Holandija/Poljska
Italija
Belgija
Srbija
Slovačka
Srbija
Nemačka
Češka
Mađarska
Srbija
Romano Drom (promotivna fotografija)
Sastav ROMANO DROM (na romskom „Ciganski drum“), danas najistaknutiji predstavnik savremene romske kulture u Mađarskoj, 1999. godine osnovali su otac i sin, obojica istog imena i prezimena – Antal Kovač (Antal Kovács). Otac Antal Kovač je u međuvremenu preminuo, ali je grupa nastavila da radi i neguje tradiciju, zahvaljujući i unucima koji su se bendu priključili.
Grupa izvodi pretežno komponovanu muziku Antala Kovača Juniora, zasnovanu na tradiciji i korenima, kao i na jeziku Vlaških Roma, ali u naglašeno modernim aranžmanima i savremenom konceptu koji kombinuje staro romsko nasleđe, katalonsku rumbu, te arapsku i balkansku ritmiku.
Romano Drom, sastav čiji svaki nastup krasi erupcija muzičke energije, uz trenutke melanholije i tople emotivnosti, može da se pohvali svetskom karijerom, te nizom ostvarenih koncerata i turneja u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Bend je objavio sedam albuma, a najnoviji „Give Me Wine“ (2019) – za uglednog britanskog izdavača „Riverboat“.
Na koncertu na festivalu „Todo Mundo“ grupa će, uz učešće gostiju, predstaviti svoj specijalni projekat kojim obeležava 25 godina rada.
Jedinstveni muzički svet Romano Drom-a doneo im je veliki uspeh i učinio ih jednim od najtraženijih svetskih muzičkih sastava sa romskim nasleđem.
🔗 Vebsajt
🔗 Spotify
Julija Kozakova: Manuša (foto: Petr Chodura)
Pevačica JULIJA KOZAKOVA (Júlia Kozáková) najpoznatija je po svom solo radu, a njen aktuelni album „Manuša”, objavljen 2022. godine, uneo je novi život u tradicionalne romske pesme poreklom iz Slovačke i centralne Evrope.
Julijin bend čine izuzetni romski muzičari iz njenog rodnog grada Bratislave, koji sviraju na cimbalu (Ľubomír Gašpar), violini (Viliam Didiáš), violi (Vojtech Botoš), kontrabasu (Ján Rigo) i gitari (Zsolt Várady).
Od svoje trinaeste godine, Julija Kozakova blisko sarađuje sa romskim umetnicima. Radila je i sa češkom pevačicom Idom Kelarovom, sa čijim je romskim dečjim horom Čhavorenge obišla Evropu. Njen proboj na scenu, zahvaljujući pre svega debitantskom albumu „Manuša” objavljenom za međunarodno tržište, doneo je Juliji novu publiku i nastupe u Velikoj Britaniji, Češkoj i Slovačkoj, a album je takođe dobio pozitivne kritike medija. Bio je najbolje rangiran album world muzike iz Slovačke prema glasanju panelista World Music Charts Europe (WMCE) i osvojio je nagradu Radio Head kao „Najbolji slovački album muzike sveta” iz 2022. godine.
Julija je studirala na londonskom univerzitetu SOAS i nastavlja da studira džez pevanje na Janačekovoj akademiji u Brnu (Češka Republika).
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
🔗 Bandcamp
Festival „Todo Mundo“ ove godine po prvi put daje priliku zainteresovanim muzičarima world music žanra (kako onima koji nastupaju na festivalu, tako i lokalnim umetnicima, koji imaju world music bendove/projekte) da porazgovaraju sa delegatima koji su pozvani na festival.
Sa muzičarima će razgovarati:
– Martina Van Nijuland (Martyna Van Nieuwland), urednica festivala „Music Meeting“ u Holandiji i nekadašnja direktorka festivala „Ogrody Dźwięków“ u Poljskoj, autorka i učesnica brojnih međunarodnih projekata;
– Ćiro De Roza (Ciro De Rosa), novinar, urednik italijanskog portala „Blogfoolk“, saradnik uglednog britanskog magazina „Songlines“;
– Kristijan Plifke (Christian Pliefke), vlasnik izdavačkih kuća „CPL Music“ i „Nordic Notes“, distributer;
U razgovoru koji traje 10-15 minuta, muzičari će biti u prilici da predstave svoj band/projekat i da saznaju kako mogu da plasiraju bend na evropsko tržište, kako da dođu do odgovarajućih festivala, izdavača, medija…
Razgovori će se odvijati u bašti Hotela „Rex“ (Sarajevska broj 37), sa početkom u 11 sati, a u slučaju lošeg vremena – u sali hotela.
Prijava je obavezna, a broj mesta je ograničen. Prijave slati putem mejla: todomundofestival@gmail.com.
Ća Limberher: Kalotaszeg Trio (promotivna fotografija)
Belgijsko-englesko-mađarsko-rumunsko-romski KALOTASZEG TRIO donosi lamente, čardaše i sapore iz transilvanijske regije Kalotaseg, uz predivan glas i svirku na violini Ćaa Limberhera, uz pratnju Tonija Rudija (brač) i Vilmoša Čikosa (kontrabas).
Multiinstrumentalista i virtuoz Ća Limberher (Tcha Limberger) prepoznat je kao jedna od najistaknutijih i najvažnijih figura na sceni narodne muzike Karpatskog basena. Ovaj stil, koji sviraju Romi u oblasti Transilvanije zvanoj Kalotaseg i čiji repertoar potiče iz mađarske, rumunske i romske kulture, smatra se najlepšom od svih mađarskih muzika.
Ćaovi saradnici, najcenjenija ritam sekcija karpatske muzike danas, jesu: Toni Rudi na braču, koji dolazi iz duge porodične tradicije bračista, i Vilmoš Čikos, koji se jednako dobro snalazi u džezu i lokalnoj muzici i koji sarađuje, između ostalog, kao basista sa slavnim Robijem Lakatošem.
