoje muzika i strast. Poslovična povezanost Roma sa muzikom (i plesom), kao i pretpostavljena potreba za slobodom u ponašanju i ispoljavanju (strasnih) osećanja, inspirisali su brojna autorska imena umetničke muzike različitih epoha: Tartini, Hajdn, Betoven, Brams, Bize, List, Sarasate, Dvoržak i drugi. Njihove kompozicije nadahnute zamišljenim ili stvarnim životom i stvaralaštvom Roma po pravilu su izuzetno privlačne publici, kako onoj iz minulih vekova, tako i savremenoj. Jedan od razloga takvom doživljaju i ukusu publike leži u tome što Romi jesu paradigma za slobodu i prevazilaženje granica i zahteva društva, što se gotovo u svakom ljudskom biću može naći kao makar pritajena, imanentna potreba.
Već sama ova priča o slobodi nosi u sebi znak pitanja… Da li su Romi zaista oličenje slobode i nekakve socijalne opuštenosti, s obzirom na naglašeno patrijarhalno okruženje u kom su vekovima funkcionisali sve do naših dana?
Zar nisu Romi čak prilično uokvireni patrijarhatom, zatim sujeverjima koja u velikoj meri kreiraju njihov život? Da li možda u Romima prepoznajemo slobodu zato što su oni odavno živeli drugačijim načinom života, koji nije slobodan, nego upravo takav – drugačiji?
Pored raznih dilema i tema koje se odnose na Rome i pitanje slobode, tu je i niz onih koje se tiču Roma u muzici. U Srbiji je odnos neromskog stanovništva prema Romima muzičarima često bio ambivalentan – od divljenja prema njihovoj sposobnosti i otvorenosti ka najrazličitijim muzikama do nekih omalovažavajućih stavova, karakterističnih u prošlosti (u 19. veku i prvim decenijama 20. veka, češće u manjim sredinama), prema kojima je muzika nedostojan, „ciganski posao“ ili su, pak, pojedini instrumenti (npr. violina) tipično „ciganski“ i samim tim nepodobni da na njima sviraju Srbi, srpski seljaci, srpska deca…
Istina je da su Romi u Srbiji raširili muziku kao profesiju, kao zanat, u čemu i nalazimo uzrok njihove muzičke otvorenosti i sposobnosti ka izvođenju i spajanju različitih muzika. Romi su u prošlosti, u Srbiji, počeli da sviraju srpsku muziku da bi prišli dominantnom narodu, tim drugim ljudima i da bi njima za nagradu izvodili ono što im je potrebno, što vole i žele da slušaju.
U tom procesu preuzimanja tuđeg, oni su u to tuđe dodavali nešto svoje, nekakav temperament, osećajnost, ukras, ornamentiku u muzici…
Slavna vranjska pevačica Stana Avramović Karaminga (1897 – 1969) svojevremeno je opisala razliku između pravog, vranjskog gradskog pevanja, koje je bilo „čisto“, u kom nijedan melizam nije smeo da se nađe u sredini melodije, ni na kraju, kao što je to važilo, po Staninom mišljenju, za romske pevače kada bi izvodili srpske, vranjske pesme.
Devedesetih godina 20. veka, pre svega pod uticajem filmske umetnosti, Romi kao da su za Zapad (i ne samo Zapad) postali sinonim za Balkan, Srbiju i nasleđe trubačkih orkestara. Iako je tradicionalna muzika Srbije bogata i raznolika, iako, s druge strane, i sami Srbi imaju jaku trubačku tradiciju, dugu više od jednog veka, ono po čemu je muzička Srbija najprepoznatljivija ostatku sveta i dalje jesu upravo Romi i romski trubački orkestri.
A Romi se i danas prilagođavaju potrebama savremenih slušalaca, sada ne više samo srpskom seoskom, varoškom i gradskom stanovništvu, nego još više slušnim navikama publike na Zapadu.
Otud kod današnjih trubačkih orkestara sa Balkana (Boban i Marko Marković, Džambo Aguševi itd.) primećujemo sve veću sklonost ka čistom, „ispoliranom”, naglašeno produkovanom zvuku, te upotrebi raznovrsnih poznatih motiva, tj. citata iz pop, funk, rok, latino i drugih žanrova.
