Jedna lična priča o „Ring Ring”-u

od strane Marija Vitas | 26.05.2025.

Pred nama je Skočina priča o festivalu Ring Ring i koncertu japanskog kvinteta ONJQ održanom na završnici 29. festivalskog izdanja, u klubu Karmakoma, 25. maja 2025. Tekst je preuzet sa Skočinog Fejsbuk profila.

. . .

Znate one trenutke u životu kada u sebi bukvalno osetite da se menjate? Nema ih mnogo i zato su mnogo veliki. Meni se jedan takav desio baš u ovo vreme pre 28 godina. Tada su mi se otvorila vrata celog jednog novog sveta. Ušao sam krišom i hodajući na prstima počeo da razgledam. Toliko toga u tom svetu nisam razumeo, ali sam samo tako znao da mi se mnogo dopada. I da je mnogo moj.

Prošle su gotovo tri decenije, a ja sam i dalje u tom svetu. Volim ga još više nego onda, a bogu hvala i mnogo bolje razumem. I ne hodam više krišom, već sedim u udobnoj fotelji i sa velikim osmehom gledam klince koji zbunjeno ulaze na ista ona vrata. Sve je to mnogo lepo onomad opevala Džoni Mičel u „Cirlcle Game”, ali i Rolling Stones u „As Tears Go By”.

Imao sam devetnaest godina i ništa nisam znao ni o čemu. Ali, i tada sam mnogo voleo muziku. Na radiju sam čuo da u Beograd dolazi neki japanski džez bend, na neki festival u čijem podnaslovu je pisalo „nova muzika”. Kada imaš devetnaest, za tebe je sve novo. Kupio sam kartu i otišao u Kulturni centar „Rex” u Jevrejskoj ulici. Bend koji je svirao zvao se Ground Zero. Posle tog koncerta ništa u mom životu nije bilo isto.

Na bini je bilo desetak muzičara, svirali su mešavinu džeza, tradicionalne japanske muzike, avangarde, pa čak i popa, ali na potpuno jedinstven način, na Njihov način, sa velikim početnim slovom.

Duvači su režali, gitare vilenele, japanski instrumenti su japanisali, a moje srce je lupalo kao ludo.

Bend je predvodio gitarista Otomo Jošihide (Yoshihide). U „Rex” sam ušao kao jedan čovek, izašao kao drugi. Nikad pre, a vala ni posle, ni na jednom koncertu nisam osetio takvu provalu svega. Reči zaista jesu moje igračke, ali ne umem da pronađem prave da bih opisao to osećanje.

Sve se to desilo na festivalu „Ring Ring” na kome sam tada bio prvi put. Posle sam odlazio svake godine. Taj kraj maja u „Rex”-u je bila jedna od najlepših tradicija u mom životu. One zelene krošnje u Jevrejskoj su za mene oduvek imale posebno značenje. Mnogo divne muzike i divnih bendova sam otkrio tamo.

U ovoj zemlji za mene nikada nije postojala dilema koji festival je najbolji. „Exit”? Daj, nemojte me zajebavati.

Vođa te grupe Ground Zero je posle sa raznim muzičarima svirao mnogo puta na „Ring Ring”-u. Ukupno sedam, od čega sam ga gledao pet puta. Uvek je bilo lepo, ali nikad ni približno kao krajem maja 1997. A taj njegov sedmi dolazak se desio sinoć, na 29. festivalu „Ring Ring”. Toliko godina je prošlo od onog koncerta koji mi je promenio život, ali od svih kasnijih dolazaka u Beograd, Otomo me nikad nije doveo bliže tom osećaju nego sinoć.

Otomo Yoshihide’s New Jazz Quintet su sinoć u klubu „Karmakoma” zatvorili ovogodišnji „Ring Ring”. U pitanju je bend kog je Otomo osnovao neposredno posle raspada Ground Zero, krajem devedesetih. Ako ste se nekad pitali kako bi se muzički preneo onaj doživljaj „orgazma”, jedan od odgovora ste mogli pronaći na njihovom sinoćnjem koncertu.

Tišina, buka, dahtanje, režanje, cviljenje, lomljenje i bajkovite melodije natopljene znojem iz svakodnevnog života ispunile su klub kraj Dunava.

Čuli smo „Lonely Woman” Orneta Kolmana, ali i „Eureku” Džima O’Rurka (koji je jedan od najvećih muzičara u mom životu već četvrt veka). Obe u potpuno iščašenoj Otomo-verziji. Žmarci su mi preplavili telo. A kada je počela „Eureka”, moj prijatelj sa kojim sam bio na koncertu Ground Zero, na koga je koncert delovao isto kao na mene, samo je prišao i poljubio me u obraz. Istih smo godina, obojica obožavamo Džima i obojica smo postali drugi ljudi posle onog koncerta iz 1997.

Ako bih morao sinoćni koncert da smestim samo u jednu reč, ona bi bila emocija. Kada vam oči zasuze na koncertu japanskog avangardnog džez benda, znate da je nešto mnogo veliko posredi.

Želim i javno da se zahvalim Bojanu Đorđeviću što je pre skoro tri decenije napravio „Ring Ring”, festival koji je uneo tone sreće u moj život, a to nastavlja da radi i dalje. Za mene stvarno ne postoji važniji muzički festival u ovoj nesrećnoj zemlji.

Te 1997. sam imao devetnaest godina. Da nije bilo tog koncerta Ground Zero, danas bih imao 47. Ali, bilo ga je. I pored milion divnih stvari koje je taj koncert uradio za mene, jedna od najvažnijih je što je uspeo da zaustavi vreme, pa vam sve ovo piše neko ko ima mnogo manje od 47. To može samo muzika.

. . .

PRISETIMO SE PROGRAMA 29. FESTIVALA „RING RING”

23. maj, Studio 6 Radio Beograda

Marina Džukljev & dieb13 (Srbija/Austrija)

24. maj, Jevrejski kulturni centar

Pavel Fajt (Češka)

Visente/Dajkman/Škorić/Radojković (Portugalija/SAD/Srbija)

25. maj, Klub Karmakoma

Oliver Štajdle & Kris Piciokos (Nemačka)

ONJQ (Japan)

. . .

🔗  Ring Ring Festival:  Vebsajt   ǀ   YouTube   ǀ   Facebook   ǀ   Instagram

🔗  Vladimir Skočajić Skoča:  Facebook   ǀ   Patreon