„Ova muzika je slabo poznata i ja ću je izvoditi onako kako ona zaista i treba da se svira” – kaže Ća – „Ta muzika prati živote mnogih, od krštenja do groba, slaveći saživot i okupljajući ljude Kalotasega.”
Od kada je uzeo svoj prvi instrument, gitaru, kompozitor, pevač i multiinstrumentalista Ća Limberher je ubrzo počeo da stiče velike pohvale. On je jedan od retkih muzičara svetske klase koji je prihvaćen i poštovan na muzičkoj sceni kojoj rođenjem i kulturnim nasleđem ne pripada. Veoma je aktivan sa svojim, transilvanijskim Kalotaszeg Triom, ali i sa Budapest Gypsy Orchestra-om, a njegov pristup poučavanju gotovo zaboravljene tradicionalne muzike, uveo ga je u red najistaknutijih i „važnih figura u narodnoj muzici Karpatskog basena”.
Za svoj rad je dobio pohvale širom sveta od profesionalaca i publike. Kritičari koji komentarišu Ćaova dostignuća tvrde da je on „potpuno sačinjen od muzike”, „Polimat-kralj romske muzike”, dok ga kolege muzičari nazivaju „petim elementom”.
Limberher je rođen u belgijskoj porodici poznatih manuš muzičara. Odrastao je u svetu romskog sving stila Đanga Rajnharta i tokom godina je sarađivao sa mnogim vodećim predstavnicima ovog žanra.
Njegov eklektični muzički ukus, interesovanja i strasti formirani su od ranog detinjstva, kada je sa samo osam godina na svom prvom samostalnom koncertu pevao flamenko prateći sebe na gitari. Pokazuje stalnu fascinaciju i ljubav prema tradicionalnoj muzici iz svih krajeva sveta. Dugo je u Belgiji vodio bend usmeren na muziku Ajmara i Kečua Indijanaca iz Bolivije.
Studirao je modernu klasičnu kompoziciju uz belgijskog kompozitora Dika Vanderharsta, a Ćaov kompozitorski debi je predstavljao muziku za plesnu predstavu trupe Les ballets C de la B pod nazivom „Patchagonia”, koju je režirala Lisi Estaras. Dva trenutna projekta uključuju I Silenti, saradnju sa Fabriciom Kasolom, i hvaljeni svežičani sving bend Les Violons de Bruxelles.
Ća Limberher je učio muziku Kalotasega sa svojim mentorom, legendarnim Šandorom Netijem, a stil Magyar Nóta iz Budimpešte, sa slavnim primašem Belom Horvatom. Obojica muzičara su doprineli da i Ća stekne priznanje kao izuzetan i entuzijastični učitelj, koji često održava majstorske kurseve i vodi interaktivne radionice u sferi džeza i narodne muzike Srednje Evrope.
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
🔗 Bandcamp
Međunarodna konferencija “Muzika u pokretu“, Festival Todo Mundo, Beograd, RTS Klub – Radio Beograd, 2022 (foto: Vladimir Milisavljević)
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA“ biće održana u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“ (Jevrejska 16), 22. septembra 2024. godine sa početkom u 11 sati.
Na konferenciji će učestvovati GOVORNICI iz devet evropskih zemalja: Ćiro De Roza (Italija), Maša Vukanović (Srbija), Kristijan Plifke (Nemačka), Dragan Ristić (Srbija), Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Dušan Sviba (Češka), Marija Dumnić Vilotijević (Srbija), Anti Kovač (Mađarska) i Marija Vitas (moderator/Srbija).
Romi su nesporno veoma atraktivna tema za umetnike i njihovu publiku, zatim naučnike, kao i širi krug ljudi. Tako je odavno, a slično je i danas. Romi su ujedno tema kroz koju se prelame raznovrsni elementi, tumačenja i stereotipi: istine, neistine, pretpostavke, mašta, idealizacija, omalovažavanje, podrazumevana uvezivanja sa pojedinim talentima i temperamentima…
U samom vrhu najčešćih asocijacija na Rome stoje muzika i strast. Poslovična povezanost Roma sa muzikom (i plesom), kao i pretpostavljena potreba za slobodom u ponašanju i ispoljavanju (strasnih) osećanja, inspirisali su brojna autorska imena umetničke muzike različitih epoha: Tartini, Hajdn, Betoven, Brams, Bize, List, Sarasate, Dvoržak i drugi. Njihove kompozicije nadahnute zamišljenim ili stvarnim životom i stvaralaštvom Roma po pravilu su izuzetno privlačne publici, kako onoj iz minulih vekova, tako i savremenoj. Jedan od razloga takvom doživljaju i ukusu publike leži u tome što Romi jesu paradigma za slobodu i prevazilaženje granica i zahteva društva, što se gotovo u svakom ljudskom biću može naći kao makar pritajena, imanentna potreba.
Već sama ova priča o slobodi nosi u sebi znak pitanja… Da li su Romi zaista oličenje slobode i nekakve socijalne opuštenosti, s obzirom na naglašeno patrijarhalno okruženje u kom su vekovima funkcionisali sve do naših dana?
Zar nisu Romi čak prilično uokvireni patrijarhatom, zatim sujeverjima koja u velikoj meri kreiraju njihov život? Da li možda u Romima prepoznajemo slobodu zato što su oni odavno živeli drugačijim načinom života, koji nije slobodan, nego upravo takav – drugačiji?
Pored raznih dilema i tema koje se odnose na Rome i pitanje slobode, tu je i niz onih koje se tiču Roma u muzici. U Srbiji je odnos neromskog stanovništva prema Romima muzičarima često bio ambivalentan – od divljenja prema njihovoj sposobnosti i otvorenosti ka najrazličitijim muzikama do nekih omalovažavajućih stavova, karakterističnih u prošlosti (u 19. veku i prvim decenijama 20. veka, češće u manjim sredinama), prema kojima je muzika nedostojan, „ciganski posao“ ili su, pak, pojedini instrumenti (npr. violina) tipično „ciganski“ i samim tim nepodobni da na njima sviraju Srbi, srpski seljaci, srpska deca…
Istina je da su Romi u Srbiji raširili muziku kao profesiju, kao zanat, u čemu i nalazimo uzrok njihove muzičke otvorenosti i sposobnosti ka izvođenju i spajanju različitih muzika. Romi su u prošlosti, u Srbiji, počeli da sviraju srpsku muziku da bi prišli dominantnom narodu, tim drugim ljudima i da bi njima za nagradu izvodili ono što im je potrebno, što vole i žele da slušaju.