Kako stoji stvar sa romskim muzičarima danas, u Srbiji, Evropi i svetu? Koliko ima Roma muzičara i frontmena bendova, zatim svetskih grupa, kao i neromskih sastava koji stavljaju na sebe romsku masku odnosno na bilo koji način prave aluziju na Rome? U kojoj meri se Romi danas okreću muzičkom opismenjavanju i obrazovanju? Kakva je uloga i mesto Romkinja u muzici i na savremenoj muzičkoj sceni? Šta je sa savremenom publikom i njihovim odnosom prema romskom temperamentu i stvaralaštvu?
O svim ovim i mnogim drugim, predviđenim i nepredviđenim pitanjima, biće reči i ukrštanja mišljenja na brižljivo planiranoj, četvrtoj po redu konferenciji u organizaciji Udruženja Ring Ring.
Konferencija će okupiti domaće i strane, pre svega muzičke profesionalce, da bi svako iz svog ugla – muzičkog, menadžerskog, organizatorskog, naučnog, etnomuzikološkog, etnološkog, novinarskog, istraživačkog – ukazao na slojevitost života i rada Roma u društvu i muzičkom svetu nekada i sada, i to pre svega u okviru poližanrovskog miljea poznatog pod nazivom world music.
Uz podršku moderatora konferencije, koja će biti podeljena na dve sesije, među učesnicima će se razviti debata, a na kraju svake sesije, prisutna publika će imati priliku da postavi pitanja, komentariše i živo polemiše sa govornicima.
Konferencija se ostvaruje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je podržalo i sve prethodne konferencije u organizaciji Udruženja Ring Ring: „Žene u world music svetu – umetnice, menadžerke, novinarke…“ (2021), „Muzika u pokretu“ (2022) i „Tradicija danas, u muzici sveta“ (2023).
Ulaz na konferenciju je slobodan.
TERNE ČHAVE
Terne Čhave, 2023 (foto: Dušan Sviba)
TERNE ČHAVE slovi za verovatno najstariji aktivni, a definitivno jedan od najpoznatijih romskih bendova u Češkoj. Bend je čuven po svom specifičnom zvuku koji spaja tradicionalnu romsku muziku Centralne Evrope sa fankom, rokom, soulom, ska muzikom, džezom, bluzom i drugim uticajima.
Pre mnogo godina, ovi muzičari su se osamostalili, prešavši granice romskog geta. Dovodeći svoje gadžo prijatelje među muzičarima i radeći sa njima zajedno, Terne Čhave su krenuli sigurnim koracima u veliki svet.
Putujući Evropom, od Češke i Slovačke preko Poljske, Mađarske, Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Beneluksa do Engleske do Škotske, gde god da nastupaju, uz njih ljudi rado plešu.
Danas, Terne Čhave je bend koji je prevazišao fenomen žanrovskih granica, ali njihovi romski koreni pružaju čvrstu osnovu za muzička putovanja na destinacije koje su mnogim ljudima predaleke.
Bend nije opterećen pitanjima stila, ali ne ostavlja ni publici vremena da razmišlja o tome, jer je ošamućena pretežno đavolskim tempom pesama grupe. Stoga ne čudi da slogan Terne Čhave glasi: To je samo romenrol! (It’s only Rom’n’Roll!).
Grupa KAL daje infuziju čiste energije i zvuka koji ni jednog trenutka ne ostavljaju ravnodušnim telo i um posetioca koncerta. Pod sloganom ili žanrovskom pododrednicom Rock’n’Roma (katkad i Gypsy Rockabilly), Kal stvara eklektičnu kombinaciju muzike Zapadnog Balkana sa svingom, džezom, bluzom i popom, donoseći jedan originalan i neodoljiv zvuk koji se lako upija od prvog do poslednjeg akorda.
Grupa je nastala 1996. godine u Valjevu, da bi kasnije Beograd postao baza benda. Ime benda potiče iz romskog jezika i označava crno (crnu boju). Kal iza sebe ima održanih nekoliko hiljada koncerata u zemlji i inostranstvu, te učešća na brojnim značajnim evropskim festivalima: „Roskilde” (Danska), „Fusion festival” i „Berlinare” (Nemačka), „Sziget” (Mađarska), „EXIT”, „Nišvil”, „Kustendorf” i „Beogradski festival piva” (Srbija), „La notte di San Lorenzo” (Italija)….
