Jedna lična priča o „Ring Ring”-u

Jedna lična priča o „Ring Ring”-u

od strane | 26.05.2025.

Pred nama je Skočina priča o festivalu Ring Ring i koncertu japanskog kvinteta ONJQ održanom na završnici 29. festivalskog izdanja, u klubu Karmakoma, 25. maja 2025. Tekst je preuzet sa Skočinog Fejsbuk profila.

. . .

Znate one trenutke u životu kada u sebi bukvalno osetite da se menjate? Nema ih mnogo i zato su mnogo veliki. Meni se jedan takav desio baš u ovo vreme pre 28 godina. Tada su mi se otvorila vrata celog jednog novog sveta. Ušao sam krišom i hodajući na prstima počeo da razgledam. Toliko toga u tom svetu nisam razumeo, ali sam samo tako znao da mi se mnogo dopada. I da je mnogo moj.

Prošle su gotovo tri decenije, a ja sam i dalje u tom svetu. Volim ga još više nego onda, a bogu hvala i mnogo bolje razumem. I ne hodam više krišom, već sedim u udobnoj fotelji i sa velikim osmehom gledam klince koji zbunjeno ulaze na ista ona vrata. Sve je to mnogo lepo onomad opevala Džoni Mičel u „Cirlcle Game”, ali i Rolling Stones u „As Tears Go By”.

 

 

Imao sam devetnaest godina i ništa nisam znao ni o čemu. Ali, i tada sam mnogo voleo muziku. Na radiju sam čuo da u Beograd dolazi neki japanski džez bend, na neki festival u čijem podnaslovu je pisalo „nova muzika”. Kada imaš devetnaest, za tebe je sve novo. Kupio sam kartu i otišao u Kulturni centar „Rex” u Jevrejskoj ulici. Bend koji je svirao zvao se Ground Zero. Posle tog koncerta ništa u mom životu nije bilo isto.

Na bini je bilo desetak muzičara, svirali su mešavinu džeza, tradicionalne japanske muzike, avangarde, pa čak i popa, ali na potpuno jedinstven način, na Njihov način, sa velikim početnim slovom.

Duvači su režali, gitare vilenele, japanski instrumenti su japanisali, a moje srce je lupalo kao ludo.

 

 

Bend je predvodio gitarista Otomo Jošihide (Yoshihide). U „Rex” sam ušao kao jedan čovek, izašao kao drugi. Nikad pre, a vala ni posle, ni na jednom koncertu nisam osetio takvu provalu svega. Reči zaista jesu moje igračke, ali ne umem da pronađem prave da bih opisao to osećanje.

Sve se to desilo na festivalu „Ring Ring” na kome sam tada bio prvi put. Posle sam odlazio svake godine. Taj kraj maja u „Rex”-u je bila jedna od najlepših tradicija u mom životu. One zelene krošnje u Jevrejskoj su za mene oduvek imale posebno značenje. Mnogo divne muzike i divnih bendova sam otkrio tamo.

U ovoj zemlji za mene nikada nije postojala dilema koji festival je najbolji. „Exit”? Daj, nemojte me zajebavati.

 

 

Vođa te grupe Ground Zero je posle sa raznim muzičarima svirao mnogo puta na „Ring Ring”-u. Ukupno sedam, od čega sam ga gledao pet puta. Uvek je bilo lepo, ali nikad ni približno kao krajem maja 1997. A taj njegov sedmi dolazak se desio sinoć, na 29. festivalu „Ring Ring”. Toliko godina je prošlo od onog koncerta koji mi je promenio život, ali od svih kasnijih dolazaka u Beograd, Otomo me nikad nije doveo bliže tom osećaju nego sinoć.

Otomo Yoshihide’s New Jazz Quintet su sinoć u klubu „Karmakoma” zatvorili ovogodišnji „Ring Ring”. U pitanju je bend kog je Otomo osnovao neposredno posle raspada Ground Zero, krajem devedesetih. Ako ste se nekad pitali kako bi se muzički preneo onaj doživljaj „orgazma”, jedan od odgovora ste mogli pronaći na njihovom sinoćnjem koncertu.

Tišina, buka, dahtanje, režanje, cviljenje, lomljenje i bajkovite melodije natopljene znojem iz svakodnevnog života ispunile su klub kraj Dunava.

 

 

Čuli smo „Lonely Woman” Orneta Kolmana, ali i „Eureku” Džima O’Rurka (koji je jedan od najvećih muzičara u mom životu već četvrt veka). Obe u potpuno iščašenoj Otomo-verziji. Žmarci su mi preplavili telo. A kada je počela „Eureka”, moj prijatelj sa kojim sam bio na koncertu Ground Zero, na koga je koncert delovao isto kao na mene, samo je prišao i poljubio me u obraz. Istih smo godina, obojica obožavamo Džima i obojica smo postali drugi ljudi posle onog koncerta iz 1997.

Ako bih morao sinoćni koncert da smestim samo u jednu reč, ona bi bila emocija. Kada vam oči zasuze na koncertu japanskog avangardnog džez benda, znate da je nešto mnogo veliko posredi.