U tom procesu preuzimanja tuđeg, oni su u to tuđe dodavali nešto svoje, nekakav temperament, osećajnost, ukras, ornamentiku u muzici…
Slavna vranjska pevačica Stana Avramović Karaminga (1897 – 1969) svojevremeno je opisala razliku između pravog, vranjskog gradskog pevanja, koje je bilo „čisto“, u kom nijedan melizam nije smeo da se nađe u sredini melodije, ni na kraju, kao što je to važilo, po Staninom mišljenju, za romske pevače kada bi izvodili srpske, vranjske pesme.
Devedesetih godina 20. veka, pre svega pod uticajem filmske umetnosti, Romi kao da su za Zapad (i ne samo Zapad) postali sinonim za Balkan, Srbiju i nasleđe trubačkih orkestara. Iako je tradicionalna muzika Srbije bogata i raznolika, iako, s druge strane, i sami Srbi imaju jaku trubačku tradiciju, dugu više od jednog veka, ono po čemu je muzička Srbija najprepoznatljivija ostatku sveta i dalje jesu upravo Romi i romski trubački orkestri.
A Romi se i danas prilagođavaju potrebama savremenih slušalaca, sada ne više samo srpskom seoskom, varoškom i gradskom stanovništvu, nego još više slušnim navikama publike na Zapadu.
Otud kod današnjih trubačkih orkestara sa Balkana (Boban i Marko Marković, Džambo Aguševi itd.) primećujemo sve veću sklonost ka čistom, „ispoliranom”, naglašeno produkovanom zvuku, te upotrebi raznovrsnih poznatih motiva, tj. citata iz pop, funk, rok, latino i drugih žanrova.
Kako stoji stvar sa romskim muzičarima danas, u Srbiji, Evropi i svetu? Koliko ima Roma muzičara i frontmena bendova, zatim svetskih grupa, kao i neromskih sastava koji stavljaju na sebe romsku masku odnosno na bilo koji način prave aluziju na Rome? U kojoj meri se Romi danas okreću muzičkom opismenjavanju i obrazovanju? Kakva je uloga i mesto Romkinja u muzici i na savremenoj muzičkoj sceni? Šta je sa savremenom publikom i njihovim odnosom prema romskom temperamentu i stvaralaštvu?
O svim ovim i mnogim drugim, predviđenim i nepredviđenim pitanjima, biće reči i ukrštanja mišljenja na brižljivo planiranoj, četvrtoj po redu konferenciji u organizaciji Udruženja Ring Ring.
Konferencija će okupiti domaće i strane, pre svega muzičke profesionalce, da bi svako iz svog ugla – muzičkog, menadžerskog, organizatorskog, naučnog, etnomuzikološkog, etnološkog, novinarskog, istraživačkog – ukazao na slojevitost života i rada Roma u društvu i muzičkom svetu nekada i sada, i to pre svega u okviru poližanrovskog miljea poznatog pod nazivom world music.
Uz podršku moderatora konferencije, koja će biti podeljena na dve sesije, među učesnicima će se razviti debata, a na kraju svake sesije, prisutna publika će imati priliku da postavi pitanja, komentariše i živo polemiše sa govornicima.
Konferencija se ostvaruje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je podržalo i sve prethodne konferencije u organizaciji Udruženja Ring Ring: „Žene u world music svetu – umetnice, menadžerke, novinarke…“ (2021), „Muzika u pokretu“ (2022) i „Tradicija danas, u muzici sveta“ (2023).
Ulaz na konferenciju je slobodan.
Terne Čhave, 2023 (foto: Dušan Sviba)
TERNE ČHAVE slovi za verovatno najstariji aktivni, a definitivno jedan od najpoznatijih romskih bendova u Češkoj. Bend je čuven po svom specifičnom zvuku koji spaja tradicionalnu romsku muziku Centralne Evrope sa fankom, rokom, soulom, ska muzikom, džezom, bluzom i drugim uticajima.
Pre mnogo godina, ovi muzičari su se osamostalili, prešavši granice romskog geta. Dovodeći svoje gadžo prijatelje među muzičarima i radeći sa njima zajedno, Terne Čhave su krenuli sigurnim koracima u veliki svet.
Putujući Evropom, od Češke i Slovačke preko Poljske, Mađarske, Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Beneluksa do Engleske do Škotske, gde god da nastupaju, uz njih ljudi rado plešu.
Danas, Terne Čhave je bend koji je prevazišao fenomen žanrovskih granica, ali njihovi romski koreni pružaju čvrstu osnovu za muzička putovanja na destinacije koje su mnogim ljudima predaleke.
Bend nije opterećen pitanjima stila, ali ne ostavlja ni publici vremena da razmišlja o tome, jer je ošamućena pretežno đavolskim tempom pesama grupe. Stoga ne čudi da slogan Terne Čhave glasi: To je samo romenrol! (It’s only Rom’n’Roll!).
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
🔗 Bandcamp
Kal (promotivna fotografija)
Grupa KAL daje infuziju čiste energije i zvuka koji ni jednog trenutka ne ostavljaju ravnodušnim telo i um posetioca koncerta. Pod sloganom ili žanrovskom pododrednicom Rock’n’Roma (katkad i Gypsy Rockabilly), Kal stvara eklektičnu kombinaciju muzike Zapadnog Balkana sa svingom, džezom, bluzom i popom, donoseći jedan originalan i neodoljiv zvuk koji se lako upija od prvog do poslednjeg akorda.
