Dvadeset šesto izdanje Ring Ring-a, beogradskog festivala nove, avangardne, eksperimentalne, impruv i fri-džez muzike, završeno je 26. maja 2022. u Jevrejskom kulturnom centru. Te večeri su nastupili Fil Minton i Silard Mezei, kao i kvartet Echo Pointers.
. . .
Neverovatan je osećaj kada priprema 26. festivala Ring Ring, samo šest meseci nakon prethodnog, jubilarnog izdanja rezultira ne samo očekivano dobrim koncertima, nego fantastično posvećenom, brojnom publikom i sjajnom atmosferom.
Kako je prethodno, 25. izdanje festivala, zbog pandemije i koncertnih ograničenja odlagano tri puta, a konačno izvedeno krajem 2021. godine, razmišljali smo ima li smisla da ovogodišnje izdanje bude u uobičajenom majskom terminu. Ali, dilema nije trajalo dugo.
Kao i mnogo puta do sada, želja da publici predstavimo inovativne muzičare i njihove zvučne kreacije poništava svaku sumnju. Na kraju, zahvaljujući podršci sa raznih strana, ostvarili smo još jedan sjajan festival, sa deset koncerata u pet večeri. Doduše, podeljen u dva dela, između kojih su protekla tri dana, ali intenzivan i obavijen pravom festivalskom atmosferom.
Oni koji nisu uspeli da stignu do Jevrejskog kulturnog centra „Oneg Šabat” i kluba Drugstore sigurno ovih dana slušaju o tome šta su sve propustili. Od ponovnog (sada dvostrukog) pojavljivanja bubnjara Tonija Baka (Tony Buck) pred beogradskom publikom, u dva različita, a odlična dua, do svetske premijere kvarteta Echo Pointers, po godištima njegovih članova najmlađeg sastava na festivalu.
Kada smo započeli razmišljanje o programu, jedina sigurica su bili trio Gordan – čiji je svež debi album („Down in the Meadow” / Morphine Records, 2021) postavio nove granice u spoju alternativne i tradicionalne muzike – kao i nastup dua Fila Mintona (Phil) i Silarda Mezeija (Szilárd), planiran za prošlu godinu, ali i otkazan pred 25. festival, iz opravdanih razloga.
No, kao i uvek, počele su da stižu ponude koje nismo mogli da odbijemo. Trio DDK (Jacques Demierre, Axel Dörner, Jonas Kocher) uleteo je kao kec na jedanaest. Predlog da ugostimo domaći trio Predraga Okiljevića, Marka Čurčića i Aleksandra Škorića, u specijalnom projektu Echo Pointers sa finskom saksofonistkinjom Adele Sauros, odlično se naslonio na našu koncepciju pružanja prilike domaćim muzičarima da predstave svoje saradnje sa stranim gostima. Još kada je Drugstore dao ideju da Rabija Beaini, vlasnik etikete „Morphine Records” (za koju su album objavili Gordan), nastupi iste večeri kad i Gordan, kostur programa 26. Ring Ring-a je bio jasan.
U tom trenutku, međutim, budžet festivala još nije bio poznat, ali smo za svaki slučaj već kontaktirali neke od željenih izvođača, sa molbom da sačekaju konačnu odluku. Neki su hteli, ali kako se čekanje oteglo, morali su da kupe svoje karte za let preko Atlantika i tamo usreće neku drugu publiku. I baš tada, na nekih mesec i po dana pre festivala, javlja se veliki kanadski orkestar GGRIL (sa kojima je bio dogovoren nastup 2020. godine, ali, naravno, nije mogao biti ostvaren), sa porukom: „Mi dolazimo u Evropu, računajte na nas”. Naš odgovor je glasio: „Ups… A, novac?”, na šta je GGRIL uzvratio: „Ako ima, super, ako ne, mi dolazimo svakako”.
