ČETVRTAK, 24. SEPTEMBAR 2026.
FANFARA COMPLEXA (HUN/MDA)
20:00h | KLUB KARMAKOMA, Poenkareova 32 | Ulaznica
20:00h | KLUB KARMAKOMA, Poenkareova 32 | Ulaznica
Almir Mešković i Daniel Lazar su dobitnici nagrade „Vojin Mališa Draškoci” za 2026. godinu
Almir Mešković, harmonikaš iz Bosne i Hercegovine, i Daniel Lazar, violinista iz Srbije, dobitnici su nagrade „Povelja statuetom Vojin Mališa Draškoci” za 2026. godinu, koju dodeljuje World Music asocijacija Srbije (WMAS). Nagrada će im biti uručena 25. septembra u Beogradu, u klubu Karmakoma, gde će Mešković i Lazar održati i koncert u okviru završnice 14. festivala „Todo Mundo”.
Izbor ovogodišnjih laureata potvrđuje da nagrada prepoznaje umetnike koji tradicionalnu muziku ne posmatraju kao zatvorenu i nepromenljivu formu, već kao prostor za savremeno stvaralaštvo, istraživanje i razvoj novih muzičkih izraza.
Upravo takav pristup obeležava rad Almira Meškovića i Daniela Lazara. Dvojica muzičara upoznala su se tokom master studija klasične muzike na Norveškoj muzičkoj akademiji u Oslu, a njihov zajednički rad izrastao je iz susreta klasičnog obrazovanja, balkanskog muzičkog nasleđa, improvizacije i autorske muzike.
Veliki deo njihovog repertoara čine originalne kompozicije inspirisane tradicijama Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije, uz uticaje muzičkog i kulturnog okruženja Skandinavije, u kojoj godinama žive i stvaraju. U dijalogu harmonike i violine tradicionalni motivi, ritmovi i modusi postaju polazište za stvaranje prepoznatljivog savremenog muzičkog jezika koji prevazilazi žanrovske i geografske granice.
Njihov rad dobio je značajna međunarodna priznanja. Godine 2025. osvojili su nagradu „UPBEAT Best New Talent”, namenjenu najperspektivnijim novim izvođačima evropske world music scene, kao i nagradu „Jeunesses Musicales International Award for Best Concert for Young Audiences”.
Zapažene rezultate ostvarili su i na međunarodnim world music top-listama: zauzeli su prvo mesto na Balkan World Music Chart, peto mesto na World Music Charts Europe i sedmo mesto na Transglobal World Music Chart. Do sada su objavili dva albuma – „Roots” (2018) i „Family Beyond Blood” (2023).
Mešković i Lazar će se 25. septembra po drugi put predstaviti publici festivala „Todo Mundo”. Njihov prvi nastup na festivalu održan je 2. oktobra 2019. godine u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, u okviru njegovog osmog izdanja.
Nagrada „Vojin Mališa Draškoci” ustanovljena je u znak sećanja na profesora, kompozitora i kontrabasistu Vojina Mališu Draškocija (1945 – 2000), a već više od decenije prepoznaje istaknute autore i izvođače čiji rad doprinosi razvoju i afirmaciji savremenog world music stvaralaštva.
Među novijim laureatima su Vladimir Lenhart – Lenhart Tapes, kome je priznanje uručeno 2024. godine u okviru 12. festivala „Todo Mundo”, i beogradski bend Naked, dobitnik nagrade za 2025. godinu.
Koncert Almira Meškovića i Daniela Lazara u Beogradu realizuje se uz podršku Music Norway, Kulturrådet, Fond for utøvende kunstnere i platforme Upbeat.
🔗 LINKOVI
World Music asocijacija Srbije ǀ Almir Mešković & Daniel Lazar
· · ·
(Norveška/BiH/Srbija)
Almir Mešković/desno i Daniel Lazar/levo (foto: Elisa Bates)
Almir Mešković, harmonikaš iz Bosne i Hercegovine, i Daniel Lazar, violinista iz Srbije, muzički su duo koji svoj izraz gradi na spoju klasičnog muzičkog obrazovanja, balkanskog muzičkog nasleđa i savremenog autorskog pristupa.
Mešković i Lazar upoznali su se tokom master studija klasične muzike na Norveškoj muzičkoj akademiji u Oslu. Upravo je susret dvojice muzičara sa snažnim klasičnim obrazovanjem otvorio prostor za zajedničko istraživanje muzičkih tradicija iz kojih potiču, kao i za razvoj sopstvenog autorskog repertoara.
Veliki deo programa dua čine autorske kompozicije inspirisane muzičkim tradicijama Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Tradicionalne melodije, ritmovi i modusi za njih nisu materijal koji treba reprodukovati, već polazište za stvaranje novog muzičkog jezika. Njihov izraz oblikovale su takođe i godine života i rada u Skandinaviji, čiji se uticaji prirodno prepliću sa balkanskim muzičkim nasleđem.
U središtu nastupa Meškovića i Lazara nalazi se dijalog harmonike i violine, ali i neprestana razmena između komponovanog i improvizovanog. Koncerti se kreću od intimnih i suptilnih pasaža do virtuoznih i energičnih deonica, pri čemu spontanost i međusobno osluškivanje omogućavaju da se muzika razvija iz nastupa u nastup.
Rad dua dobio je značajno međunarodno priznanje. Godine 2025. osvojili su „UPBEAT Best New Talent Award”, evropsko priznanje namenjeno predstavljanju i podršci najperspektivnijim novim izvođačima na world music sceni. Dobitnici su i „Jeunesses Musicales International Award for Best Concert for Young Audiences”, nagrade koja prepoznaje njihov rad na stvaranju upečatljivih muzičkih iskustava i povezivanju sa mlađom publikom.
Muzika Meškovića i Lazara zabeležila je zapažene rezultate i na međunarodnim world music top-listama: zauzela je prvo mesto na „Balkan World Music Chart”, peto mesto na „World Music Charts Europe” i sedmo mesto na „Transglobal World Music Chart”.
Svoj prepoznatljivi autorski izraz, koji prevazilazi jasne žanrovske i geografske granice, materijalizovali su do sada na dva albuma: „Roots” (2018) i „Family Beyond Blood” (2023).
Duo Almira Meškovića i Daniela Lazara nastupiće na završnici 14. „Todo Mundo Festivala”, u Beogradu, u klubu Karmakoma, 25. septembra 2026. Biće to njihovo drugo gostovanje na „Todo Mundu”, nakon premijernog nastupa u SKC-u u Beogradu, 2. oktobra 2019, na 8. „Todo Mundu”.
Njihov koncert u Beogradu omogućen je zahvaljujući podršci Music Norway, Kulturrådet, Fond for utøvende kunstnere i platformi Upbeat.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Almir Mešković – harmonika
Daniel Lazar – violina
🔗 LINKOVI
Almir Mešković i Daniel Lazar: Vebsajt ǀ YouTube ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Mađarska/Moldavija)
Fanfara Complexa (foto: promotivna fotografija)
Više od dvadeset godina Fanfara Complexa vodi publiku na ludu muzičku vožnju kroz rumunske, romske, mađarske, makedonske, bugarske i jevrejske melodije Moldavije, Rumunije i Balkana.
Svoje instrumentalno umeće članovi benda sticali su od vrhunskih tradicionalnih majstora među rumunskim i moldavskim romskim muzičarima, zahvaljujući čemu su izgradili prepoznatljiv balkanski zvuk koji danas odjekuje i daleko izvan Balkana.
Njihova muzika spaja čistu tradiciju i autentičnu atmosferu veselja kakva je pratila moldavske seoske proslave nekada i danas. Fanfara Complexa je izuzetno energičan, neposredan i temperamentan „mali brat” rumunskih duvačkih orkestara – jedan od miljenika budimpeštanske scene oživljavanja tradicionalne muzike.
Bend je do sada objavio tri albuma, sva tri u izdanju kuće Fonó Budai Zeneház: „Radio Popular” (2011), „Tánc Alá” (2016) i „Pașaport Control” (2024).
Članovi benda su: Bede Peter (alt saksofon), Babčan Bence (alt saksofon, klarinet, glas), Šofalvi Kiš Čaba (tenor saksofon), Šalamon Šoma (harmonika, kaval, glas), Reti Benedek (harmonika), Molnar Balint (kobza) i Benke Feliks (udaraljke).