Želim i javno da se zahvalim Bojanu Đorđeviću što je pre skoro tri decenije napravio „Ring Ring”, festival koji je uneo tone sreće u moj život, a to nastavlja da radi i dalje. Za mene stvarno ne postoji važniji muzički festival u ovoj nesrećnoj zemlji.

 

 

Te 1997. sam imao devetnaest godina. Da nije bilo tog koncerta Ground Zero, danas bih imao 47. Ali, bilo ga je. I pored milion divnih stvari koje je taj koncert uradio za mene, jedna od najvažnijih je što je uspeo da zaustavi vreme, pa vam sve ovo piše neko ko ima mnogo manje od 47. To može samo muzika.

. . .

PRISETIMO SE PROGRAMA 29. FESTIVALA „RING RING”

23. maj, Studio 6 Radio Beograda

Marina Džukljev & dieb13 (Srbija/Austrija)

24. maj, Jevrejski kulturni centar

Pavel Fajt (Češka)

Visente/Dajkman/Škorić/Radojković (Portugalija/SAD/Srbija)

25. maj, Klub Karmakoma

Oliver Štajdle & Kris Piciokos (Nemačka)

ONJQ (Japan)

. . .

🔗  Ring Ring Festival:  Vebsajt   ǀ   YouTube   ǀ   Facebook   ǀ   Instagram

🔗  Vladimir Skočajić Skoča:  Facebook   ǀ   Patreon

 

Pa, kako je zvučao taj ženski „glas” na festivalu „Pocket Globe 2024”?

Pa, kako je zvučao taj ženski „glas” na festivalu „Pocket Globe 2024”?

od strane | 25.11.2024.

Treći festival „Pocket Globe” održan je u Novom Sadu, od 12. do 14. novembra 2024. godine, na nekoliko lokacija. Programom, koji je obuhvatio šest koncerata, radionicu i prezentaciju, bačen je fokus na žene – umetnice.

. . .

Prvo što želim da kažem, na samom početku članka, jeste to da nam nikad nisu teže pale završne pripreme i organizacija festivala „Pocket Globe”. Razlog je ozbiljan i mračan: jedanaest dana pre trećeg izdanja našeg festivala, srušila se nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad i tom prilikom usmrtila 14 ljudi, dok je jedna od teže povređenih osoba preminula šesnaest dana kasnije, 17. novembra.

Ovaj tragični događaj nastaviće s pravom da potresa društvo i političku scenu Srbije, a mi smo, u periodu najvećeg šoka i prvih najtežih patnji žitelja Srbije, posebno građana Novog Sada, ipak morali da održimo ono što je već bilo zakazano i koncipirano, budući da je prošao i period zvanične trodnevne žalosti.

Forma opšte tuge na državnom nivou jeste prestala, ali su ogroman i istinski očaj, patnja i nezadovoljstvo nastavili i nastavljaju da žive u srcu ljudi.

Takva situacija i atmosfera, prirodno su doveli do toga da je festival „Pocket Globe” posetilo nikad manje publike. Oni koji su došli, kažu da je to iskustvo za njih čak bilo lekovito, makar na trenutak im nahranivši izmučenu psihu nečim lepim, prijatnim, emotivnim, kontemplativnim, dirljivim, potresnim, oporavljajućim, radosnim – sve u zavisnosti od konkretnog koncerta. Pritom, moglo bi se reći da je svojim programom, treće izdanje „džepnog festivala” upravo ponudilo prigodan, intimni zvuk i sadržaj, onaj koji ne uznemiruje, niti poziva na zabavu. Eto, tako se, nažalost, nekako „namestilo”…

Koncertni program trećeg „Pocket Globe”-a je održan u novoj zgradi Studentskog kulturnog centra Novi Sad, u ulici Vladimira Perića Valtera. Jako lep prostor velike sale u prizemlju, sa prostranom binom, odličnim ozvučenjem i barom koji omogućava lak i brz pristup osvežavajućem piću, predstavljali su prijatno, praktično i prigodno okruženje za koncerte koji su se tu odvijali tokom tri festivalske večeri. Reklo bi se da su svi bili zadovoljni: muzičari, publika i organizatori.

Prvi se publici koncertno predstavio francuski ženski trio Samaïa, 12. novembra. Iskrena, gotovo detinja vedrina tri izuzetno vešte i iskusne mlade umetnice – Eleonor Furnio, Noemi Nael i Luna Silva – ostvarila je lak put do publike, koja je vidno uživala i bodrim apaluzima nagrađivala predivna, harmonična vokalna višeglasja, zatim divne, ukusno aranžirane instrumentalne deonice (hardi-gardi, bendir, rik, bubanj leguero, bas-bubanj, daf, mandola), a konačno i atraktivan program sačinjen od raznolikih tradicionalnih pesama Evrope i Bliskog istoka.