Pored intenzivnih evropskih turneja, Kal u svojoj dugogodišnjoj istoriji broji i dve američke turneje (2006. i 2008. godine), a tokom jedne od njih, desila se i saradnja sa čuvenom njujorškom atrakcijom, bendom Gogol Bordello.
Slovačka pevačica i umetnica JULIJA KOZAKOVA (Júlia Kozáková) interpretira aranžiranu romsku tradicionalnu muziku i nastupa kao solistkinja uz pratnju grupe romskih svirača iz Bratislave (na cimbalu, violini, violi, kontrabasu i gitari). Sarađivala je s romskim muzičarima i pevala je širom Evrope sa dečjim romskim horom Čavorenge, koji vodi cenjena češka umetnica Ida Kelarova (Kelarová). U 2022. godini, Julija je objavila album „Manuša” („ljudi”, rom.) sa pesmama Roma iz Slovačke i prostora Centralne Evrope, koji je veoma pozitivno ocenjen od strane world music kritičara u nekoliko zemalja. Od tada nastupa na festivalima u Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Češkoj i drugim evropskim zemljama. Studirala je u oblasti muzike na londonskoj Školi za orijentalne i afričke studije (SOAS) i nastavila da se usavršava u džez pevanju na Janačekovoj akademiji u Brnu.
Razgovor sa umetnicom Julijom Kozakovom, kao deo pratećeg programa 12. festivala Todo Mundo, i to kao prvi festivalski događaj, biće održan u Muzikološkom institutu SANU (Knez Mihailova 36, kancelarija 410), u petak, 20. septembra, sa početkom u 12 sati i realizovaće se na engleskom jeziku. Događaj se ostvaruje kroz međunarodni projekat Sounds of Europe, koji je sufinansiran od strane Evropske Unije.
Tema razgovora, koji će voditi etnomuzikolog dr Marija Dumnić Vilotijević, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, nosi naziv „Reinterpretacija tradicionalnih pesama Roma iz Centralne Evrope” (Reinterpretation of Traditional Songs of Romani from Central Europe).
Ulaz na događaj je slobodan.
Ovim događajem ujedno otpočinje serija „Razgovori o tradicijama muzike i plesa”, koju organizuje Nacionalni komitet u Srbiji Međunarodnog saveta za tradicije muzike i plesa (ICTMD) u saradnji s Muzikološkim institutom SANU. Svi događaji će se održavati u prostorijama Instituta. Serija događaja biće platforma za otvoreni javni i saradnički etnografski dijalog između etnomuzikologa i odabranih kazivača–izvođača, kao i za davanje pozornice pozvanim muzičarima da kroz izvođačko predavanje s diskusijom predstave svoj rad, delo, nasleđe zajednice. Izmeštanje etnografskog ispitivanja iz originalnog konteksta u akademski jeste nastojanje da se kazivačima „da glas” i obezbedi šira publika, kao i da se podstakne neposredan dijalog kazivača sa širom stručnom zajednicom. Ovim iskorakom bi se pregovarala granica između dokumentarističkih etnografskih intervjua i stručno vođenih razgovora kojima se portretiše umetnik. Odabirom učesnika nastojalo bi se da se predstave reprezentativni nosioci prakse nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji, etnomuzikolozi–izvođači, koreografi i tako dalje.
Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, 2022 (foto: Vladimir Opsenica)
Vladimir Lenhart, poznat pod scenskim imenom LENHART TAPES, uvek iznova raduje publiku svojim Etno-nojz izrazom, ostavljavjući je u prijatnoj zbunjenosti i razmišljanjima o onom sa čim se suočava. Ipak, stvar postaje donekle jasna već nakon otprilike jednog minuta slušanja albuma „Dens” (Glitterbeat, 2023) – osim ukoliko niste proveli neko vreme na Balkanu, okruženi narodnom muzikom u svim njenim inkarnacijama, i konkretno u Beogradu, koji otkriva duhove jugoslovenske pank i indastrijal scene iz osamdesetih godina 20. veka, kao i aktuelne eksperimentalne izlete grada, dostupne svima koji imaju vremena da slušaju i istražuju.