Grupa je nastala 1996. godine u Valjevu, da bi kasnije Beograd postao baza benda. Ime benda potiče iz romskog jezika i označava crno (crnu boju). Kal iza sebe ima održanih nekoliko hiljada koncerata u zemlji i inostranstvu, te učešća na brojnim značajnim evropskim festivalima: „Roskilde” (Danska), „Fusion festival” i „Berlinare” (Nemačka), „Sziget” (Mađarska), „EXIT”, „Nišvil”, „Kustendorf” i „Beogradski festival piva” (Srbija), „La notte di San Lorenzo” (Italija)….
Pored intenzivnih evropskih turneja, Kal u svojoj dugogodišnjoj istoriji broji i dve američke turneje (2006. i 2008. godine), a tokom jedne od njih, desila se i saradnja sa čuvenom njujorškom atrakcijom, bendom Gogol Bordello.
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
Julija Kozakova, 2024 (foto: Marija Vitas)
Slovačka pevačica i umetnica JULIJA KOZAKOVA (Júlia Kozáková) interpretira aranžiranu romsku tradicionalnu muziku i nastupa kao solistkinja uz pratnju grupe romskih svirača iz Bratislave (na cimbalu, violini, violi, kontrabasu i gitari). Sarađivala je s romskim muzičarima i pevala je širom Evrope sa dečjim romskim horom Čavorenge, koji vodi cenjena češka umetnica Ida Kelarova (Kelarová). U 2022. godini, Julija je objavila album „Manuša” („ljudi”, rom.) sa pesmama Roma iz Slovačke i prostora Centralne Evrope, koji je veoma pozitivno ocenjen od strane world music kritičara u nekoliko zemalja. Od tada nastupa na festivalima u Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Češkoj i drugim evropskim zemljama. Studirala je u oblasti muzike na londonskoj Školi za orijentalne i afričke studije (SOAS) i nastavila da se usavršava u džez pevanju na Janačekovoj akademiji u Brnu.
Razgovor sa umetnicom Julijom Kozakovom, kao deo pratećeg programa 12. festivala Todo Mundo, i to kao prvi festivalski događaj, biće održan u Muzikološkom institutu SANU (Knez Mihailova 36, kancelarija 410), u petak, 20. septembra, sa početkom u 12 sati i realizovaće se na engleskom jeziku. Događaj se ostvaruje kroz međunarodni projekat Sounds of Europe, koji je sufinansiran od strane Evropske Unije.
Tema razgovora, koji će voditi etnomuzikolog dr Marija Dumnić Vilotijević, viši naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU, nosi naziv „Reinterpretacija tradicionalnih pesama Roma iz Centralne Evrope” (Reinterpretation of Traditional Songs of Romani from Central Europe).
Ulaz na događaj je slobodan.
Ovim događajem ujedno otpočinje serija „Razgovori o tradicijama muzike i plesa”, koju organizuje Nacionalni komitet u Srbiji Međunarodnog saveta za tradicije muzike i plesa (ICTMD) u saradnji s Muzikološkim institutom SANU. Svi događaji će se održavati u prostorijama Instituta. Serija događaja biće platforma za otvoreni javni i saradnički etnografski dijalog između etnomuzikologa i odabranih kazivača–izvođača, kao i za davanje pozornice pozvanim muzičarima da kroz izvođačko predavanje s diskusijom predstave svoj rad, delo, nasleđe zajednice. Izmeštanje etnografskog ispitivanja iz originalnog konteksta u akademski jeste nastojanje da se kazivačima „da glas” i obezbedi šira publika, kao i da se podstakne neposredan dijalog kazivača sa širom stručnom zajednicom. Ovim iskorakom bi se pregovarala granica između dokumentarističkih etnografskih intervjua i stručno vođenih razgovora kojima se portretiše umetnik. Odabirom učesnika nastojalo bi se da se predstave reprezentativni nosioci prakse nematerijalnog kulturnog nasleđa u Srbiji, etnomuzikolozi–izvođači, koreografi i tako dalje.
Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, 2022 (foto: Vladimir Opsenica)
Vladimir Lenhart, poznat pod scenskim imenom LENHART TAPES, uvek iznova raduje publiku svojim Etno-nojz izrazom, ostavljavjući je u prijatnoj zbunjenosti i razmišljanjima o onom sa čim se suočava. Ipak, stvar postaje donekle jasna već nakon otprilike jednog minuta slušanja albuma „Dens” (Glitterbeat, 2023) – osim ukoliko niste proveli neko vreme na Balkanu, okruženi narodnom muzikom u svim njenim inkarnacijama, i konkretno u Beogradu, koji otkriva duhove jugoslovenske pank i indastrijal scene iz osamdesetih godina 20. veka, kao i aktuelne eksperimentalne izlete grada, dostupne svima koji imaju vremena da slušaju i istražuju.
Vladimirov deda Jan je bio popularni izvođač slovačke narodne muzike 1950-ih godina, a brižno negovanje kultura nacionalnih manjina u Jugoslaviji proizvelo je muzičku baštinu koja i dalje odjekuje u životu mlađih generacija. Podrazumeva se, pritom, da mlađi ljudi imaju sopstvene priče i uticaje koje treba da obrade.
Vladimirov pristup radu sa trakama sa pijace, kupljenim na kilogram, jeste blizak di-džejevima i hip-hop umetnicima, ali njegova ljubav prema indastrijal zvuku je ključna, stvarajući magičan susret prljavog šuma, improvizovane violine i autentične narodne muzike.
Međutim, Lenhart Tapes je samo jedan deo priče. Valja upoznati i Tijanu Stanković: pevačicu, klasično obrazovanu violinistkinju, etnomuzikologa i muzičku urednicu u Radio Beogradu. Prema Vladimirovim rečima, njeno enciklopedijsko znanje muzike uz koju je odrastao pretvorilo je projekat iz nečega pomalo ironičnog u nešto vrlo iskreno.