Može se slobodno reći da je trio Samaïa bio otkrovenje i za publiku i za nas, organizatore, budući da njihovo vreme tek dolazi, tako da smo i mi, na neki način, napravili eksperiment, pozvavši sastav za koji nismo ni sami bili sigurni da li će se pokazati kao dobar ili izvanredan, a na kraju se ovo drugo ispostavilo kao tačno.

Nakon mladog, francuskog trija, na scenu je izašla najstarija (48) i najpoznatija muzičarka ovog izdanja festivala (koje je bilo u znaku žena, zatim sve samih srpskih premijera, ali i dominacije mlađih umetnika) – Ana Alkaide iz Španije, svojevrsna zvezda savremene španske muzičke scene. Uz podršku dugogodišnjeg kolege i životnog partnera Bila Kulija (ud, psaltir, buzuki, bas-pedala, programiranje), Ana je na svoj prepoznatljivi, pomalo njuejdževski način, raširila magiju i skrojila atmosferu ambijentalnog, eteričnog i transcendentalnog.

Njen nastup je bio anđeoski prefinjen, vođen lepotom glasa i vanvremenskim zvukom nordijske nikelharpe. Prošetala nas je Mediteranom, stazama Sefarda…

Čini se da je Ani smetao skromni broj glava u redovima publike, jer je umetnica njenog ranga navikla na više. Međutim, ništa mi tu nismo mogli da pomognemo. Takva je bila kob „Pocket Globe”-a u pretposlednjem mesecu 2024. godine.

Drugo veče, 13. novembra, obuhvatilo je nastupe dva dua. Najpre su Hiram Salsano i Marčelo De Karolis obradovali publiku zanosnim i energičnim interpretacijama tradicionalne muzike italijanskog juga, naročito regija Kampanije i Bazilikate. Sve je bilo onako kako i očekujemo od temperamenta ovog dela Evrope: moćan Hiramin vokal i strastveno trešenje daira kao i pulsiranje drombulja, ostvarili su savršeni spoj sa Marčelovom virtuoznošću na gitari batente, dok su luperi dodatno podgrejali atmosferu, ne remeteći vitalnu izvornost starih pesama.

Odmereno igranje Marčela i dela publike u kolu u jednom trenutku dalo je notu toplog zajedništva među ljudima, što je imalo i posebnu važnost u tim teškim novembarskim danima.

Posle Italijana, usledio je koncert koji je privukao posetioce zainteresovane ne samo za world music, već i za eksperimentalnu, avangardnu muziku. Neki od njih su došli iz Beograda u Novi Sad upravo zbog ovog koncerta. Poljski duo Maniucha & Ksawery bazira svoje nastupe na albumu „Oj borom, borom…” koji i dalje, sedam godina od objavljivanja, nadahnjuje i uzbuđuje, tako da se od ovo dvoje umetnika ni ne očekuje da pod obavezno „izbace” sledeći album.

Koncert Manijuhe Bikont i Ksaverija Vojćinskog kao da se najdublje uvezao sa turobnom situacijom u Srbiji tih novembarskih dana.

Nežnim, ali i prodornim, sirovim glasom koji odlično poznaje emociju seoskih žena ukrajinskog dela Polesja (pogranične oblasti Poljske, Ukrajine, Rusije i Belorusije, gde je Manijuha godinama vodila terenska istraživanja), Manijuha je dočarala razna lica tuge iz seoske svakodnevice u prošlosti, ali tuge kroz koju ruralne pevačice ujedno sebe oslobađaju teskobe, rehabilitujući svoje psihičko stanje.

Kontrabasista Ksaveri, kao još jedan tumač i saigrač u ovoj eksperimentalno-izvornoj interpretaciji tradicionalnog ukrajinskog nasleđa, takođe je podario tonove i harmonije nežnosti, patnje, rascepa, traganja i ponovnog ostvarivanja unutrašnjeg mira.

Treće veče, 14. novembra, otvorila je finska umetnica Teja Niku, koja je sa harmonikom u rukama i na krilu pružila publici pedesetak čistih „čil-aut”-minuta, smenjujući privlačnu melanholiju severa Evrope i strastvenu pokretljivost Balkana, gradeći jedan prirodan i intiman niz, koji ni melodija hit-pesme „Ajde, Jano” nije učinila drugačijim, tako da je, uprkos pozivu umetnice da se uz ovu nama vrlo blisku temu zapleše (što bismo inače uradili u nekom drugačijem kontekstu), sva publika ostala mirna na svojim mestima, prepuštajući se milini svakog tona i melodijskog ukrasa.

Teja je imala najviše publike, a razlog je bio u priličnom broju učenika novosadske Muzičke škole „Isidor Bajić”, koje je doveo njihov nastavnik harmonike Marko Asurdžić. Lep primer truda da se mladim ljudima podstiče i vanškolsko slušalačko iskustvo, te šire vidici u oblasti kojom se bave.