Vladimirov deda Jan je bio popularni izvođač slovačke narodne muzike 1950-ih godina, a brižno negovanje kultura nacionalnih manjina u Jugoslaviji proizvelo je muzičku baštinu koja i dalje odjekuje u životu mlađih generacija. Podrazumeva se, pritom, da mlađi ljudi imaju sopstvene priče i uticaje koje treba da obrade.
Vladimirov pristup radu sa trakama sa pijace, kupljenim na kilogram, jeste blizak di-džejevima i hip-hop umetnicima, ali njegova ljubav prema indastrijal zvuku je ključna, stvarajući magičan susret prljavog šuma, improvizovane violine i autentične narodne muzike.
Međutim, Lenhart Tapes je samo jedan deo priče. Valja upoznati i Tijanu Stanković: pevačicu, klasično obrazovanu violinistkinju, etnomuzikologa i muzičku urednicu u Radio Beogradu. Prema Vladimirovim rečima, njeno enciklopedijsko znanje muzike uz koju je odrastao pretvorilo je projekat iz nečega pomalo ironičnog u nešto vrlo iskreno.
On se dobro seća njihovog brzog uvezivanja kroz zajedničku ljubav prema toj muzici, a povezanost se vremenom razvijala i granala u nepredviđenim pravcima, pri čemu je Tijana čak podstakla Vladimira na još nepopustljiviji zvučni stav.
Sporo pomaljanje Lenharta Tapes-a na međunarodnoj sceni odvijalo se putem niza uzbudljivih nastupa u malim prostorima, s Vladimirovim vokmenima koji grade kolaž ritma, šuma i melodije, na koji Tijanin vokal i violina odgovaraju, a ponekad se i suprotstavljaju. Ali, pogrešno je misliti da su ovi umetnici bolji uživo, nego na snimcima. Na deceniju sporadičnih izdanja, često na kasetama, nadovezao se album „Dueti” iz 2021. godine, taj opsežan uradak prepun semplova. A nakon njega dolazi „Dens”, koji donosi drugačiji koncept.
Lupovi i semplovi sa prethodnog albuma jesu i dalje prisutni, ali im se pridružuje prošireni spisak muzičara-saradnika. Album je gušći, promišljeniji, ali i dalje otvara širok prostor, baš kao i sam Beograd, jedan od nejenergičnijih glavnih gradova Evrope, ali i lepo usklađen u svojoj raznolikosti.
Lenhart Tapes, dobitnik nagrade „Draškoci’“ za 2024. godinu
LENHART TAPES je dobitnik nagrade „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” za 2024. godinu. Odluku o tome doneo je Odbor za dodelu nagrade Reprezentativnog udruženja u kulturi World Music asocijacija Srbije.
Nagrada će biti uručena na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat”, 21. septembra, tokom druge večeri dvanaestog izdanja festivala.
Nakon dodele nagrade, Lenhart Tapes će održati koncert zajedno sa pevačicom Tijanom Stanković. Festivalsko veče otpočinje u 19:30 i to koncertom benda Julije Kozakove koji neguje slovačku romsku muziku.
Nagrada „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” je ustanovljena 2013. godine sa ciljem da u Srbiji podstiče, razvija i popularizuje žanr world music, kao i da neguje sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija (1945 – 2000). Dosadašnji dobitnici nagrade su: Filip Krumes, Vasil Hadžimanov, Vlatko Stefanovski, Vladimir Nikić, Nenad Vasilić, Veljko Nikolić – Papa Nik, Đorđe Stijepović, Jelena Popržan, Dorian Jovanović, Dunja Knebl i Jasna Jovićević.
„Velika mi je čast što sam dobitnik nagrade koja nosi ime našeg muzičkog vizionara Vojina Draškocija” – rekao je Vladimir Lenhart za magazin Etnoumlje – „Prvo što bih mogao za sebe da kažem je da ja nisam školovani muzičar, niti sviram bilo koji muzički instrument (osim možda bas gitare). Sebe posmatram više kao muzičkog slušaoca ili tragača unikatnih melodija, a ono što radim na polju stvaranja je semplovanje, kolažiranje i produciranje novih muzičkih dela od postojećih, tzv. redi-mejd materijala. Osnovno oruđe koje koristim u te svrhe su audio kasete i kasetofoni za njihovu reprodukciju, kao i elektronsku opremu poput semplera. U svoje kompozicije uklapam žive instrumente i vokale, koje uglavnom izvode pevačice tradicionalne, etno provenijencije. Ponosan sam što je u mom naivnom pristupu muzici, komisija WMAS prepoznala nešto vredno pažnje. Iako sam svoje muzičke uzore, poput Holgera Čukaja ili Brajana Ina, tražio u zapadnom svetu, njihove sam muzičke metodologije primenjivao na našu sredinu: Balkan, u širem smislu muzičke tradicije, kao i lokalnu sredinu u kojoj sam odrastao, a to je mikro zajednica vojvođanskih Slovaka koji žive u Srbiji. Za mene suština world music-a nije u pukom presviravanju narodnih pesama u novom vremenu, nego u definisanju novog vremena uz pomoć tradicionalnih napeva i melodija.”