On se dobro seća njihovog brzog uvezivanja kroz zajedničku ljubav prema toj muzici, a povezanost se vremenom razvijala i granala u nepredviđenim pravcima, pri čemu je Tijana čak podstakla Vladimira na još nepopustljiviji zvučni stav.
Sporo pomaljanje Lenharta Tapes-a na međunarodnoj sceni odvijalo se putem niza uzbudljivih nastupa u malim prostorima, s Vladimirovim vokmenima koji grade kolaž ritma, šuma i melodije, na koji Tijanin vokal i violina odgovaraju, a ponekad se i suprotstavljaju. Ali, pogrešno je misliti da su ovi umetnici bolji uživo, nego na snimcima. Na deceniju sporadičnih izdanja, često na kasetama, nadovezao se album „Dueti” iz 2021. godine, taj opsežan uradak prepun semplova. A nakon njega dolazi „Dens”, koji donosi drugačiji koncept.
Lupovi i semplovi sa prethodnog albuma jesu i dalje prisutni, ali im se pridružuje prošireni spisak muzičara-saradnika. Album je gušći, promišljeniji, ali i dalje otvara širok prostor, baš kao i sam Beograd, jedan od nejenergičnijih glavnih gradova Evrope, ali i lepo usklađen u svojoj raznolikosti.
Lenhart Tapes, dobitnik nagrade „Draškoci’“ za 2024. godinu
LENHART TAPES je dobitnik nagrade „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” za 2024. godinu. Odluku o tome doneo je Odbor za dodelu nagrade Reprezentativnog udruženja u kulturi World Music asocijacija Srbije.
Nagrada će biti uručena na festivalu „Todo Mundo” u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat”, 21. septembra, tokom druge večeri dvanaestog izdanja festivala.
Nakon dodele nagrade, Lenhart Tapes će održati koncert zajedno sa pevačicom Tijanom Stanković. Festivalsko veče otpočinje u 19:30 i to koncertom benda Julije Kozakove koji neguje slovačku romsku muziku.
Nagrada „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci” je ustanovljena 2013. godine sa ciljem da u Srbiji podstiče, razvija i popularizuje žanr world music, kao i da neguje sećanje na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija (1945 – 2000). Dosadašnji dobitnici nagrade su: Filip Krumes, Vasil Hadžimanov, Vlatko Stefanovski, Vladimir Nikić, Nenad Vasilić, Veljko Nikolić – Papa Nik, Đorđe Stijepović, Jelena Popržan, Dorian Jovanović, Dunja Knebl i Jasna Jovićević.
„Velika mi je čast što sam dobitnik nagrade koja nosi ime našeg muzičkog vizionara Vojina Draškocija” – rekao je Vladimir Lenhart za magazin Etnoumlje – „Prvo što bih mogao za sebe da kažem je da ja nisam školovani muzičar, niti sviram bilo koji muzički instrument (osim možda bas gitare). Sebe posmatram više kao muzičkog slušaoca ili tragača unikatnih melodija, a ono što radim na polju stvaranja je semplovanje, kolažiranje i produciranje novih muzičkih dela od postojećih, tzv. redi-mejd materijala. Osnovno oruđe koje koristim u te svrhe su audio kasete i kasetofoni za njihovu reprodukciju, kao i elektronsku opremu poput semplera. U svoje kompozicije uklapam žive instrumente i vokale, koje uglavnom izvode pevačice tradicionalne, etno provenijencije. Ponosan sam što je u mom naivnom pristupu muzici, komisija WMAS prepoznala nešto vredno pažnje. Iako sam svoje muzičke uzore, poput Holgera Čukaja ili Brajana Ina, tražio u zapadnom svetu, njihove sam muzičke metodologije primenjivao na našu sredinu: Balkan, u širem smislu muzičke tradicije, kao i lokalnu sredinu u kojoj sam odrastao, a to je mikro zajednica vojvođanskih Slovaka koji žive u Srbiji. Za mene suština world music-a nije u pukom presviravanju narodnih pesama u novom vremenu, nego u definisanju novog vremena uz pomoć tradicionalnih napeva i melodija.”
🔗 World Music asocijacija Srbije: Vebsajt
🔗 Vest u celini: Magazin Etnoumlje
» Festivalski komplet ǀ 2500 dinara ǀ Tickets.rs
/ Ulaznice za pojedinačno veče /
» 20. septembar ǀ 1000 dinara ǀ Tickets.rs
Kal / Tcha Limberger’s Kalotaszeg Trio
» 21. septembar ǀ 1000 dinara ǀ Tickets.rs
Júlia Kozáková: Manuša / Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković
» 22. septembar ǀ 1000 dinara ǀ Tickets.rs
Romano Drom / Terne Čhave
Ulaznice je moguće nabaviti i putem mejla: todomundofestival@gmail.com
The Ex, Catalytic Sound Festival (foto: Geert Vandepoele)
Nižu se godine i decenije, ali The Ex ne posustaje! Slavni četverac iz Holandije, veoma cenjen u krugovima poklonika netipične, avangardne pank muzike, u 2024. godini slavi 45. rođendan. Jubilej obeležava zavidnim nizom koncerata, u 45 zemalja, u okviru kog je početkom marta u Holandiji održan 2000. koncert u karijeri. Ovo je njihova prva turneja nakon pandemije.
The Ex emituju neiscrpnu energiju i snagu. Zavidan je intenzitet njihovih koncerata i turneja, veoma im je dinamična diskografska aktivnost, a poznati su i po čestim, neobičnim i raznolikim projektima i saradnjama, kojima zahvataju svetove avangardne, tradicionalne i improvizovane muzike.
Osnovani 1979. godine u Amsterdamu, The Ex su već rani osamdesetih otpočeli saradnje sa džez muzičarima i jednom iračko-kurdskom grupom. Tokom devedesetih su saradnje postale sve učestalije i raznovrsnije, a verovatno najslavnija faza njihovih muzičkih ukrštanja započeta je 2002. sa Etiopijom, što je kulminiralo u saradnji sa čuvenim saksofonistom Getačuom Mekurijom, sa kojim su The Ex objavili dva albuma i održali preko sto koncerata.