Na samoj završnici „Pocket Globe”-a, sve priznatija srpsko-austrijska umetnica Jelena Popržan, predstavila je jedan od aktuelnih projekata – Jelena Popržan Quartett. Nakon više od deset godina koliko je prošlo od prethodnog nastupa (sa duom Catch-Pop String-Strong) u jednom od „njenih” gradova, ova rođena Novosađanka imala je ogromnu potrebu da publici pokloni sav svoj unutrašnji žar, ideje i kreativnost… Ta potpuna i iskrena predaja muzici, trenutku, prostoru i okupljenoj zajednici, rezultirala je ubedljivom interpretacijom sadržaja albuma koji je sa Kvartetom objavila 2022. godine.

I mada su instrumentali bili jednako fascinantni kao i pesme bazirane na poeziji jevrejsko-poljsko-austrijske pesnikinje Tamar Radziner, ipak su, u emocionalnom smislu, ti vokalno-instrumentalni koncertni trenuci još intenzivnije uzdrmali publiku.

Od pratećeg sadržaja festivala, jedan je događaj, baš kao i prošle godine, zapravio otvorio festival, u utorak, 12. novembra, u predvečerje. Reč je o radionici sa članovima Dečjeg operskog studija Srpskog narodnog pozorišta, koju je prethodne godine vodila Iva Bitova, a ove – Manijuha Bikont. Još jednom: pun pogodak! Manijuha je bila veoma posvećena, radeći sa radoznalom i muzikalnom decom na nekoliko ukrajinskih pesama, a usput i na nekim fenomenima tradicionalne muzike i narodnog života, dok je Verica Pejić, dirigentica hora, zadovoljno sve posmatrala i takođe povremeno pružala aktivnu podršku.

Neka deca su došla naredne večeri na koncert Manijuhe i Ksaverija, a jedna od devojčica se odvažila da se, na poziv Manijuhe, popne na scenu i zajedno sa umetnicima otpeva pesmu.

Drugi prateći događaj odigrao se u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”, u sredu, 13. novembra, u popodnevnim satima, i to u saradnji sa Udruženjem „Eufonija” koje neguje i promoviše umetnost harmonike. Teja Niku je održala prezentaciju za učenike i nastavnike odseka harmonike, govoreći kako o svom razvojnom umetničkom putu tako i o harmonikaškoj sceni u Finskoj.

Poseban osvrt je napravila i na jedinstveni tip klasične harmonike, koji je karakterističan za Finsku i delimično se razlikuje od modela u ostatku „klasične” Evrope i sveta.

Pomenuta dva događaja predstavljala su dodatne aktivnosti gostujućih umetnika, predviđene u okviru projekta „Sounds of Europe”, a u vezi sa konkretnim umetnicima čiji su dolasci podržani kroz pomenuti projekat, u ovom slučaju – Manijuhom i Ksaverijem, kao i Tejom Niku. Pored Manijuhine radionice i Tejine prezentacije, koje su se formalno odigrale u okviru festivala „Pocket Globe”, još dve aktivnosti su odgovorile zahtevima projekta, samo izvan festivalske organizacije i programa. Jedno je bio koncert trija WOŠ u Novom Sadu, u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski”, 11. novembra, na kom je Ksaveri Vojćinjski nastupio sa lokalnim muzičarima – Predragom Okiljevićem (tenor saksofon) i Aleksandrom Škorićem (bubnjevi). Drugo je Tejin koncert, održan u Kulturnom centru „Mija Aleksić” u Gornjem Milanovcu, 12. novembra, u sklopu specifičnog, „putujućeg” festivala „Kreativna Evropa”.

Festival „Pocket Globe” organizuje Udruženje „Ring Ring” u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije, a ovoga puta i sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad.

Treći „Pocket Globe” su podržali: „Sounds of Europe” (Kreativna Evropa), Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ambasada Španije u Beogradu, Poljski institut u Beogradu, Institut „Adam Mickjević”, Francuski institut u Srbiji, Austrijski kulturni forum Beograd, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i magazin „Etnoumlje”

. . .

🔗  Pocket Globe:  Vebsajt   ǀ   YouTube   ǀ   Facebook   ǀ   Instagram

🔗  Pocket Globe 2024:  Reportaža na portalu Remix Press

 

Šarenilo romske kulture: „Todo Mundo 2024” je završen

Šarenilo romske kulture: „Todo Mundo 2024” je završen

od strane | 24.09.2024.

Dvanaesti festival „Todo Mundo” održan je u Beogradu, od 20. do 22. septembra 2024. godine, na nekoliko lokacija. Program je bio posvećen Romima i romskoj muzici, obuhvativši šest koncerata, javni razgovor, mentorske sesije, dodelu nagrade i međunarodnu konferenciju.

. . .

Ne može se reći da je tako nešto neophodno, ali jeste lepo i dopadljivo da jedan muzički festival objedini program nekog svog izdanja određenom temom. Tako je i „Todo Mundo” nekoliko puta od sebe pravio „priču” koje teče kroz koncerte, pa i druge programske sadržaje. Iskusni Todomunđani se mogu prisetiti festivalskih fokusa na afričkoj (2012), balkanskoj (2014) i mađarskoj muzičkoj sceni (2019), odnosno na ženama (2021) i Romima, koji su predstavljali tematsku nit najnovijeg, dvanaestog izdanja festivala.