The Ex, Catalytic Sound Festival (foto: Geert Vandepoele)
Nižu se godine i decenije, ali The Ex ne posustaje! Slavni četverac iz Holandije, veoma cenjen u krugovima poklonika netipične, avangardne pank muzike, u 2024. godini slavi 45. rođendan. Jubilej obeležava zavidnim nizom koncerata, u 45 zemalja, u okviru kog je početkom marta u Holandiji održan 2000. koncert u karijeri. Ovo je njihova prva turneja nakon pandemije.
The Ex emituju neiscrpnu energiju i snagu. Zavidan je intenzitet njihovih koncerata i turneja, veoma im je dinamična diskografska aktivnost, a poznati su i po čestim, neobičnim i raznolikim projektima i saradnjama, kojima zahvataju svetove avangardne, tradicionalne i improvizovane muzike.
Osnovani 1979. godine u Amsterdamu, The Ex su već rani osamdesetih otpočeli saradnje sa džez muzičarima i jednom iračko-kurdskom grupom. Tokom devedesetih su saradnje postale sve učestalije i raznovrsnije, a verovatno najslavnija faza njihovih muzičkih ukrštanja započeta je 2002. sa Etiopijom, što je kulminiralo u saradnji sa čuvenim saksofonistom Getačuom Mekurijom, sa kojim su The Ex objavili dva albuma i održali preko sto koncerata.
Nepopustljivi pobornici koncepta „do it yourself“, grupa The Ex tokom svih ovih godina radi nezavisno od izdavačkih kuća, menadžera i roudija, predstavljajući time uzor drugim progresivnim bendovima i muzičarima. Ostvarili su 28 albuma za sopstvenu etiketu „Ex Records“, a još na samom početku rada ozvaničili su i samostalne menadžmentske aktivnosti pod nazivom „Stichting Ex“. Koncerte su do sada održali u skoro čitavoj Evropi, zatim u SAD, Rusiji, Kanadi i Etiopiji. U Beogradu su nastupili tri puta – poslednji put 2015. godine, takođe na „Ring Ring“-u.
The Ex su:
Teri Hesels (Terrie Hessels) – električna gitara
Arnold de Bur (Arnold de Boer) – glas, električna gitara
TRIOBROK je formiran u Istanbulu krajem 2023. godine. Crpeći inspiraciju iz zvučnih referenci kao što su Albert Ajler (Ayler), Peter Brecman (Brötzmann) i Mats Gustafson (Gustafsson), TRIOBROK kombinuje suptilne muzičke strukture sa slobodnim i bučnim ludilom. Već su održali nekoliko koncerata improvizovane muzike u Beogradu i Istanbulu.
Iako su nedavno formirani, svaki član je lokalno poznati muzičar sa značajnim brojem izdanja i publikacija. Daniel Izmaylov je član trija DYW i beogradskog džez-pank kvarteta The Omy. Ali Onur Olgun je nastupao sa raznim umetnicima, uključujući sastave Kastenfaul, Nobody Presents i Cem Tan Quintet. Atila Ozan Keskin (Atilla) istaknuti je predstavnik turske savremene džez scene, poznat po svom radu sa grupama Şu Güzel İnsanlar i Uninvited Jazz Band.
Majkl (Džej) Šumaher / skulpture: Mark di Suvero (foto: Michael Yu)
Majkl (Džej) Šumaher (Michael J. Schumacher) američki je kompozitor, improvizator, pijanista, umetnik medija, kurator i nastavnik.