Fanfara Complexa prvi put dolaze u Beograd. Njihov premijerni nastup u glavnom gradu Srbije održaće se 24. septembra u Beogradu, u Karmakomi, na 14. festivalu „Todo Mundo”.
Koncert benda Fanfara Complexa ostvaruje se uz podršku Collegium Hungaricum Beograd.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Bede Peter – alt saksofon
Babčan Bence – alt saksofon, klarinet, glas
Šofalvi Kiš Čaba – tenor saksofon
Lovas Čaba (gostujući muzičar) – alt saksofon
Šalamon Šoma – harmonika, kaval
Jon Kurteanu (gostujući muzičar) – cimbalo
Molnar Balint – kobza
Benke Feliks – udaraljke
🔗 LINKOVI
Fanfara Complexa: YouTube ǀ Spotify ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Španija)
Xabi Aburruzaga Trio (promotivna fotografija)
Sa sedam godina, Šabi Aburusaga (Xabi Aburruzaga) počeo je da se bavi muzikom i da svira klavirsku harmoniku. Sa dvanaest godina dobio je svoju prvu trikitišu, tradicionalnu baskijsku dijatonsku harmoniku, čime je započela strast koja će obeležiti njegov život.
Ubrzo je snimio prvi demo sa sopstvenim kompozicijama, a muziku je pisao i za školu Ikastola Karmelo, proslave u Bermeu i festival „Ibilaldia ’04”, sarađujući sa brojnim renomiranim muzičarima. Godine 2005. objavio je knjigu „Bizkaiko trikitixa”, a dve godine kasnije i istoimeni album. Albumom „Denboraren naufrago” (2009) započeo je novu kreativnu fazu, posvećenu naglašenijem autorskom radu i komponovanju. Na albumu „Geure” (2013) sarađivao je sa priznatim književnicima i tekstopiscima.
Šabijevo interesovanje za keltsku muziku došlo je do punog izražaja na albumu „KeltiK” (2016), posvećenom atlantskim muzičkim tradicijama i realizovanom kroz međunarodne saradnje i njegovu sopstvenu produkciju.
Albumom „Bost” (2019), svojim petim izdanjem, dodatno je učvrstio svoju poziciju na muzičkoj sceni. Uspeh albuma doveo je Aburusagu i do nastupa na WOMEX-u, 2020.
Na živom albumu „Aurrez Aurre” (2021) obeležio je dve decenije karijere, vraćajući se svojim najznačajnijim i najprepoznatljivijim kompozicijama.
U novembru 2025. objavio je svoj sedmi album, „Bask”, potpuno autorsko izdanje koje predstavlja njegov pun stvaralački i interpretativni potencijal i otvara nove horizonte za trikitišu.
Komponovao je muziku za različite institucije i scenske projekte, među kojima je Migratzaileak (2022), kao i za druge izvođače. Nastupao je širom sveta – u Kanadi, Argentini, Grčkoj, Češkoj, Irskoj, Danskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu i drugim zemljama. Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja.
Šabi Aburusaga najčešće nastupa u šestočlanom ansamblu, ali i u manjim sastavima, sa kojima jednakom izražajnošću i snagom deli publici lepote i bogatstvo baskijske tradicije.
Šabi Aburusaga prvi put dolazi u Srbiju. Premijerni nastup njegovog trija u našoj zemlji biće održan 24. septembra 2026. u Beogradu, u Karmakomi, na 14. festivalu „Todo Mundo“.
Koncert Xabi Aburruzaga Trija ostvaruje se uz podršku Ambasade Španije i Program internacionalizacije španske kulture (PICE).
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Šabi Aburusaga – trikitiša, glas
Eris Peres – akustična gitara, glas
Ajtor Uribari – bubnjevi, glas
🔗 LINKOVI
Xabi Aburruzaga: Spotify ǀ YouTube ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Srbija)
Branko Džinović (foto: Darko Pavlović)
Branko Džinović je harmonikaš i bandoneonista čiji se umetnički rad zasniva na savremenom repertoaru, kao i na istraživanju različitih izvođačkih tradicija i izražajnih mogućnosti ovih instrumenata.
Kao harmonikaš, ostvario je zapaženu međunarodnu karijeru, nastupajući u prestižnim koncertnim dvoranama poput Kenedi centra u Vašingtonu i Linkoln centra u Njujorku. Magistrirao je izvođačke studije harmonike na Univerzitetu Anton Brukner u Lincu, a doktorirao na Univerzitetu u Torontu.
Njegova izvođenja austrijski kritičari opisivali su kao „eruptivna” (Kronen Zeitung) i „inventivna” (Neues Volksblatt).
Poseban deo Džinovićevog umetničkog rada predstavlja bandoneon i izvođenje tango repertoara. Tokom boravka u Buenos Ajresu sarađivao je sa eminentnim argentinskim bandoneonistima, među kojima su Ramiro Boero, Hugo Satore i Santiago Segret. U Kanadi je nastupao sa nagrađivanim tango ansamblom Payadora, dok je u Srbiji bio član sastava Libercuatro.
Kao bandoneonista izvodi tradicionalni tango repertoar, ali i dela savremenih autora, povezujući iskustvo tango tradicije sa svojim dugogodišnjim radom na savremenoj muzici.
Za muziku za predstavu „Dva viteza iz Verone” Šabačkog pozorišta, koju je komponovao za bandoneon, Džinović je 2020. godine dobio pozorišnu nagradu „Joakim Vujić“. Kao solista na bandoneonu nastupio je 2024. godine sa Beogradskom filharmonijom, izvodeći delo „Šest scena – komentara” Zorana Erića.
Svoj program posvećen tangu Džinović je izvodio u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, na poziv Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, u okviru manifestacije „Dani Stanislava Vinavera” u Šapcu, u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, kao i na brojnim drugim koncertima i manifestacijama.
Koncert Branka Džinovića na 14. „Todo Mundo Festivalu” biće održan 25. septembra 2026. u Beogradu, u klubu Karmakoma, sa početkom u 20 sati.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Branko Džinović – bandoneon
🔗 LINKOVI
Branko Džinović: Vebsajt ǀ YouTube ǀ SoundCloud ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
Ulaznice je moguće nabaviti preko sajta i na prodajnim mestima Tickets.
» Ulaznica za 24. septembar ǀ 1200 dinara
» Ulaznica za 25. septembar ǀ 1200 dinara
» Festivalski komplet ǀ 2000 dinara
Takođe, ulaznice je moguće nabaviti i putem mejla: todomundofestival@gmail.com.
. . .
24. septembar
Fanfara Compexa / Xabi Aburruzaga Trio
25. septembar
Branko Džinović / Almir Mešković i Daniel Lazar
(Austrija / Srbija / Slovenija)
Cičići (foto: Andrea Zabric)
CIČIĆI su savremeni duvački sastav koji čine trubač Nikola Vuković i saksofonisti Luka Zabric i Jure Boršič. Naziv ansambla predstavlja apstraktovani potpis njegovih članova, ali i simbolički okvir za njihovo zajedničko istraživanje zvuka.
Ansambl je nastao iz ideje o duvačkom sastavu koji kroz upotrebu preparacija na instrumentima i proširenih izvođačkih tehnika ispituje neistražene teritorije zvuka i akustičkih fenomena vazduha, metalnih cevi i prostora. Polazeći od već razvijenih individualnih improvizatorskih praksi, članovi Cičića svoje umetničke pristupe prepliću u kolektivni izraz u kojem zvuk postaje autonomna i centralna pokretačka sila.
U svom radu, trio se udaljava od konvencionalnih i idiomatskih pristupa duvačkim ansamblima, fokusirajući se na slojevito oblikovanje i dekonstrukciju osnovnih muzičkih parametara poput melodije, ritma, harmonije i boje tona. Njihova muzika nastaje kroz istraživanje apstraktnih i ambivalentnih zvučnih pejzaža, gde improvizacija i eksperiment zauzimaju ključno mesto.
Cičići grade prepoznatljiv umetnički izraz koji briše granice između kompozicije i improvizacije, otvarajući prostor za nova slušna iskustva i redefinisanje odnosa između izvođača, instrumenta i zvuka.
Cičići prvi put dolaze u Srbiju. Njihov premijerni nastup u našoj zemlji održaće se 20. maja 2026. u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru, na otvaranju jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”.