Osmišljavanje programa je pomogla činjenica da je naše Udruženje „Ring Ring” od 2022. partner u evropskom projektu „Sounds of Europe”, tako da smo i ove godine posegli za portfolijima partnera iz različitih zemalja Evrope. Birali smo umetnike i grupe i konačno kreirali spisak sve samih izvođača romske muzike: Ća Limberher, Julija Kozakova, Romano Drom i Terne Čhave. Trebalo je, nakon toga, dodati i prigodan „domaći” koncert, a odluka je bila jednostavna: beogradska grupa Kal, koja nikada do sada nije nastupala na „Todo Mundu”.

I nije to sve, kad je reč o romskoj temi – javni razgovor sa Julijom Kozakovom u Muzikološkom institutu SANU takođe je bio u znaku Roma, baš kao i međunarodna konferencija „Romi i muzika: sloboda, prilagođavanja, osvajanja”…

SVE ŠTO NISMO ZNALI O SLOVAČKIM ROMIMA

Prvi događaj u okviru ovogodšnjeg festivala odigrao se u kancelariji 410 Muzikološkog instituta SANU. Javni razgovor sa Julijom Kozakovom predstavlja nastavak niza razgovora sa umetnikom koje je festival „Todo Mundo” do sada uspešno razradio sa idejom da etnomuzikološkoj zajednici (uz otvorenost i ka široj publici) ponudi priliku da se kroz direktan kontakt zbliži sa predstavnikom određene muzičke tradicije ili žanra.

Ovakvi razgovori su do sada organizovani na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u uvek lepoj saradnji sa Katedrom za etnomuzikologiju, a 2024. godine smo odlučili da to učinimo na Muzikološkom institutu. Razgovor sa Julijom Kozakovom, održan u petak, 20. septembra, rano popodne, vodila je etnomuzikolog Marija Dumnić Violotijević, viši naučni saradnik Instituta.

Okupljeni su uživali u raskošnoj količini informacija i zanimljivim činjenicama kako iz profesionalnog života Julije Kozakove, naročito u vezi sa njenom ljubavlju prema romskom nasleđu rodne Slovačke (sama Julija nije Romkinja, već Slovakinja), tako i podacima o romskoj tradicionalnoj muzici i kulturi Slovačke i okolnih zemalja.

Tema naslovljena „Reinterpretacija tradicionalnih pesama Roma iz Centralne Evrope” pokazala se kao veoma inspirativna i za publiku, tako da je čitav događaj trajao mnogo duže od planiranog.

ČVRSTO I NEŽNO VEČE

Te večeri smo u Jevrejskom kulturnom centru odslušali prva dva koncerta na festivalu. Najpre je beogradski bend Kal po sali razlio čvrstu svirku i snažnu energiju, skladno kombinujući tipične rok instrument poput električne gitare, bas gitare i bubnjeva, sa izvorima zvuka karakterističnim, pored ostalog, za milje narodne, pa i romske muzike: harmonika i violina. Atmosferu je vodio frontmen Dragan Ristić (vokal, gitara), uvek sa naglašenom željom da podstakne što više ljudi na ples.

A potom – nakon druženja uz cigarete i pivo u holu i ispred JKC-a – odigrala se potpuna suprotnost koncertu Kala. Okupljene su sada omađijali intimnost i toplina. Belgijski muzičar Ća Limberher je svirkom i glasom, pletući niti emocionalne nežnosti i prefinjenog humora, vodio svoj belgijsko-britansko-mađarsko-rumunski Kalotaszeg Trio, u kom su još Toni Rudi (brač) i Vilmoš Čikoš (kontrabas), autentični predstavnici stila. Reč je o zvuku Transilvanije i tamošnje oblasti Kalotaseg. Ali, reč je i o divnom, živopisnom Ćaovom pripovedanju, zahvaljujući kom je publika još dublje mogla da razume muziku ovog specifičnog područja.

MENTORSKE SESIJE

Sunčana subota, 21. septembra, okupila nas je najpre usred dana u Bašti Hotela „Rex”, gde su prvi put u okviru festivala „Todo Mundo” održane mentorske sesije. Naši delegati – Martina Van Nijuland (Holandija/Poljska), Ćiro De Roza (Italija) i Kristijan Plifke (Nemačka), iskusni profesionalci na evropskoj world music sceni, razgovarali su uz kafu i pirkanje povetarca sa zainteresovanim muzičarima oko njihovih planova, razvoja, karijere itd. Sa izuzetkom Julije Kozakove, na mentorske sesije su se odazvali domaći muzičari i to različitih žanrovskih opredeljenja.