U svojoj praksi, Šumaher se fokusira na imerzivnom zvuku, nastavljajući dugu tradiciju koja seže unazad do paviljona „Philips”, „akusmatskih” prezentacija u GRM-u, Štokhauzenovog „Kugelauditorium”-a, zatim „Dream House” La Mont Janga (koja tehnički nije višekanalna, ali je imerzivna i arhitektonska), Lusijeove „Muzike za solo izvođača”, „strukturnog zvuka” Merijen Amaker i mnogih drugih.
Postoje dva osnovna razloga za korišćenje mnogo zvučnika: 1) zvuk sa zadnjeg dela pokreće jedinstvene emocionalne reakcije; 2) prostorni aspekti, istaknuti, postaju strukturna komponenta muzike.
Dodatna korist je što uklanjanjem vizuelnog fokusa sa scene, slušaoci postaju otvoreniji za „momentne” forme.
Prenosivi višekanalni zvučni sistem je jedinstveni muzički instrument dizajniran tako da umetnik može predstaviti svoje imerzivne kompozicije u različitim postavkama i situacijama. Postavlja se za manje od sat vremena i može se nositi u jednom koferu, ali pruža 8 potpuno diskretnih audio kanala, kompletno sa zvučnicima, kablovima, pojačalima, audio interfejsom i računarom.
Šumaher koristi visokokvalitetne 4-inčne punoobuhvatne drajvere i improvizovane rezonatore kako bi proširio frekvencijski odziv.
Njegov stvaralački rad uključuje i muziku za modularne sintisajzere, pripremljenu gitaru, klavir, video i ples.
Šalter Ansambl deluje na granici između slobodne improvizacije i kompozicije, fokusirajući se na kolektivne procese kao centralni deo svoje prakse. Projekat, koji se ostvaruje kao međunarodni elektroakustički ansambl, pokrenuo je 2017. Jonas Koher (Kocher) u saradnji sa Zavodom Sploh iz Ljubljane i Izlog Festivalom iz Zagreba. Od tada, Ansambl je nastupao na brojnim mestima i festivalima u Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji, Švajcarskoj i Srbiji.
Godine 2021, Ansambl je objavio album Štiri dela, a 2024. godine svoj drugi album, Tri dela.
Ansambl čine izuzetne ličnosti sa međunarodne muzičke scene. Muzičari imaju različite predistorije – od džeza, tradicionalne i folk muzike do savremene improvizovane i elektronske muzike – i pripadaju različitim generacijama.
Na svojim trenutnim koncertnim programima, Šalter Ansambl predstavlja nove kompozicije, koje su posebno razrađivane za Šalter tokom rezidencije u Veneciji, u maju 2023. godine: „Interstices / Interferences” (Jonas Koher i Gaudenca Badruta), „šum III” (Elizabet Harnik) i „My Wish Your Command” (Tomaža Groma).
Aktuelna postava muzičara:
Gaudenc Badrut – elektronika; Estel Bajner – violina; Ilia Belorukov – saksofon; Tomaž Grom – kontrabas, elektronika; Elizabet Harnik – klavir; Jozef Klamer – bubnjevi, elektronika; Jonas Koher – harmonika; Samo Kutin – hardi-gardi; Alfred Lang – truba; Irena Z. Tomažin – glas
Fish in Oil & Jelena Popržan, Beograd, DKSG, 2024 (foto: Milorad Marković)
Fish in Oil, jedinstveni beogradski bend, i Jelena Popržan, svestrana muzičarka austrijske scene, obeležavaju petogodišnju saradnju, koja je započela jednim spontanim zajedničkim nastupom na festivalu Jazziré u Subotici.
U ovom uzbudljivom projektu, eklektična muzika Fish in Oil, inspirisana pankom, fri-džezom, filmskom muzikom, bluzom, rokom itd, spaja se sa violom i glasom Jelene Popržan. Jelenina vokalna boja, intenzitet i karakter iznenađujuće se transformišu i uklapaju u raznovrstan repertoar benda.
Autentični spoj senzibiliteta muzičara koji zajednički oblikuju autorske teme Bratislava Radovanovića Brace, stvara svojevrsne muzičke priče, odvodeći publiku u imaginativne zvučne predele, puneći je pozitivnim emocijama.