Koncert Cičića su omogućili Austrijski kulturni forum Beograd i Jazz Cerkno.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Nikola Vuković: truba
Luka Zabric: alt saksofon
Jure Boršič: alt saksofon, sopran saksofon, klarinet
🔗 LINKOVI
Nikola Vuković: Instagram ǀ YouTube
Luka Zabric: Instagram ǀ YouTube
Jure Boršič: Facebook
· · ·
(Nemačka)
Neue Vocalsolisten (foto: Martin Sigmund)
Ansambl NEUE VOCALSOLISTEN čini sedam vokalnih ličnosti – od koloraturnog soprana do kontratenora i dubokog basa – koje neprestano istražuju nove oblike vokalnog izraza kroz saradnju sa umetnicima iz oblasti kompozicije, poezije, videa, konceptualne umetnosti i teatra. Sve više sarađuju sa autorima koji koriste mogućnosti digitalnih medija, vođeni željom za povezivanjem, razigranim preplitanjem žanrova i brisanjem granica u prostoru, perspektivi i funkciji. Rad ansambla usmeren je na vokalno kamerno muzičko pozorište: stotine dela komponovano je upravo za ove izvođače.
Jednako važan segment njihovog rada jeste susret sa različitim muzičkim kulturama. Sa radoznalošću, empatijom i virtuoznošću, pevači daju glas raznovrsnim umetničkim poetikama, naglašavajući kulturno bogatstvo i raznolikost. Pored brojnih međunarodnih gostovanja, redovno održavaju majstorske kurseve pevanja i vokalne kompozicije.
Kao važnu misiju vide podsticanje i podršku drugim umetnicima, pružajući im prostor za izražavanje kreativnih ideja i umetničkih težnji.
Za svoj prepoznatljiv umetnički rad, ansambl Neue Vocalsolisten nagrađen je „Srebrnim lavom” na Venecijanskom bijenalu, 2021. godine, kao i italijanskom nagradom kritike „Premio Abbiati”, 2022. godine.
Na celovečernjem koncertu, premijernom van njihove zemlje, ansambl Vocalolisten izvešće program „Balkan Affairs” sa novim delovima mladih kompozitora regiona bivše Jugoslavije. Koncert će biti održan četvrte večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u Jevrejskom kulturnom centru, 23. maja 2026, sa početkom u 21 čas.
Koncert ansambla Vocalsolisten je omogućili su Ministarstvo za nauku, istraživanje i umetnost Baden-Virtemberga i Goethe-Institut Srbija.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Johana Vargas: koloraturni sopran
Helena Sorokina: mecosopran
Zuzane Lajc-Loraj: sopran
Danijel Gloger: kontratenor
Martin Nagi: tenor
Giljermo Ansorena: bariton
Andreas Fišer: bas
🔗 LINKOVI:
Neue Vocalsolisten: Vebsajt ǀ Instagram ǀ Facebook ǀ YouTube
· · ·
(Mali)
Samba Touré (foto: Regis Peylet)
SAMBA TURE (Touré) istaknuti je gitarista i pevač iz Malija, poznat po hipnotičkim gitarskim deonicama i sugestivnom vokalu koji nosi snažan pečat tradicije severnog Malija. Njegova muzika spaja songhajsku baštinu sa bluzom, rokom i savremenim izrazom, stvarajući autentičan zvučni pejzaž u kojem se susreću tradicija i inovacija.
Karijeru je započeo u grupi Farafina Lolo, a ključni trenutak predstavlja susret sa legendarnim Alijem Farkom Tureom, sa kojim je otpočeo turneje po svetu i koji je producirao njegov debi album „Fondo”. Tokom godina, Samba Ture je izgradio prepoznatljiv stil, nastupajući širom sveta i sarađujući sa brojnim značajnim umetnicima.
Sambini naredni albumi, svi objavljeni za uglednog izdavača Glitterbeat, poput „Albala” (2013), „Gandadiko” (2015), „Wande” (2018) i „Binga” (2021) donose spoj društvenog angažmana i ličnih tema. Za album „Binga” osvojio je ugledno priznanje „Songlines Music Awards” za najboljeg umetnika iz 2021. godine.
Najnovije izdanje „Baarakelaw” (2024) posvećeno je svakodnevnim ljudima Bamaka, uz emotivne i društveno osvešćene pesme koje prevazilaze lokalni kontekst.
Smatran jednim od ključnih naslednika muzičke tradicije Malija, Samba Ture razvija specifičan izraz koji nadograđuje nasleđe svog slavnog mentora i istovremeno ga vodi u savremene tokove.
Koncert Sambe Turea na samoj završnici jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u klubu Karmakoma, 24. maja 2026, predstavlja premijerno pojavljivanje ovog svetski priznatog umetnika u Srbiji. Pre nastupa Sambe Turea, publici će se na početku poslednje, pete večeri 30. „Ring Ring” predstaviti poljsko-francuski kvartet Lumpeks.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Samba Ture: gitara, glas
Džime Sisoko: ngoni (afrička lauta), tamani (mali ručni bubanj)
Sulejman Kane: kalabaš (udaraljka od tikve)
🔗 LINKOVI:
Samba Ture: Profil ǀ Bandcamp ǀ SoundCloud ǀ Facebook
· · ·
(Poljska / Francuska)
Lumpeks (foto: Hanna Linkowska)
LUMPEKS je francusko-poljski kvartet koji istražuje prostor između džeza i tradicionalne plesne muzike centralne Poljske. Bend je prepoznat po energičnom i slobodnom pristupu, u kojem se folklorni motivi transformišu kroz improvizaciju i savremeni džez izraz.
Njihov debi album „Lumpeks” (Umlaut Records, 2020) naišao je na odličan prijem publike i kritike, ističući se kao hrabro i inventivno čitanje poljskog muzičkog nasleđa.
Važan deo rada sastava predstavlja terensko istraživanje: materijal za album „Polonez” (Umlaut Records, 2023) prikupljen je 2021. godine direktno od seoskih muzičara u centralnoj Poljskoj, posebno u regionu Radoma, a potom reinterpretiran kroz savremeni muzički jezik.
Dobitnici su nagrade festivala „Nowa Tradycja” Poljskog radija, 2019. Kritičari ih opisuju kao bend čija muzika zvuči kao da je avangardni džez kvartet iznikao iz poljske tradicije, naglašavajući njihovu slobodu, hrabrost i intuitivnost u pristupu.
Koncert Lumpeks-a na poslednjoj, petoj večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u klubu Karmakoma, 24. maja 2026, sa početkom u 20 sati, predstavlja premijerno pojavljivanje ovog sastava u Srbiji. Nakon njih, 30. „Ring Ring” će biti zaokružen nastupom malijskog umetnika Sambe Turea.
Koncert kvarteta Lumpeks je omogućio Poljski institut u Beogradu.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Luj Loren: truba
Pjer Borel: saksofon
Olga Kožil: baraban (bas bubanj sa činelom), benben obrenčovi (vrsta daira), udaraljke, alt horna, glas
Sebastijan Belija: kontrabas
🔗 LINKOVI:
Lumpeks: Profil ǀ Album „Lumpeks” ǀ Album „Polonez” ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Francuska)
CNT: Pjer Bastijen i Luj Loren (foto: Arsenio Quichotte)
CNT je dugoročni improvizacioni duo koji čine francuski muzičari i istraživači zvuka Pjer Bastijen (Pierre Bastien) i Luj Loren (Louis Laurain). Projekat je nastao iz zajedničkog interesa za proširenje mogućnosti trube (korneta) i njeno prevođenje u polifoni, ritmički i elektroakustički instrument, kroz pristup koji briše granice između kompozicije, improvizacije i performansa.
Naziv CNT ima višestruka značenja: odnosi se na skraćenicu za kornet u džez notacijama, ali i na istorijsku anarhističku organizaciju Confederación Nacional del Trabajo. U kontekstu dueta, CNT postaje i metafora za „grupu od dvoje ljudi koji sviraju jedan instrument pomoću četiri ruke”, proširujući njegovu funkciju do granica zvuka, tela i mehanike.
U njihovom radu truba/kornet više nije tradicionalni melodijski instrument, već se pretvara u kompleksan zvučni sistem u kojem obe ruke imaju ravnopravnu ulogu: jedna upravlja tonom, dok druga dodaje perkusivne, šumne i mehaničke slojeve. Na taj način nastaje jedinstven muzički jezik zasnovan na fizičkom performansu i stalnoj transformaciji zvuka.