HOP, PA HEVI

I drugo veče u JKC-u su obeležila dva sasvim različita koncerta. Julija Kozakova, nepoznato ime beogradskoj publici, iznenadila je atraktivnošću svoje pojave i lepršavošću interpretacije, a uz izvanredan, autentičan zvuk njenog pratećeg, romskog benda Manuša, Julija je razgalila publiku. Osmesi, tapšanja, uzvici i ona pozitivno nastrojena zviždanja pratili su svaku romsku pesmu i instrumentalnu improvizaciju na sceni. Duh romskog nasleđa Srednje Evrope i živopisnost te žičane tradicije, ozarili su publiku, koja je posle pauze trebalo da se emotivno prilagodi drugačijem raspoloženju – nastupu Lenharta Tapes-a i Tijane Stanković.

Pre ovog jedinog neromskog koncerta na 12. festivalu „Todo Mundo”, mi smo kao predstavnici World Music asocijacije Srbije dodelili godišnju nagradu Povelja sa statuetom „Vojin Mališa Draškoci” Vladimiru Lenhartu za njegov posvećen umetnički rad i unikatne rezultate na planu spajanja raznolikih oblika narodnog i kulturnog nasleđa sa savremenim zvučnim oruđima (vokmeni, audio-kasete) i izrazima.

Usledio je prepoznatljivi nojz Lenharta Tapes-a, satkan od lepote, moći, sugestivnosti, uzbudljivosti, besa i mnogih drugih lica šuma, a „fasilitator” Lenhartove umetničke poruke – njegova dugogodišnja saradnica, vokalistkinja i violinistkinja Tijana Stanković, mađioničarski je vešto i zadivljujuće vladala svojim instumentalnim i glasovnim vokabularom.

Njihov zajednički nastup je bio očekivano ubedljiv, a jedna nova, još neobjavljena numera „preti” da postane hit, u okvirima ovog „industrijskog zvuka”, naravno.

POGLEDI NA ROME

Završni dan 12. festivala, nedelja, 22. septembar, imao je u pratećem delu programa najpre međunarodnu konferenciju, četvrtu u organizaciji Udruženja Ring Ring i to u okviru festivala Todo Mundo. Tema „Romi i muzika: sloboda, prilagođavanja, osvajanja” okupila je, tokom dve sesije, devetoro govornika, veoma iskusnih i istaknutih ljudi i profesionalaca, muzičara, menadžera, izdavača, organizatora, etnologa, etnomuzikologa itd. Među učesnicima su bili pripadnici različitih naroda, pa tako i Romi.

Govornici su došli iz devet evropskih zemalja, svako sa svojim specifičnim znanjem i iskustvom, perspektive su bile raznovrsne i svaka je podstakla pitanja publike.

Na konferenciji, održanoj u Jevrejskom kulturnom centru, učestvovali su: Martina Van Nijuland (Holandija/ Poljska), Ćiro De Roza (Italija), Ća Limberher (Belgija), Julija Kozakova (Slovačka), Kristijan Plifke (Nemačka), Dušan Sviba (Češka), Antal Kovač (Mađarska), kao i Dragan Ristić, Maša Vukanović i Marija Dumnić Vilotijević iz Srbije.

EKSPLOZIJA RITMA I VEDRINE

Sam kraj festivala nije mogao biti energičniji! Koncerti održani u JKC-u, koliko god bili različiti, podstakli su sličnu atmosferu i rasplesano raspoloženje u publici. A imali su još jedan zajednički imenitelj: romsku muziku Srednje Evrope, najpre mađarske, a potom češke.

Romano Drom je veliko ime mađarske muzičke scene, koje nije nepoznato ni srpskoj koncertnoj publici, mada je svakako bilo potrebno iznova na terenu „objasniti” svoju izuzetnost. Međutim, stvar se razvijala neometano. Iskričava svirka i poletni glasovi muzičara na sceni preneli su duh nasleđa Vlaških Roma iz Mađarske, onu neodoljivu pokretljivost vrele akustične svirke i upečatljivo „praskanje” glasova. Veselost i razdraganost publike je bila očigledna.

Potom je, uz manje tradicionalan, a više rokerski pristup, češki bend Terne Čhave, takođe veliko ime na sceni svoje zemlje, podigao publiku na još energičnije noge. Reakcije su bile sjajne, iako je reč o premijeri u Srbiji, mada su predvodnici rasplesanog raspoloženja dolazili iz redova Češkog centra Beograd i njihovih prijatelja – Čeha i ljubitelja češke kulture.

Vrhunac večeri i čitavog festivala bilo je zajedničko izvođenje nekoliko pesama, tokom kojih su na sceni grupi Terne Čhave bili pridruženi članovi Romano Drom-a. Eksplozija ritma i vedrine!

Festival „Todo Mundo” organizuje Udruženje „Ring Ring” u saradnji sa Muzičkim informativnim centrom Srbije.

Dvanaesti „Todo Mundo” su podržali: „Sounds of Europe” (Kreativna Evropa), Ministarstvo kulture Republike Srbije, Collegium Hungaricum Beograd, Ministarstvo kulture Češke Republike, Češki centar Beograd, EFFEA/World Music Festival Bratislava, European Folk Network/European Folk Day, World Music asocijacija Srbije, Jevrejski kulturni centar „Oneg Šabat” i magazin „Etnoumlje”.