Fish in Oil postoji više od 30 godina, a publika imala je priliku da ih čuje na nekim od najpoznatijih domaćih i regionalnih festivala. Pored festivalskih nastupa, tu su i brojni klupski nastupi u zemlji i inostranstvu.
Jelena Popržan, violistkinja, vokalistkinja i kompozitorka, domaćoj publici poznata sa festivala kao sto su Ring Ring, Todo Mundo, Jazziré i Ethno Fusion Fest, skladno kombinuje različita muzička iskustva: rok, klasično muzičko obrazovanje i interpretaciju dela umetničke muzike, interesovanje za tradicionalnu muziku, te naklonost prema improvizaciji i eksperimentu.
Sastav čine:
Jelena Popržan – viola, vokal; Bratislav Radovanović – električna gitara; Rastko Uzunović – tenor saksofon; Đorđe Kujundžić – saksofoni; Branislav Radojković – kontrabas, električna bas gitara; Feđa Franklin – bubnjevi; Aleksandar Radojičić – udaraljke; Bojan Rajačić – tonsko oblikovanje
Manja Ristić, rođena u Beogradu 1979. godine, violinistkinja, umetnica zvuka, pesnikinja, kustoskinja i istraživačica. Kao solistkinja i kamerna interpretatorka u sferi klasične muzike, te kompozitorka i improvizatorka, nastupala je širom Evrope i u SAD-u, sarađujući sa poznatim dirigentima, izvođačima, multimedijalnim umetnicima, pesnicima i pozorišnim/filmskim rediteljima.
Ristićeva istražuje zvukove u kontekstu savremenih izvođenja na polju instrumentalne elektroakustike, fokusirajući se na interdisciplinarne pristupe zvuku, snimanju zvuka na terenu i eksperimentalnu radio umetnost.
Kreirala je radove po narudžbini za ORF musikprotokoll, Radiophrenia, Radio Art Zone, Kunstradio – Radiokunst, Radio Cona, Semi-Silent, Radia.FM, Framework Radio, REVEIL Soundcamp, sve nacionalne radiodifuzne agencije jugoistočne Evrope i mnoge nezavisne medijske platforme.
Bila je jedan od kuratora projekta sonoAdriatic Tales na festivalu Ars Electronica 2020, a tokom poslednjih 20 godina vodila je i razvila značajan broj kulturnih događaja, međunarodnih projekata, kulturnih konferencija i obrazovnih platformi u oblastima intermedija, eksperimentalne umetnosti zasnovane na zvuku, scene i multimedijalne umetnosti.
Manja potpisuje nekoliko nezavisnih pozorišnih i filmskih produkcija kao autorka, kompozitorka i izvođačica.
Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada za solo i kamernu klasičnu muziku.
Trio C / W | N, sa sedištem u Kelnu, sastoji se od troje iskusnih, veštih improvizatora, veoma prisutnih na međunarodnoj sceni improvizovane muzike: Dušica Cajlan (klavir), Georg Visel (Wissel; saksofon) i Etjen Nilzen (Etièn Nillesen; udaraljke).
Počev od 2016. godine, Trio C / W | N neprekidno razvija svoj koncentrisani jezik ansambla i oduševljava fascinantnim, maštovitim, živahnim i suptilnim sviranjem.
Reč je o muzičkom trijalogu umetnika koji istovremeno stvaraju, reaguju, dopunjuju jedni druge i uvek ostvaruju visoko muzikalne domete. Pritom, oni u centar svoje muzike, koja nastaje u realnom vremenu, postavljaju kvalitete zvuka, tona i buke uz otvorene forme, precizno formulisane strukture i akcentovane ritmove.
U novembru 2022. godine, objavili su album Thirty Nine Fifty Five za njujoršku etiketu Acheulian Handaxe. Album je dobio entuzijastične reakcije kritičara. U martu 2023. godine, C / W | N nastupio je na priznatom festivalu Artacts u Austriji, jednom od najvažnijih evropskih festivala za savremenu improvizovanu muziku i fri-džez.
Trenutno, trio se fokusira na vrstu analognog granularno-sintetičkog ansambalskog sviranja, u kojem se muzika, tako reći, stvara sama.
C / W | N su:
Dušica Cajlan – klavir sa proširenim tehnikama sviranja
Georg Visel – alt saksofon sa proširenim tehnikama sviranja
Etjen Nilzen – doboš sa proširenim tehnikama sviranja