Pjer Bastijen je međunarodno priznat kompozitor, izumitelj zvučnih mašina i pionir eksperimentalne muzike, poznat po radu sa mehaničkim instrumentima koje konstruiše od različitih mehanizama i objekata, kao i po saradnjama sa umetnicima kao što su Robert Vajat, Ise Mijake i Afeks Tvin. Luj Loren je trubač čiji rad obuhvata savremenu i eksperimentalnu muziku, improvizaciju i elektroakustičke prakse, sa brojnim međunarodnim saradnjama i aktivnim prisustvom na evropskoj impruv sceni.
CNT razvija muziku koja se nalazi između improvizovane orkestracije, nojz estetike i proširene instrumentalne tehnike. Njihov zvuk se kreće od delikatnih mikrostruktura i ritmičkih pulsacija do gustih, orkestralnih slojeva koji nastaju u realnom vremenu, bez oslanjanja na klasične kompozicione forme.
Prvi album dueta „C(or)N(e)T” (2025) nastao je tokom rezidencijalnog rada i objavljen je za nezavisnu izdavačku kuću, kao rezultat višegodišnjeg istraživanja fizičkih i zvučnih granica trube kao instrumenta. Iako CNT već ima diskografsko izdanje, njihov rad se primarno razvija kroz lajv situacije i performanse, gde se muzika oblikuje kao otvoreni proces.
CNT je projekat koji istražuje kako jedan instrument može postati čitav ansambl, kako telo postaje orkestar, i kako improvizacija može funkcionisati kao stalno preispitivanje zvuka, prostora i fizičkog čina sviranja.
Nastup dua CNT u Srbiji, na kraju treće večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u Jevrejskom kulturnom centru, 22. maja 2026, predstavlja koncertnu premijeru ovog dua u Srbiji. Slušaćemo ih nakon koncerta dua Ilije Belorukova i Nenada Markovića, iste večeri.
Koncert dua CNT je omogućio Francuski institut u Srbiji.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Pjer Bastijen: kornet, elektronika
Luj Loren: kornet, elektronika
🔗 LINKOVI:
CNT: Pjer Bastijen i Luj Loren: Profil ǀ Album „C(or)N(e)T” na Bendkempu
Pjer Bastijen: Vebsajt ǀ Bandcamp ǀ Instagram ǀ Facebook
Luj Loren: Vebsajt ǀ Instagram
· · ·
(Srbija / Rusija)
Ilija Belorukov i Nenad Marković
DUO ILIJE BELORUKOVA I NENADA MARKOVIĆA nastao je ubrzo nakon njihovog prvog susreta i razgovora u junu 2023. godine. Obojica su afirmisani umetnici u svojim oblastima. Ilija Belorukov (Ilia) je poznat po radu sa alt saksofonom i modularnim sintisajzerom u kontekstu improvizovane i elektroakustične muzike, ali i po saradnjama sa hardkor i metal bendovima, ambijentalnim i rok izvođačima, kao i po angažmanima u savremenom plesu i pozorištu. Nenad Marković je jedan od najaktivnijih trubača na sceni savremene i klasične muzike, sa više od 200 svetskih premijera iza sebe, ali i iskusan improzivator.
U okviru dua, Belorukov i Marković istražuju sličnosti i razlike između svojih instrumenata, gradeći savremeni improvizovani izraz zasnovan na pažljivom osluškivanju nijansi šuma, dronova i mikrotonskih struktura koje oba instrumenta mogu da proizvedu. Njihova muzika razvija se kroz dinamičan dijalog – čas se stapajući u jedinstvenu zvučnu masu, čas ulazeći u tenzije i kontraste koji otvaraju nove slojeve zvuka.
Kritičari ističu upečatljiv kontrast između „ljudskog” daha trube i „vanzemaljskog” zvučnog sveta modularnog sintisajzera, koji u njihovoj interpretaciji prerasta u kompleksan i nepredvidiv dijalog. Interakcija dua ostaje stalno živa i inventivna, balansirajući između slojevitih, tamnih zvučnih pejzaža i trenutaka kada se čini da bi svaki od instrumenata mogao iznenada da preuzme tok i odvede muziku u potpuno novom pravcu.
Tokom više studijskih sesija u periodu 2023/2024, duo je zabeležio materijal za album „Signs of Suspicious Activity”, objavljen u junu 2025. godine za špansku izdavačku kuću Hera Corp, u kasetnom formatu. Iako je ovo njihovo prvo diskografsko izdanje, duo do sada nije nastupao uživo — predstojeći koncert na početku treće večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring” biće njihov debitantski nastup pred publikom, što znači da je reč o svetskoj premijeri! Koncert je zakazan za 22. maj 2026. u Jevrejskom kulturnom centru, sa početkom u 20 sati. Nakon njih, iste večeri slušaćemo koncert još jednog dua: CNT (Pjer Bastijen i Luj Loren).
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Ilija Belorukov: modularni sintisajzer
Nenad Marković: truba, prigušivači
🔗 LINKOVI:
Ilija Belorukov i Nenad Marković: Album „Signs of Suspicious Activity” na Bendkempu
Ilija Belorukov: Vebsajt ǀ Bandcamp ǀ Instagram ǀ Facebook
Nenad Marković: Vebsajt ǀ Instagram ǀ Facebook
· · ·
(Nemačka / Hrvatska / Australija / Francuska)
Vesna Pisarović (foto: Mare Milin)
TRIO PORAVNA, predvođen VESNOM PISAROVIĆ, okuplja muzičare iz Nemačke, Hrvatske, Australije i Francuske u jedinstvenom muzičkom svetu u kojem se sevdalinka susreće sa savremenom improvizacijom. Rezultat je muzika koja je istovremeno intimna, melanholična i žanrovski neuhvatljiva.
Polazeći od ličnog odnosa prema sevdahu, posebno tzv. poravnoj pesmi, Pisarović oblikuje repertoar koji tradiciju ne posmatra kao zatvorenu formu, već kao prostor za novo čitanje i interpretaciju.
Materijal za istoimeni album „Poravna”, sniman je u Berlinu i Zagrebu između 2020. i 2022. godine, a objavljen sredinom 2025. za izdavačku kuću PDV Records.
Album je realizovan sa proširenim ansamblom, sa kojim umetnica takođe nastupa, dok u Beogradu Poravnu predstavlja u trio formaciji sa istaknutim umetnicima savremene scene: bubnjarem Tonijem Bakom (Tony Buck) i gitaristom Noelom Akšoteom (Noël Akchoté).
Nastup na drugoj večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u Češkom centru, 21. maja 2026, predstavlja koncertnu premijeru Vesne Pisarović i trija Poravna u Srbiji. Slušaćemo ih odmah nakon koncerta dua Jasne Jovićević i Predraga Okiljevića.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Vesna Pisarović: glas
Toni Bak: bubnjevi
Noel Akšote: gitara
🔗 LINKOVI:
Vesna Pisarović: Vebsajt ǀ Bandcamp ǀ Instagram ǀ Facebook
· · ·
(Srbija)
Jasna Jovićević i Predrag Okiljević (foto: Nikola Lučić)
Dvoje umetnika na tri saksofona, JASNA JOVIĆEVIĆ I PREDRAG OKILJEVIĆ čine sastav posvećen improvizaciji u realnom vremenu i pažljivom, aktivnom slušanju. Oboje imaju dugogodišnje iskustvo u fri-džezu i savremenoj improvizovanoj muzici, tako da proširene instrumentalne tehnike i istraživanje zvuka čine ključni deo njihovog umetničkog jezika.
Muzika Jasne i Predraga nastaje kroz spontanu interakciju, bez unapred komponovanog materijala. Fokus je na suptilnim zvučnim pojavama – dahu, teksturi, tišini i vremenu – kroz koje međusobno reaguju i odgovaraju na prostor i njegove akustičke karakteristike.
Svako izvođenje je jedinstven zvučni događaj, oblikovan odnosom između dvoje izvođača, prostora i nepredvidivih okolnosti trenutka.
Koncert Jasne Jovićević i Predraga Okiljevića na drugoj večeri jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, u Beogradu, u Češkom centru, 21. maja 2026, predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji.