. . .

🔗  Todo Mundo:  Vebsajt   ǀ   YouTube   ǀ   Facebook   ǀ   Instagram

🔗  Todo Mundo 2024:  Reportaža u magazinu Etnoumlje

 

EFFEA

EFFEA

od strane | 01.05.2023.

Udruženje Ring Ring je u 2023. godini bilo partner u projektu saradnje, koja je kroz Fond evropskih festivala za mlade umetnike – EFFEA podrazumevala seriju nastupa Ivara Robana Križića i njegovog sastava. Drugi u nizu koncerata održan je na 27. festivalu Ring Ring, u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu, 18. maja 2023. godine.

. . .

Fond evropskih festivala za mlade umetnike – EFFEA (European Festivals Fund for Emerging Artists) predstavlja inicijativu Udruženja evropskih festivala (European Festivals Association) čiji je cilj pružanje podrške mladim umetnicima u pravcu razvoja njihove međunarodne karijere i to kroz nastupe na festivalima. Time ovaj Fond ujedno promoviše i međunarodnu međufestivalsku saradnju.

Prvi javni poziv fonda EFFEA bio je otvoren 2022. godine. Već tada je dogovorena saradnja tri evropska festivala nove muzike na planu pružanja podrške umetničkom projektu/konceptu/sastavu IRK Performing Reflection mladog hrvatskog umetnika Ivara Robana Križića (Zagreb, 1990).

Zahvaljujući dobijenoj podršci, Ivar Roban Križić je sa svojim sastavom (različito koncipiranim u zavisnosti od prilike) ostvario seriju od tri koncerta, nastupivši najpre 17. aprila 2023. na Zagrebačkom muzičkom bijenalu, zatim 18. maja na 27. Ring Ring-u u Beogradu, a potom i na festivalu 180° – Laboratory for Innovative Art u Sofiji, Bugarska, 24. jula.

U Beogradu, IRK Performing Reflection je nastupio kao kvartet muzičara iz Hrvatske, Srbije, Slovenije i Austrije: Ivar Roban Križić (kontrabas), Nikola Vuković (truba), Bojan Krhlanko (bubnjevi, udaraljke, elektronika) i Tomas Gril (Thomas Grill; elektronika).

ivar roban križić ring ring

Ivan Roban Križić / IRK Performing Reflection, Beograd, Ring Ring Festival, 2023 (foto: Duško Vukić)

 

Novo doba je počelo: O uspehu prvog festivala „Pocket Globe”

Novo doba je počelo: O uspehu prvog festivala „Pocket Globe”

od strane | 15.11.2022.

Prvi world music festival Pocket Globe održan je u Novom Sadu, od 10. do 13. novembra 2022. godine. Program je obuhvatio šest koncerata, tri predavanja i jednu radionicu-sesiju. Pocket Globe bio je deo programskog luka Druga? Evropa projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

. . .

Da li najzad ulazimo u novo doba? Ono u kojem je kod domaće publike (i medija) konačno podignuta svest o postojanju world music žanra i, još više, o njegovoj posebnosti i zanimljivosti koju uvek treba doživeti. I u kojem se ne diže hajp samo kada dođe Mariza.

Mi iz Udruženja Ring Ring, koje se bavi nekolikim festivalima, primetili smo već krajem septembra naznake tog novog doba, kada je deseti Todo Mundo – taj često uz ozbiljne napore nošeni world music festival – počeo čak mesec dana unapred da prodaje po koju kartu ili komplet ulaznica, kada je potom privukao ne samo naše pasionirane pratioce, nego i neka potpuno nova lica i, što je najvažnije, okupio je puno mladih, o čemu godinama maštamo.

I, dok se na primeru ovogodišnjeg Todo Munda sve još uvek naslućivalo, prvo izdanje novosadskog world music festivala Pocket Globe dalo nam je punu potvrdu.

Sve tri koncertne večeri bile su odlično posećene, sa dominacijom mlađe publike, a jako lep odziv je krasio i tri predavanja, ne samo u vidu broja ljudi u sali nego i u pogledu njihove aktivnosti, radoznalosti i ljubopitljivosti.

Mediji su takođe pokazali širokogrudost prema nama. Različiti i brojni mediji – radio, TV, štampane novine, internet – dali su prostor najavi festivalskog programa, kao i intervjuima sa umetnicima (ovo poslednje se odnosi na Etnoumlje, Nedeljnik, Kulturni dodatak u Politici, Danas, VisitNoviSad i NsHronika). U svemu tome imali smo veliku logističku podršku tima okupljenog oko projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, naročito u domenu komunikacija i marketinga. Jer, ne zaboravimo, Pocket Globe je bio deo programskog luka „Druga? Evropa” projekta EPK NS!