Nepopustljivi pobornici koncepta „do it yourself“, grupa The Ex tokom svih ovih godina radi nezavisno od izdavačkih kuća, menadžera i roudija, predstavljajući time uzor drugim progresivnim bendovima i muzičarima. Ostvarili su 28 albuma za sopstvenu etiketu „Ex Records“, a još na samom početku rada ozvaničili su i samostalne menadžmentske aktivnosti pod nazivom „Stichting Ex“. Koncerte su do sada održali u skoro čitavoj Evropi, zatim u SAD, Rusiji, Kanadi i Etiopiji. U Beogradu su nastupili tri puta – poslednji put 2015. godine, takođe na „Ring Ring“-u.
The Ex su:
Teri Hesels (Terrie Hessels) – električna gitara
Arnold de Bur (Arnold de Boer) – glas, električna gitara
Andi Mor (Andy Moor) – električna gitara
Katerina Bornefeld (Katherina) – bunjevi, glas
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
🔗 Bandcamp
TRIOBROK (foto: Doris Hason)
TRIOBROK je formiran u Istanbulu krajem 2023. godine. Crpeći inspiraciju iz zvučnih referenci kao što su Albert Ajler (Ayler), Peter Brecman (Brötzmann) i Mats Gustafson (Gustafsson), TRIOBROK kombinuje suptilne muzičke strukture sa slobodnim i bučnim ludilom. Već su održali nekoliko koncerata improvizovane muzike u Beogradu i Istanbulu.
Iako su nedavno formirani, svaki član je lokalno poznati muzičar sa značajnim brojem izdanja i publikacija. Daniel Izmaylov je član trija DYW i beogradskog džez-pank kvarteta The Omy. Ali Onur Olgun je nastupao sa raznim umetnicima, uključujući sastave Kastenfaul, Nobody Presents i Cem Tan Quintet. Atila Ozan Keskin (Atilla) istaknuti je predstavnik turske savremene džez scene, poznat po svom radu sa grupama Şu Güzel İnsanlar i Uninvited Jazz Band.
TRIOBROK su:
Ali Onur Olgun – tenor saksofon
Daniel Izmajlov – kontrabas, električni bas
Atila Ozan Keskin – bubnjevi
🔗 YouTube: Nastup u Beogradu, u Kulturnom centru „Živa“
Majkl (Džej) Šumaher / skulpture: Mark di Suvero (foto: Michael Yu)
Majkl (Džej) Šumaher (Michael J. Schumacher) američki je kompozitor, improvizator, pijanista, umetnik medija, kurator i nastavnik.
U svojoj praksi, Šumaher se fokusira na imerzivnom zvuku, nastavljajući dugu tradiciju koja seže unazad do paviljona „Philips”, „akusmatskih” prezentacija u GRM-u, Štokhauzenovog „Kugelauditorium”-a, zatim „Dream House” La Mont Janga (koja tehnički nije višekanalna, ali je imerzivna i arhitektonska), Lusijeove „Muzike za solo izvođača”, „strukturnog zvuka” Merijen Amaker i mnogih drugih.
Postoje dva osnovna razloga za korišćenje mnogo zvučnika: 1) zvuk sa zadnjeg dela pokreće jedinstvene emocionalne reakcije; 2) prostorni aspekti, istaknuti, postaju strukturna komponenta muzike.
Dodatna korist je što uklanjanjem vizuelnog fokusa sa scene, slušaoci postaju otvoreniji za „momentne” forme.
Prenosivi višekanalni zvučni sistem je jedinstveni muzički instrument dizajniran tako da umetnik može predstaviti svoje imerzivne kompozicije u različitim postavkama i situacijama. Postavlja se za manje od sat vremena i može se nositi u jednom koferu, ali pruža 8 potpuno diskretnih audio kanala, kompletno sa zvučnicima, kablovima, pojačalima, audio interfejsom i računarom.
Šumaher koristi visokokvalitetne 4-inčne punoobuhvatne drajvere i improvizovane rezonatore kako bi proširio frekvencijski odziv.
Njegov stvaralački rad uključuje i muziku za modularne sintisajzere, pripremljenu gitaru, klavir, video i ples.
🔗 Majkl (Džej) Šumaher: Vebsajt
🔗 Soundcloud: Šumaher – „Noema”
🔗 YouTube: Šumaher – Instalacija „Recreation”
Šalter Ansambl (foto: Darja Štravs Tisu)
Šalter Ansambl deluje na granici između slobodne improvizacije i kompozicije, fokusirajući se na kolektivne procese kao centralni deo svoje prakse. Projekat, koji se ostvaruje kao međunarodni elektroakustički ansambl, pokrenuo je 2017. Jonas Koher (Kocher) u saradnji sa Zavodom Sploh iz Ljubljane i Izlog Festivalom iz Zagreba. Od tada, Ansambl je nastupao na brojnim mestima i festivalima u Sloveniji, Hrvatskoj, Italiji, Švajcarskoj i Srbiji.
Godine 2021, Ansambl je objavio album Štiri dela, a 2024. godine svoj drugi album, Tri dela.
Ansambl čine izuzetne ličnosti sa međunarodne muzičke scene. Muzičari imaju različite predistorije – od džeza, tradicionalne i folk muzike do savremene improvizovane i elektronske muzike – i pripadaju različitim generacijama.
Na svojim trenutnim koncertnim programima, Šalter Ansambl predstavlja nove kompozicije, koje su posebno razrađivane za Šalter tokom rezidencije u Veneciji, u maju 2023. godine: „Interstices / Interferences” (Jonas Koher i Gaudenca Badruta), „šum III” (Elizabet Harnik) i „My Wish Your Command” (Tomaža Groma).