____________________
POSTAVA KONCERTA
Jasna Jovićević: alt i sopran saksofon
Predrag Okiljević: tenor saksofon
🔗 LINKOVI:
Jasna Jovićević i Predrag Okiljević: Profil
Jasna Jovićević: Vebsajt ǀ Facebook
Predrag Okiljević: Intervju za Jazzin ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Velika Britanija)
Fred Frit (foto: Arturo Di Vita)
FRED FRIT (Frith) jedan je od najvećih autoriteta današnjice kada je reč o slobodnoj, avangardnoj, eksperimentalnoj i improvizovanoj muzici. Rođen 1949. godine u Engleskoj, Frit je svoje progresivno muzičko putovanje započeo u sastavu Henry Cow, da bi se 1978. preselio u SAD, gde je nastavio karijeru kao gitarista, a kasnije i profesor na Mils Koledžu.
Inovator, improvizator, vođa brojnih sastava, Frit je postao jedan od najuticajnijih gitarista, otvoren za paletu žanrova, koja uključuje i džez, folk, bluz itd. Kao kompozitor, prepoznat je i u svetovima filma, plesa i pozorišta.
Objavio je do sada 87 albuma improvizovane i primenjene muzike, pored kojih je učestvovao i na brojnim izdanjima u ulozi gosta, odnosno na kompilacijama. Poznate su i njegove saradnje sa najvećim imenima avangarde: Robert Vajat, Džon Zorn, Brajan Ino, Iva Bitova i mnogi drugi.
Sedamdesetsedmogodišnji Frit ne pokazuje znake usporavanja – samo prvu polovinu 2026. godine krasi 40 zakazanih nastupa.
U jednom od mejlova organizatorima, Frit je napisao: „Sanjao sam da ste me kontaktirali i pitali za nastup na Ring Ring-u 2026, ali nisam naišao ni na kakav trag te komunikacije. Pokušao sam da vas kontaktiram preko sajta Ring Ring, ali nisam dobio odgovor. U svakom slučaju, ako ovo nije bio san i ako ste zainteresovani da nastupim solo na Ring Ring-u ove godine, biće mi zadovoljstvo da to učinim!”
Džez kritičar Vojislav Pantić, u prikazu koncerta Freda Frita na 10. Ring Ring-u (Popboks, 27.05.2005) napisao je: „Ovde, međutim, nema laži – vidiš živog čoveka, vidiš da on sve to radi sad pred tobom i čudiš se – zar neke kuglice, sačma ili žuti šećer (upinjao sam se da vidim šta je, pa ipak nisam siguran), koje Frith vadi iz limene kutije za imalin i prosipa po žicama, stvarno mogu da potaknu hrpu magneta i žica da sviraju, tj. da on uobliči organizovani zvuk!”
U osvrtu na prvih 15 godina festivala, Vladimir Skočajić – Skoča (B92, 12.05.2010) zapisao je: „(…) u prepunom Rex-u svirao [je] legendarni Fred Frith (između ostalih u publici beše i Rambo Amadeus), koji nam je poput nekog mađioničara koji otkriva svoje trikove, vizuelno pokazao kako nastaju zvuci koji su obeležili njegov drugi deo karijere.”
Fred Frit je prethodno gostovao u Beogradu dva puta – jula 1987. i maja 2005. (na „Ring Ring”-u). Njegov koncertni povratak u Srbiju posle dve decenije, predstavlja priliku koju publika ne bi smela da propusti. Solo koncert Freda Frita biće održan 20. maja 2026. u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru, na otvaranju jubilarnog, 30. festivala „Ring Ring”, nakon nastupa trija Cičići.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
Fred Frit: električna gitara, objekti
🔗 LINKOVI:
Fred Frit: Vebsajt ǀ Instagram
YouTube: The Big Time: Fred Frith Solo (2024) ǀ Fred Frith – at festival Musica Privata XIII (2025)
· · ·
(Francuska)
DJ Click (promotivna fotografija)
DJ Click, poznat i pod nadimcima „DJ SUV” ili „General”, neustrašivi je istraživač svetskih ritmova, od indijskih tabla u Radžastanu do ciganske muzike oko Bukurešta, Gnava ritualnih noći u Esaurii i romskih festivala u Sevilji.
Bilo samostalno ili sa svojim muzičarima, stvara vatrene i očaravajuće nastupe za publiku širom sveta. Pionir Global Bass scene i osnivač izdavačke kuće No Fridge, producirao je više od 40 albuma sa umetnicima i sastavima kao što su Rona Hartner, Gnawa Njoum Experience, Hamadcha de Fés i Maša Natanson.
Takođe je sarađivao ili remiksovao muziku sledećih umetnika i grupa: Manu Čao, Watcha Clan, Mahala Raï Banda, Dhoad Gypsies of Rajasthan, Rašid Taha i mnogi drugi.
Putujući svetom sa svojim gramofonima i mobilnim studijom, Dj Click neprestano istražuje, snima i stvara nove muzičke susrete, pomerajući očekivanja publike izvan svih okvira.
DJ Click dolazi u Srbiju peti put. Njegov nastup održaće se 28. septembra u Beogradu, u klubu Karmakoma, u okviru 13. „Todo Mundo Festivala”.
Prethodno je nastupao u Srbiji na festivalu „Exit” u Novom Sadu (2007, 2008), u Guči (2009) i na „Kustendorfu” (2021).
Koncert DJ Click-a u Beogradu omogućen je zahvaljujući podršci Francuskog instituta u Srbiji.
__________________________________
POSTAVA KONCERTA
DJ Click: DJ kontroler, gramofoni, teremin, drombulje
🔗 LINKOVI
DJ Click: Vebsajt ǀ Bandcamp ǀ YouTube ǀ SoundCloud ǀ Facebook ǀ Instagram
· · ·
(Austrija/Srbija)
Jelena Popržan Quartett (foto: Rania Moslam)
Jelena Popržan je harizmatična i vokalno izražajna violistkinja, pevačica i umetnica zvuka iz Srbije, koja je donela osveženje austrijskoj muzičkoj sceni kroz projekte/sastave kao što su Catch-Pop String-Strong, Sormeh i Madame Baheux. Među njenim najnovijim projektima, pored hvaljenog solo programa „La Folia”, nalazi se i JELENA POPRŽAN QUARTETT, koji ova jedinstvena umetnica neguje još od koncertnog debija Kvarteta na festivalu „Glatt & Verkehrt” u Kremsu (2021).
Kvartet čine tri poznata imena austrijske džez scene: Kristof Pepe Auer (Christoph), Klemens Zajnicer (Clemens Sainitzer) i Lina Nojner (Neuner).
Jelena je najpre otkrila poeziju poljsko-bečke pesnikinje Tamar Radziner (Radzyner; 1927 – 1991) u publikaciji kuće „Theodor Kramer Society”, koja ju je duboko dirnula. Tamar, poljska Jevrejka koja je preživela holokaust i učestvovala u oružanom otporu, kasnije je našla dom i mir u Beču, kao i u nemačkom jeziku. Sarađivala je sa umetnicima poput Georga Krajslera, Topsija Kipersa i drugih. Njena poezija, prožeta suptilnim, pa i ironičnim humorom i setnim, dirljivim pesimizmom, ostavila je trajan utisak na Jelenu.
Jelena Popržan je potom kreirala ciklus pesama kao muzički omaž Tamar Radziner. Ipak, veći deo programa obuhvata Jelenine potpuno nove instrumentalne kompozicije, bogate zvučnim slikama i melodijskim pripovedanjima.
U septembru 2022, Jelena Popržan Quartett je objavio svoj istoimeni debitantski album.
Koncert Jelena Popržan Quartett-a na festivalu „Pocket Globe” jeste njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj se ostvaruje uz podršku Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Jelena Popržan: viola, glas
Lina Nojner: kontrabas
Klemens Zajnicer: violončelo
Riči Vinkler: klarinet, alt saksofon
🔗 LINKOVI
Jelena Popržan: Vebsajt ǀ Jelena Popržan: Facebook ǀ Album „Jelena Popržan Quartett”: Bandcamp
· · ·
(Finska)
Teja Niku (photo: Antti Kokkola)
TEJA NIKU (Teija) finska je harmonikašica, poznata po svojoj dubokoj posvećenosti nordijskoj i balkanskoj narodnoj muzici. Obično je stručnjaci ističu kao kompozitorku sa odličnim osećajem za melodiju, te kao inventivnu aranžerku, a njen lirizam u sviranju harmonike prevazilazi tehničko savršenstvo i stav.