Takvih slučajeva smo već imali u istoriji festivala… Muzičari koji stvaraju ovu, drugačiju muziku, imaju pristup koji vam daje novu energiju i lako ih prihvatite kao svoje – toplo i profesionalno. Kako je budžet potvrđen tek 29. aprila, program je zatvoren i objavljen samo dve nedelje pre početka festivala. Delovalo je da smo imali premalo vremena za promociju, ali kad svako u timu radi svoj posao sa toliko entuzijazma, rezultat se video već prve festivalske večeri.
U Jevrejskom kulturnom centru, koji većina nas i dalje zove Rex, vladala je atmosfera kakve se sećamo od pre 10 godina – ozarena lica, gužva na ulazu, red za kupovinu karata, ćaskanje o programu, odlični nastupi… O muzici i utiscima pisaće i govoriće mediji, publika…
Iz našeg ugla je izgledalo nestvarno. Publika je bila izuzetno posvećena, koncerti su bili za pamćenje, a muzičari neizmerno zadovoljni. Nakon jednovečernjeg izleta u klub Drugstore, gde je ovim delom festivalskog programa otvorena bašta, već u subotu smo se vratili u Jevrejsku 16, opet sa istim rasporedom – akustični sastav na podu, neposrednu uz publiku, a zatim ozvučeni i glasniji na bini.
Nakon kvebečkog GGRIL-a (14 muzičara bez stresa uprkos dugotrajnoj evropskoj turneji i stalnim raspakivanjima i upakovanjima kompletne opreme) usledili su The Fruitful Darkness. Bio je to povratak italijanskog saksofoniste Đanija Đebije (Gianni Gebbia) pred beogradsku publiku posle 24 godine, ovaj put u duu sa „neizbežnim” Tonijem Bakom. Eksplozija oduševljenja u publici i ushićeni komentari ispred zgrade JKC-a zaokružili su ovo veče.
Nakon pauze od tri dana (dodajmo da nas je i vreme poslužilo) nije moglo početi bolje. Slušali smo najpre jednu od najvažnijih improvizatorki našeg vremena, Žoel Leandr (Joëlle Léandre) i njen kontrabas. U sali je vruće, ali niko ne izlazi – pažljivo slušanje je očigledno postala prepoznatljiva karakteristika publike Ring Ring-a, zbog čega je i sama Žoel bila ushićena nakon koncerta. Rado se uključivala u razgovore sa posetiocima, rasprodala je sve diskove, ali se i vratila u salu kada je počeo koncert sastava Jasna Jovićević Quinary.
To jeste još jedna karakteristika ovih kreativnih umetnika – želja da čuju i druge, da otkriju, da ostvare kontakt. Divno je videti ih u publici i kako pre ili posle sopstvenog nastupa prate kreaciju svojih kolega, poznatih ili nepoznatih.
Jasna Jovićević je predstavila, prvi put u regionu, svoj kvintet i muziku sa dva poslednja albuma. Odlična svirka.
Poslednje večeri je u redovima publike bilo i puno studenata FMU, koji su u nešto manjem broju posećivali i prethodne večeri. Nataša Penezić, pijanistkinja i profesorka na Katedri za klavir je animirala svoje studente da dođu na dvadeset šesto izdanje Ring Ring-a i otkriju nešto novo. Mi smo im izašli u susret i svima omogućili da besplatno prisustvuju koncertima. Jer, lepo je da se entuzijazam širi.
Prošle godine dogovoreni, a neostvareni nastup veterana vokalne improvizacije Fila Mintona i našeg improvizatora Silarda Mezeija je opet zakovao publiku za stolice, iako je u sali bilo još toplije.
U pauzi, ali i nakon drugog koncerta (Echo Pointers), ispred ulaza u zgradu debatovali su ushićeni muzičari, koji su na festivalu svirali ove ili ranijih godina, a uz njih i publika… Teško je prihvatiti da je festival gotov i da treba ići kući.
Festival je organizovalo Udruženje Ring Ring iz Beograda, uz pomoć Muzičkog informativnog centra Srbije.