Aktuelna postava muzičara:
Gaudenc Badrut – elektronika; Estel Bajner – violina; Ilia Belorukov – saksofon; Tomaž Grom – kontrabas, elektronika; Elizabet Harnik – klavir; Jozef Klamer – bubnjevi, elektronika; Jonas Koher – harmonika; Samo Kutin – hardi-gardi; Alfred Lang – truba; Irena Z. Tomažin – glas
🔗 YouTube
Fish in Oil & Jelena Popržan, Beograd, DKSG, 2024 (foto: Milorad Marković)
Fish in Oil, jedinstveni beogradski bend, i Jelena Popržan, svestrana muzičarka austrijske scene, obeležavaju petogodišnju saradnju, koja je započela jednim spontanim zajedničkim nastupom na festivalu Jazziré u Subotici.
U ovom uzbudljivom projektu, eklektična muzika Fish in Oil, inspirisana pankom, fri-džezom, filmskom muzikom, bluzom, rokom itd, spaja se sa violom i glasom Jelene Popržan. Jelenina vokalna boja, intenzitet i karakter iznenađujuće se transformišu i uklapaju u raznovrstan repertoar benda.
Autentični spoj senzibiliteta muzičara koji zajednički oblikuju autorske teme Bratislava Radovanovića Brace, stvara svojevrsne muzičke priče, odvodeći publiku u imaginativne zvučne predele, puneći je pozitivnim emocijama.
Fish in Oil postoji više od 30 godina, a publika imala je priliku da ih čuje na nekim od najpoznatijih domaćih i regionalnih festivala. Pored festivalskih nastupa, tu su i brojni klupski nastupi u zemlji i inostranstvu.
Jelena Popržan, violistkinja, vokalistkinja i kompozitorka, domaćoj publici poznata sa festivala kao sto su Ring Ring, Todo Mundo, Jazziré i Ethno Fusion Fest, skladno kombinuje različita muzička iskustva: rok, klasično muzičko obrazovanje i interpretaciju dela umetničke muzike, interesovanje za tradicionalnu muziku, te naklonost prema improvizaciji i eksperimentu.
Sastav čine:
Jelena Popržan – viola, vokal; Bratislav Radovanović – električna gitara; Rastko Uzunović – tenor saksofon; Đorđe Kujundžić – saksofoni; Branislav Radojković – kontrabas, električna bas gitara; Feđa Franklin – bubnjevi; Aleksandar Radojičić – udaraljke; Bojan Rajačić – tonsko oblikovanje
🔗 YouTube: Odlomak koncerta Fish in Oil & Jelena Popržan, klub Vikasha, Beograd, 2. mart 2024.
Manja Ristić (foto: Helena Vilović)
Manja Ristić, rođena u Beogradu 1979. godine, violinistkinja, umetnica zvuka, pesnikinja, kustoskinja i istraživačica. Kao solistkinja i kamerna interpretatorka u sferi klasične muzike, te kompozitorka i improvizatorka, nastupala je širom Evrope i u SAD-u, sarađujući sa poznatim dirigentima, izvođačima, multimedijalnim umetnicima, pesnicima i pozorišnim/filmskim rediteljima.
Ristićeva istražuje zvukove u kontekstu savremenih izvođenja na polju instrumentalne elektroakustike, fokusirajući se na interdisciplinarne pristupe zvuku, snimanju zvuka na terenu i eksperimentalnu radio umetnost.
Kreirala je radove po narudžbini za ORF musikprotokoll, Radiophrenia, Radio Art Zone, Kunstradio – Radiokunst, Radio Cona, Semi-Silent, Radia.FM, Framework Radio, REVEIL Soundcamp, sve nacionalne radiodifuzne agencije jugoistočne Evrope i mnoge nezavisne medijske platforme.
Bila je jedan od kuratora projekta sonoAdriatic Tales na festivalu Ars Electronica 2020, a tokom poslednjih 20 godina vodila je i razvila značajan broj kulturnih događaja, međunarodnih projekata, kulturnih konferencija i obrazovnih platformi u oblastima intermedija, eksperimentalne umetnosti zasnovane na zvuku, scene i multimedijalne umetnosti.
Manja potpisuje nekoliko nezavisnih pozorišnih i filmskih produkcija kao autorka, kompozitorka i izvođačica.
Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada za solo i kamernu klasičnu muziku.
Živi i radi na ostrvu Korčula, Hrvatska.
🔗 Vebsajt
🔗 Bandcamp
C / W | N (foto: Sophia Hegewald)
Trio C / W | N, sa sedištem u Kelnu, sastoji se od troje iskusnih, veštih improvizatora, veoma prisutnih na međunarodnoj sceni improvizovane muzike: Dušica Cajlan (klavir), Georg Visel (Wissel; saksofon) i Etjen Nilzen (Etièn Nillesen; udaraljke).
Počev od 2016. godine, Trio C / W | N neprekidno razvija svoj koncentrisani jezik ansambla i oduševljava fascinantnim, maštovitim, živahnim i suptilnim sviranjem.
Reč je o muzičkom trijalogu umetnika koji istovremeno stvaraju, reaguju, dopunjuju jedni druge i uvek ostvaruju visoko muzikalne domete. Pritom, oni u centar svoje muzike, koja nastaje u realnom vremenu, postavljaju kvalitete zvuka, tona i buke uz otvorene forme, precizno formulisane strukture i akcentovane ritmove.
U novembru 2022. godine, objavili su album Thirty Nine Fifty Five za njujoršku etiketu Acheulian Handaxe. Album je dobio entuzijastične reakcije kritičara. U martu 2023. godine, C / W | N nastupio je na priznatom festivalu Artacts u Austriji, jednom od najvažnijih evropskih festivala za savremenu improvizovanu muziku i fri-džez.
Trenutno, trio se fokusira na vrstu analognog granularno-sintetičkog ansambalskog sviranja, u kojem se muzika, tako reći, stvara sama.
C / W | N su:
Dušica Cajlan – klavir sa proširenim tehnikama sviranja
Georg Visel – alt saksofon sa proširenim tehnikama sviranja
Etjen Nilzen – doboš sa proširenim tehnikama sviranja
🔗 Vebsajt
🔗 Bandcamp: Album Thirty Nine Fifty Five
🔗 Odlomak koncerta C / W | N, festival Artacts, Austrija, 5. mart 2023.