Leta 2019. godine, izdavačka kuća Ääniä Records objavila je Tejin treći solo album „Hetkessä”, koji u potpunosti donosi solo svirku umetnice. Širok opseg registara, kao i dinamičke i tehničke mogućnosti harmonike, zajedno sa spontanim, prirodnim improvizacijama u datom trenutku, čine osnovu muzike, koja je u potpunosti komponovana, aranžirana i snimljena od strane Teje Niku. Album „Hetkessä” je dobio pohvalne recenzije i emitovan je u radio programima širom Evrope.
Od 2022. godine, Teja radi na novoj muzici, uz podršku trogodišnje umetničke stipendije koju joj je dodelio Nacionalni savet za muziku u Finskoj.
Nastup Teje Niku na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njen premijerni koncertu u našoj zemlji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Teja Niku: harmonika
🔗 TEJA NIKU – LINKOVI
Vebsajt ǀ Facebook ǀ Instagram ǀ YouTube ǀ Spotify
· · ·
(Poljska)
Maniucha & Ksawery (foto: Wojtek Rudzki)
MANIJUHA I KSAVERI je duo koji na jedinstven način kombinuje džez improvizaciju sa tradicionalnim, odumirućim pesmama iz oblasti Polesja u Ukrajini. U svojim kompozicijama prizivaju prolećne, svadbene i ljubavne pesme, kao i uspavanke, tkajući ih u narative koji prate cikluse prirode i ljudskog života. Njihova muzika priča priče koje prelaze epohe i žanrove, crpeći inspiraciju iz Manijuhinih godina putovanja i susreta sa pevačima iz ukrajinskih sela, kao i iz njihove zajedničke muzičke imaginacije.
Na svojim koncertima ne samo da pevaju i sviraju već i dele priče i folklor povezan sa svojim repertoarom.
Manijuha Bikont je vokalistkinja, muzičarka i antropološkinja koja je sprovela brojna terenska istraživanja u Poljskoj, Ukrajini i Rusiji. Članica je različitih muzičkih i pozorišnih grupa posvećenih tradicionalnoj muzici, ritualima, improvizaciji i nekonvencionalnim vokalnim tehnikama. Peva i svira tubu u sastavu Tęgie Chłopy i sarađuje sa grupama poput Janusz Prusinowski Kompania, kao i sa džez i avangardnim muzičarima.
Ksaveri Vujčinski je kontrabasista i kompozitor, poznat po svojoj raskošnoj muzičkoj senzibilnosti i sklonosti ka eksperimentisanju. Njegov repertoar krasi širok raspon stilova, od rane muzike do sofisticirane savremene improvizovane muzike, a sarađivao je sa muzičarima kao što su Čarls Gejl, Satoko Fuđi, Ken Vandermark i Mats Gustafson.
Album „Oj borom, borom…” (2017) od Manijuhe i Ksaverija predstavlja slojevitu priču zasnovanu na arhaičnim pesmama iz zapadnog Polesja. Tradicionalne pesme, priče i bajke predstavljaju početnu tačku za dijalog između glasa i kontrabasa, koji služe kao ravnopravni pripovedači. Bas ne prati samo glas; on pripoveda sopstvene priče i ulazi u dijalog sa glasom, stvarajući fluidnu, uravnoteženu muzičku razmenu. U ovom procesu, tradicionalna i improvizovana muzika se pojavljuju kao srodni jezici, gotovo kao lokalni dijalekti zajedničkog muzičkog jezika.
Nastup dua na festivalu „Pocket Globe” biće njihov debitantski koncert u Srbiji!
Ovaj koncert se realizuje uz podršku projekta Sounds of Europe, Poljskog instituta u Beogradu i Instituta Adama Mickjeviča.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Manijuha Bikont: glas
Ksavery Vojćinski: kontrabas
🔗 LINKOVI
Manijuha: Vebsajt ǀ Manijuha i Ksaveri: Facebook ǀ Manijuha i Ksaveri: Instagram ǀ Album „Oj borom, borom”: Bandcamp
· · ·
(Italija)
Hiram Salsano i Marčelo De Karolis (foto: Vito D’Andrea)
Muzički projekat „Fronni D’alia” nastao je iz susreta mlade, a drevne vokalne interpretacije HIRAM SALSANO i modernog, virtuoznog izvođenja MARČELA DE KAROLISA (Marcello De Carolis) na gitari batente (chitarra battente).
Zajedno, ovo dvoje umetnika u potpunosti dočaravaju zvučni i evokativni potencijal melodija i ritmova juga Italije. Njihova muzička istraživanja spajaju tradiciju sa autorskim kompozicijama, uz korišćenje lup-stanica.
Svaka nota, poput blagog povetarca, miluje dušu, prenoseći zvuke narativnih pesama, serenada i radnih pesama koji krase pejzaže južne Italije. U isto vreme, snažni ritmovi pružaju snagu i energiju, odražavajući žilavost i strast zajednice čija istorija svedoči o nepokolebljivoj odlučnosti.
Hiram Salsano, samostalna etnografkinja iz Čilenta (Salerno), istražuje glas kao instrument i svira južnoitalijanske tipove daira (tammorra i tamburello). Godine 2023. objavila je svoj prvi album „Bucolica”. U 2024. godini objavljena je njena etnografska istraživačka knjiga „Chi fa ammore va Camminanne”. Dobitnica je više prestižnih italijanskih nagrada za doprinos na sceni muzike sveta.
Marčelo De Karolis (Marcello De Carolis) umetnik je specijalizovan za gitaru batente. Njegova izdanja uključuju „The Eclectic Beating – Contemporary Music for Chitarra Battente”, zatim „Venti” (sa Francescom Loccisanom, projekat odabran za zvanični program Womex ’23) i „Cordaminations” (sa Lukom Fabricijom). Godine 2019. sa Frančeskom Loćizanom napisao je „La chitarra battente – Metodo Base”, prvi priručnik za početnike koji se bave ovim prepoznatljivim italijanskim instrumentom.
Koncert Hiram Salsano i Marčela De Karolisa na festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Italijanski institut za kulturu u Beogradu.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Hiram Salsano: glas, daire, drombulje, luper
Marčelo De Karolis: gitara batente, luper
🔗 LINKOVI:
Hiram Salsano: Vebsajt ǀ Marčelo De Karolis: Vebsajt
· · ·
(Francuska)
Samaïa (foto: Oryminie)
Negujući vokalnu polifoniju zasnovanu na tradicionalnim pesmama, trio SAMAÏA (čita se: Samaja) stvara zvuk koji je prepoznatljivo njihov, satkan od harmonija, borduna i poliritmije. Njihovi glasovi čvrsto uzmeljeni, preobražavaju tradicionalne priče Evroazije, dok se repertoar oslanja se na tradicije bliske svakoj od tri pevačice i odaje počast regionalnim jezicima Francuske (oksitanskom i bretonskom), kao i drugih oblasti Evrope i Bliskog istoka.
Njihova muzika rezultat je moćna mešavina različitih životnih puteva članica trija:
Elenor Furnio (Eléonore Fourniau), stručnjak za kurdsku i anadoljsku muziku, živela je šest godina u Istanbulu kako bi proučavala jezike i muziku, fokusirajući se na pevanje i saz. Zahvaljujući snažnom glasu i jedinstvenom stilu sviranja hardi-gardija, inspirisanom tehnikama na različitim žičanim i duvačkim instrumentima, osvojila je kurdsku, kao i publiku širom sveta;
Noemi Nael (Noémie), kantautorka u tradiciji francuske šansone, školovala se za glumicu pre nego što se okrenula pevanju i pisanju pesama. Počela je da komponuje i izvodi sopstvene pesme, u duu sa pijanistom. Godine 2017. njena pevačka karijera doživela je procvat stvaranjem trija Samaïa;
Luna Silva, kantautorka folk/world muzike, ćerka je engleske glumice i španskog cirkuskog klovna i odrasla je okružena raznolikostima i putovanjima. Obrazovana kao etnomuzikolog, putovala je širom sveta, praveći od njega svoj konzervatorijum pod otvorenim nebom. Njena strast je istraživanje različitih vokalnih tehnika, koje integriše u svoje autorske pesme.
Naziv „samaïa” dolazi od tradicionalnog gruzijskog plesa koji izvode tri žene, simbolizujući različite aspekte kraljice Tamare: mladu princezu, mudru majku i svemoćnu vladarku.
Na sceni, tri izražajne pevačice prate se same uz perkusije i hardi-gardi. Nude intiman nastup koji je i dirljiv i osvežavajući, ne ostavljajući publiku ravnodušnom.
Njihov drugi album, „Traversées”, slavi život i njegove izazove kroz priče iz različitih ruralnih tradicija širom Evroazije. Svaka pesma priča o obredu prolaza, dobrodošlici, oproštaju, vapaju ili slavlju.
Koncert trija Samaïa na Festivalu „Pocket Globe” predstavlja njihov premijerni nastup u Srbiji!
Događaj je podržao Francuski institut u Srbiji.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Eleonor Furnio: glas, hardi-gardi, bendir
Noemi Nael: glas, rik, bas bubanj
Luna Silva: glas, mandola, bubanj leguero, daf
🔗 SAMAÏA – LINKOVI:
Facebook ǀ Instagram ǀ YouTube ǀ Bandcamp
· · ·
(Španija/SAD)
Ana Alkaide (promotivna fotografija)
ANA ALKAIDE (Alcaide) muzičarka je i kompozitorka iz Toleda, Španija, poznata po istraživanju drevnih tradicija i kultura. Ona je jedna od najpriznatijih španskih umetnica na sceni folk i world muzike.
Nastupala je na značajnim festivalima, u pozorištima i koncertnim prostorima širom Španije, Portugala, Francuske, Italije, Nemačke, Maroka, Kine, Malezije, Tunisa, Kanade, Bugarske, Indonezije, Estonije, Švajcarske, Mađarske, Južne Koreje, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, Uzbekistana, Argentine, Urugvaja i mnogih drugih zemalja – više od 600 koncerata na četiri kontinenta!
Ana je odigrala pionirsku ulogu u uvođenju i popularizaciji nikelharpe u Španiji. Ukorenjene u drevnim tradicijama, a ipak izrazito moderne, njene kompozicije sa lakoćom kombinuju muzičke stilove iz različitih kultura. Inspirisana gradom Toledom, Ana piše i producira svoje pesme, kreira nove aranžmane i prilagođava nikelharpu drevnim melodijama iz srednjovekovne Španije koje su se proširile širom mediteranskog regiona. U poslednjih nekoliko godina, njen lični i umetnički razvoj doveo ju je do istraživanja novih kreativnih teritorija.
U Novom Sadu, Ana Alkaide će izvesti svoj program „Essentia”, zajedno sa suprugom, Bilom Kulijem (Bill Cooley), multiinstrumentalistom poreklom iz SAD.
Koncert Ane Alkaide na festivalu „Pocket Globe” biće njen premijerni nastup u Srbiji!
Ovaj događaj podržava Ambasada Španije u Srbiji.
———————————————————————————————
POSTAVA KONCERTA
Ana Alkaide: glas, nikelharpa, hardangerska violina
Bil Kuli: ud, psaltir, buzuki, bas-pedala, programiranje
🔗 ANA ALKAIDE – LINKOVI
Vebsajt ǀ Facebook ǀ Instagram ǀ YouTube ǀ Spotify
· · ·
Romano Drom (promotivna fotografija)
Sastav ROMANO DROM (na romskom „Ciganski drum“), danas najistaknutiji predstavnik savremene romske kulture u Mađarskoj, 1999. godine osnovali su otac i sin, obojica istog imena i prezimena – Antal Kovač (Antal Kovács). Otac Antal Kovač je u međuvremenu preminuo, ali je grupa nastavila da radi i neguje tradiciju, zahvaljujući i unucima koji su se bendu priključili.
Grupa izvodi pretežno komponovanu muziku Antala Kovača Juniora, zasnovanu na tradiciji i korenima, kao i na jeziku Vlaških Roma, ali u naglašeno modernim aranžmanima i savremenom konceptu koji kombinuje staro romsko nasleđe, katalonsku rumbu, te arapsku i balkansku ritmiku.
Romano Drom, sastav čiji svaki nastup krasi erupcija muzičke energije, uz trenutke melanholije i tople emotivnosti, može da se pohvali svetskom karijerom, te nizom ostvarenih koncerata i turneja u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Bend je objavio sedam albuma, a najnoviji „Give Me Wine“ (2019) – za uglednog britanskog izdavača „Riverboat“.
Na koncertu na festivalu „Todo Mundo“ grupa će, uz učešće gostiju, predstaviti svoj specijalni projekat kojim obeležava 25 godina rada.
Jedinstveni muzički svet Romano Drom-a doneo im je veliki uspeh i učinio ih jednim od najtraženijih svetskih muzičkih sastava sa romskim nasleđem.
🔗 Vebsajt
🔗 Spotify
Međunarodna konferencija “Muzika u pokretu“, Festival Todo Mundo, Beograd, RTS Klub – Radio Beograd, 2022 (foto: Vladimir Milisavljević)
KONFERENCIJA „ROMI I MUZIKA: SLOBODA, PRILAGOĐAVANJA, OSVAJANJA“ biće održana u Jevrejskom kulturnom centru „Oneg Šabat“ (Jevrejska 16), 22. septembra 2024. godine sa početkom u 11 sati.
Na konferenciji će učestvovati GOVORNICI iz devet evropskih zemalja: Ćiro De Roza (Italija), Maša Vukanović (Srbija), Kristijan Plifke (Nemačka), Dragan Ristić (Srbija), Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Dušan Sviba (Češka), Marija Dumnić Vilotijević (Srbija), Anti Kovač (Mađarska) i Marija Vitas (moderator/Srbija).
Romi su nesporno veoma atraktivna tema za umetnike i njihovu publiku, zatim naučnike, kao i širi krug ljudi. Tako je odavno, a slično je i danas. Romi su ujedno tema kroz koju se prelame raznovrsni elementi, tumačenja i stereotipi: istine, neistine, pretpostavke, mašta, idealizacija, omalovažavanje, podrazumevana uvezivanja sa pojedinim talentima i temperamentima…
U samom vrhu najčešćih asocijacija na Rome stoje muzika i strast. Poslovična povezanost Roma sa muzikom (i plesom), kao i pretpostavljena potreba za slobodom u ponašanju i ispoljavanju (strasnih) osećanja, inspirisali su brojna autorska imena umetničke muzike različitih epoha: Tartini, Hajdn, Betoven, Brams, Bize, List, Sarasate, Dvoržak i drugi. Njihove kompozicije nadahnute zamišljenim ili stvarnim životom i stvaralaštvom Roma po pravilu su izuzetno privlačne publici, kako onoj iz minulih vekova, tako i savremenoj. Jedan od razloga takvom doživljaju i ukusu publike leži u tome što Romi jesu paradigma za slobodu i prevazilaženje granica i zahteva društva, što se gotovo u svakom ljudskom biću može naći kao makar pritajena, imanentna potreba.
Već sama ova priča o slobodi nosi u sebi znak pitanja… Da li su Romi zaista oličenje slobode i nekakve socijalne opuštenosti, s obzirom na naglašeno patrijarhalno okruženje u kom su vekovima funkcionisali sve do naših dana?
Zar nisu Romi čak prilično uokvireni patrijarhatom, zatim sujeverjima koja u velikoj meri kreiraju njihov život? Da li možda u Romima prepoznajemo slobodu zato što su oni odavno živeli drugačijim načinom života, koji nije slobodan, nego upravo takav – drugačiji?
Pored raznih dilema i tema koje se odnose na Rome i pitanje slobode, tu je i niz onih koje se tiču Roma u muzici. U Srbiji je odnos neromskog stanovništva prema Romima muzičarima često bio ambivalentan – od divljenja prema njihovoj sposobnosti i otvorenosti ka najrazličitijim muzikama do nekih omalovažavajućih stavova, karakterističnih u prošlosti (u 19. veku i prvim decenijama 20. veka, češće u manjim sredinama), prema kojima je muzika nedostojan, „ciganski posao“ ili su, pak, pojedini instrumenti (npr. violina) tipično „ciganski“ i samim tim nepodobni da na njima sviraju Srbi, srpski seljaci, srpska deca…
Istina je da su Romi u Srbiji raširili muziku kao profesiju, kao zanat, u čemu i nalazimo uzrok njihove muzičke otvorenosti i sposobnosti ka izvođenju i spajanju različitih muzika. Romi su u prošlosti, u Srbiji, počeli da sviraju srpsku muziku da bi prišli dominantnom narodu, tim drugim ljudima i da bi njima za nagradu izvodili ono što im je potrebno, što vole i žele da slušaju.