DAMIR IMAMOVIĆ (Sarajevo, 1978) jedan je od najznačajnijih predstavnika današnje sevdalijske scene u BiH. Autor je sedam muzičkih albuma od kojih je neke objavio za prestižne world music izdavače kao što su The Glitterbeat Records (Dvojka, 2016) i Wrasse (Singer of Tales, 2020). Odrastajući u porodici sevdalijskih bardova, Damir rano upoznaje svet tradicionalne muzike. Prvi album snima 2006, nakon čega sledi serija nastupa u BiH i regionu bivše Jugoslavije. Kasnije će ga turneje voditi delom Evrope, do Kine, SAD-a, Meksika, Japana i Indije. Sarađuje s brojnim eminentnim muzičarima, a radio je i sa producentima kao što su Kris Ekman (Chris Eckman, album Dvojka), te Džou Bojd i Andrea Gertler (Joe Boyd / Goertler, album Singer of Tales). Damir je dobitnik je nekoliko domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja. Između ostalog, proglašen je Najboljim evropskim umetnikom u oblasti world music-a (Songlines Magazine, 2021), a njegov album Singer of Tales dobio je prestižnu nagradu nemačkog Udruženja muzičkih kritičara (2020).
Ovaj koncertni program donosi niz prevashodno autorskih kompozicija Borisa Kovača: dela kamerne muzike i world-džez-dens numere pisane za film i pozorište, kao i jednu baladu Lava Kovača u aranžmanima za sastav koji je svoj premijerni nastup imao na Svečanom otvaranju programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture, u Srpskom narodnom pozorištu, 13. januara 2022. godine, pred visokim zvanicama iz Evropske unije i Srbije. Članovi ansambla su višedecenijski saradnici Borisa Kovača, čije je izvođačko stvaralaštvo duboko utkano u njegov autorski izraz. Boris Kovač je kompozitor, instrumentalista i multimedijalni umetnik. Piše muziku za kamerne sastave koje obično sam uvežbava i vodi. Mnogi od njegovih projekata rađeni su za pozorište i film.
Nastao u Marakešu, 2018. godine, bend BAB L’ BLUZ je plod sna o priključivanju gembrija (tip gitare) međunarodnoj sceni savremene muzike. Istovremeno, marokansko-francuski kvartet Bab L’ Bluz vraća bluz u severnu Afriku. Predvođen Marokankom u tradicionalno muškoj ulozi, bend je odan revoluciji, promovišući stav koji je u skladu sa marokanskim pokretom mladih ‘nayda’ – novi talas umetnika i muzičara koji se oslanjaju na lokalno nasleđe, pevajući stihove o slobodi na marokansko-arapskom dijalektu darija. Drevan i aktualan, fanki i ritmičan, inspirisan arapskim stihovima, uzvišenih vokala i bass-heavy gruvom, debitantski album benda Nayda! kao da pulsira iz samog srca Magreba. Neki ih opisuju kao Hot Psychedelic Gnawa Blues.
Grupu SHIRA UTFILA je 2000. godine osnovao Stefan Sablić – pevač, svirač uda i kanuna, aranžer, kompozitor, pozorišni reditelj i kantor. Stefanova raznolika interesovanja, kao i usavršavanja u Srbiji i Izraelu, doprineli su i omogućili mu da temeljno i sistematično pristupi sefardskoj muzičkoj tradiciji, kao i opštem jevrejskom nasleđu i tradiciji drugih naroda koji su u minulim vekovima delili istorijske, geografske i kulturne predele Balkana, Mediterana i Bliskog istoka. Shira utfila je multietnički i multikonfesionalni ansambl, koji svoju inspiraciju crpi iz raznolikosti i bogatstva judeo-španske, osmansko-turske, arapske i balkanske muzičke tradicije.
Ovaj koncert nam donosi muziciranje dvojice virtuoza, prožeto tradicionalnim zvucima kultura iz kojih oni potiču – Persije (Iran) i Anadolije (Turska). Klasične muzičke tradicije Persije i osmanske Turske imaju mnogo toga zajedničkog. Dele drevni modalni sistem poznat kao makam (maqam), kao i improvizaciju, koja igra ključnu ulogu u izvođenju. Isto tako, narodne muzičke tradicije ove dve zemlje imaju mnogo toga zajedničkog: sličnost pojedinih instrumenata i tehnika sviranja na njima, te tehnike pevanja u višim registrima, koje su tako uobičajene u planinskim zemljama i koriste ih pevači širom ovog ogromnog područja. Muzika koju ovi muzičari izvode – Kejhan Kalhor na kamančeu (tip lire) i Erdal Erzindžan na baglami (vrsta tambure) – ima korene u dubokoj prošlosti, ali je i sasvim moderna. Dominantno je instrumentalna, što predstavlja odstupanje od tradicije obeju kultura u kojima je pevač vodeća ličnost. Iako je tradicionalno pevana poezija sastavni deo gotovo celokupne bliskoistočne muzike, u ovom slučaju atmosferu poezije prenosi zvuk instrumenta.
Višestruko nagrađivani trio MONSIEUR DOUMANI, poreklom sa ostrva Kipra, u poslednjih desetak godina impresionira publiku širom sveta muzikom snažno ukorenjenom u istočnom Mediteranu. Njihova muzika je naširoko predstavljana u svetskim medijima, a do sada su ostvarili nebrojene nastupe, između ostalog i na najpoznatijim festivalima, kao što su: ESNS, WOMEX, WOMAD, Sziget, Trans Musicales, i mnogi drugi. Iako njihova postava može zvučati neobično za jednu tročlanu grupu (curas – mali buzuki, trombon, akustična gitara), Monsieur Doumani koriste elektroniku, efekte i loop-pedale kako bi se upustili u svet koji je osvežavajući i uzbudljiv.