U tom procesu preuzimanja tuđeg, oni su u to tuđe dodavali nešto svoje, nekakav temperament, osećajnost, ukras, ornamentiku u muzici…
Slavna vranjska pevačica Stana Avramović Karaminga (1897 – 1969) svojevremeno je opisala razliku između pravog, vranjskog gradskog pevanja, koje je bilo „čisto“, u kom nijedan melizam nije smeo da se nađe u sredini melodije, ni na kraju, kao što je to važilo, po Staninom mišljenju, za romske pevače kada bi izvodili srpske, vranjske pesme.
Devedesetih godina 20. veka, pre svega pod uticajem filmske umetnosti, Romi kao da su za Zapad (i ne samo Zapad) postali sinonim za Balkan, Srbiju i nasleđe trubačkih orkestara. Iako je tradicionalna muzika Srbije bogata i raznolika, iako, s druge strane, i sami Srbi imaju jaku trubačku tradiciju, dugu više od jednog veka, ono po čemu je muzička Srbija najprepoznatljivija ostatku sveta i dalje jesu upravo Romi i romski trubački orkestri.
A Romi se i danas prilagođavaju potrebama savremenih slušalaca, sada ne više samo srpskom seoskom, varoškom i gradskom stanovništvu, nego još više slušnim navikama publike na Zapadu.
Otud kod današnjih trubačkih orkestara sa Balkana (Boban i Marko Marković, Džambo Aguševi itd.) primećujemo sve veću sklonost ka čistom, „ispoliranom”, naglašeno produkovanom zvuku, te upotrebi raznovrsnih poznatih motiva, tj. citata iz pop, funk, rok, latino i drugih žanrova.
Kako stoji stvar sa romskim muzičarima danas, u Srbiji, Evropi i svetu? Koliko ima Roma muzičara i frontmena bendova, zatim svetskih grupa, kao i neromskih sastava koji stavljaju na sebe romsku masku odnosno na bilo koji način prave aluziju na Rome? U kojoj meri se Romi danas okreću muzičkom opismenjavanju i obrazovanju? Kakva je uloga i mesto Romkinja u muzici i na savremenoj muzičkoj sceni? Šta je sa savremenom publikom i njihovim odnosom prema romskom temperamentu i stvaralaštvu?
O svim ovim i mnogim drugim, predviđenim i nepredviđenim pitanjima, biće reči i ukrštanja mišljenja na brižljivo planiranoj, četvrtoj po redu konferenciji u organizaciji Udruženja Ring Ring.
Konferencija će okupiti domaće i strane, pre svega muzičke profesionalce, da bi svako iz svog ugla – muzičkog, menadžerskog, organizatorskog, naučnog, etnomuzikološkog, etnološkog, novinarskog, istraživačkog – ukazao na slojevitost života i rada Roma u društvu i muzičkom svetu nekada i sada, i to pre svega u okviru poližanrovskog miljea poznatog pod nazivom world music.
Uz podršku moderatora konferencije, koja će biti podeljena na dve sesije, među učesnicima će se razviti debata, a na kraju svake sesije, prisutna publika će imati priliku da postavi pitanja, komentariše i živo polemiše sa govornicima.
Konferencija se ostvaruje uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, koje je podržalo i sve prethodne konferencije u organizaciji Udruženja Ring Ring: „Žene u world music svetu – umetnice, menadžerke, novinarke…“ (2021), „Muzika u pokretu“ (2022) i „Tradicija danas, u muzici sveta“ (2023).
Ulaz na konferenciju je slobodan.
Terne Čhave, 2023 (foto: Dušan Sviba)
TERNE ČHAVE slovi za verovatno najstariji aktivni, a definitivno jedan od najpoznatijih romskih bendova u Češkoj. Bend je čuven po svom specifičnom zvuku koji spaja tradicionalnu romsku muziku Centralne Evrope sa fankom, rokom, soulom, ska muzikom, džezom, bluzom i drugim uticajima.
Pre mnogo godina, ovi muzičari su se osamostalili, prešavši granice romskog geta. Dovodeći svoje gadžo prijatelje među muzičarima i radeći sa njima zajedno, Terne Čhave su krenuli sigurnim koracima u veliki svet.
Putujući Evropom, od Češke i Slovačke preko Poljske, Mađarske, Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Beneluksa do Engleske do Škotske, gde god da nastupaju, uz njih ljudi rado plešu.
Danas, Terne Čhave je bend koji je prevazišao fenomen žanrovskih granica, ali njihovi romski koreni pružaju čvrstu osnovu za muzička putovanja na destinacije koje su mnogim ljudima predaleke.
Bend nije opterećen pitanjima stila, ali ne ostavlja ni publici vremena da razmišlja o tome, jer je ošamućena pretežno đavolskim tempom pesama grupe. Stoga ne čudi da slogan Terne Čhave glasi: To je samo romenrol! (It’s only Rom’n’Roll!).
🔗 Vebsajt
🔗 YouTube
🔗 Bandcamp
Lenhart Tapes feat. Tijana Stanković, 2022 (foto: Vladimir Opsenica)
Vladimir Lenhart, poznat pod scenskim imenom LENHART TAPES, uvek iznova raduje publiku svojim Etno-nojz izrazom, ostavljavjući je u prijatnoj zbunjenosti i razmišljanjima o onom sa čim se suočava. Ipak, stvar postaje donekle jasna već nakon otprilike jednog minuta slušanja albuma „Dens” (Glitterbeat, 2023) – osim ukoliko niste proveli neko vreme na Balkanu, okruženi narodnom muzikom u svim njenim inkarnacijama, i konkretno u Beogradu, koji otkriva duhove jugoslovenske pank i indastrijal scene iz osamdesetih godina 20. veka, kao i aktuelne eksperimentalne izlete grada, dostupne svima koji imaju vremena da slušaju i istražuju.
Vladimirov deda Jan je bio popularni izvođač slovačke narodne muzike 1950-ih godina, a brižno negovanje kultura nacionalnih manjina u Jugoslaviji proizvelo je muzičku baštinu koja i dalje odjekuje u životu mlađih generacija. Podrazumeva se, pritom, da mlađi ljudi imaju sopstvene priče i uticaje koje treba da obrade.
Vladimirov pristup radu sa trakama sa pijace, kupljenim na kilogram, jeste blizak di-džejevima i hip-hop umetnicima, ali njegova ljubav prema indastrijal zvuku je ključna, stvarajući magičan susret prljavog šuma, improvizovane violine i autentične narodne muzike.
Međutim, Lenhart Tapes je samo jedan deo priče. Valja upoznati i Tijanu Stanković: pevačicu, klasično obrazovanu violinistkinju, etnomuzikologa i muzičku urednicu u Radio Beogradu. Prema Vladimirovim rečima, njeno enciklopedijsko znanje muzike uz koju je odrastao pretvorilo je projekat iz nečega pomalo ironičnog u nešto vrlo iskreno.
On se dobro seća njihovog brzog uvezivanja kroz zajedničku ljubav prema toj muzici, a povezanost se vremenom razvijala i granala u nepredviđenim pravcima, pri čemu je Tijana čak podstakla Vladimira na još nepopustljiviji zvučni stav.
Sporo pomaljanje Lenharta Tapes-a na međunarodnoj sceni odvijalo se putem niza uzbudljivih nastupa u malim prostorima, s Vladimirovim vokmenima koji grade kolaž ritma, šuma i melodije, na koji Tijanin vokal i violina odgovaraju, a ponekad se i suprotstavljaju. Ali, pogrešno je misliti da su ovi umetnici bolji uživo, nego na snimcima. Na deceniju sporadičnih izdanja, često na kasetama, nadovezao se album „Dueti” iz 2021. godine, taj opsežan uradak prepun semplova. A nakon njega dolazi „Dens”, koji donosi drugačiji koncept.
Lupovi i semplovi sa prethodnog albuma jesu i dalje prisutni, ali im se pridružuje prošireni spisak muzičara-saradnika. Album je gušći, promišljeniji, ali i dalje otvara širok prostor, baš kao i sam Beograd, jedan od nejenergičnijih glavnih gradova Evrope, ali i lepo usklađen u svojoj raznolikosti.