Dodajmo da je Pocket Globe imao i svoju after-priču u medijima, takođe važnu, ali nažalost sve ređu danas, a to su reportaže, kritike, prikazi. Nikola Glavinić je o celom festivalu govorio za Radio Beograd 2 i pisao za magazin Etnoumlje, dok je Ivana Jovanović izveštavala o svakoj večeri posebno za portal Remix Press.

Medijskoj podršci prethodi ona ključna – finansijka. Osim kroz Fondaciju 2022, koja je bila naš glavni oslonac, festival je dobio pomoć i od Grada Novog Sada, zatim kroz evropski projekat Sounds of Europe (čiji je partner Udruženje Ring Ring), kao i Francuski institut u Srbiji (za nastup Bab L’ Bluz). U čitavoj realizaciji festivala, na svoj način nas je podržao i krug predivnih volontera, na čiju smo raznoliku pomoć u svakom trenutku mogli da računamo.

Ko smo to, ustvari, mi, u slučaju festivala Pocket Globe? Tu osnovnu festivalsku organizacionu ćeliju činila su tri elementa, jedan iz Novog Sada i dva iz Beograda: Vojislav Malešev, Bojan Đorđević i Marija Vitas. Funkcionisali smo kao jedan i napravili čvrstu bazu za buduće aktivnosti pune volje i entuzijazma, a u kojima ćemo se radovati i mogućim proširenjima tima. Verovatno je da je na dobar odziv publike uticalo i Vojino vešto vođenje istoimenog ciklusa koncerata, počev od jeseni 2019. godine, čiji je svojevrsni prirodni nastavak festival Pocket Globe.

Najvažnija stvar za organizatora festivala je sama muzika, koju – bar bi tako uvek trebalo da bude – voli, prati, poznaje i za kojom gori. Naša velika ispunjenost pozitivnim emocijama tokom festivala i po završetku istog, bila je podstaknuta najpre fantastičnim koncertima, od kojih su neki u istoj večeri napravili ludo dobar hemijski spoj, zbog kojeg se organizatorima zadovoljno i pomalo gordo smeši brk.

Takvo je bilo drugo veče, održano 11. novembra u Pozorištu mladih. Istina je da je kiparski trio Monsieur Doumani razvalio sam po sebi, kao što je i marokansko-francuski kvartet Bab L’ Bluz na svoj način potom oduvao (i dalje traje neformalno, uzaludno glasanje oko toga koji je bend bio bolji), ali povrh svega toga, oni su se pokazali kao fantastičan niz!

Oba sastava krase moćan zvuk, energičnost i rok psihodelija, što na Pocket Globe-u, istina, nije imalo adekvatnog partnera u prostoru Pozorišta predviđenom za sedenje. Ipak, publika je bila toliko ushićena da je ka bini slala snažne impulse ravne onima kod posetilaca koji stoje, plešu i skaču.

A sve je počelo nekako svečano, jer takav je prostor Novosadske sinagoge. Pred tim večernjim ritualom, 10. novembra, povukla se i kišna pretnja, što je ljude unapred osokolilo da nakon prijatnog, sunčanog, hladnojesenjeg dana, provedu i veče van kuće. Ovakve vremenske prilike će, na našu radost, pratiti ceo festival. Jer, druga najvažnija stvar za organizatora festivala (u Srbiji) jeste upravo vreme… Ne voli naš narod kišu, a ni vetar, a ni…

U Sinagogi je prvo zasijao Damir Imamović sa svojim trijom Singer of Tales. Spontan, izražajnog glasa, odlično probranog repertoara, Damir je plenio interpretacijom neprolazno popularnih sevdalinki i ponekog svog autorskog bisera, bez mrve patetike. On je čovek ovog milenijuma, a sa osvešćenim, zrelim i autentičnim pogledom ka tradiciji. Na koncert Damira, Derje Tirkana i Žige Goloba, lepo se nadovezao Boris Kovač sa svojim New Ritual Ensemble-om i koloritnim, putenim aranžmanima kompozicija iz raznih Kovačevih faza, jako privlačnim za slušanje.

Iako je nešto manji sastav Borisa Kovača imao nastup samo dva meseca ranije u okviru programa NS EPK, novosadska publika je očigledno uvek rada da uživo čuje ovog unikatnog umetnika.

Treće koncertno veče, kao i drugo, odigralo se u Pozorištu mladih, privukavši najveći broj Beograđana, kojih je inače bilo i na prethodnim večerima, ali i na predavanjima. To samo pokazuje da zažarena publika ne odustaje pred većim brojem kilometara koje valja preći do tačke muzičkog ključanja. I nisu svi iz Beograda došli kolima!

Veče je otvorio domaći sastav Shira utfila, koji je sada već potpuno sazreo u osveženom lajn-apu, čemu su doprinos dali pevačica Branislava Podrumac i pijanista/klavijaturista Aleksandar Jovanović Šljuka. Vrlo postepeno su pravili emotivnu, dinamičku i ritmičku gradaciju, da bi do kraja potpuno razgalili publiku sve pokretljivijom i strastvenijom interpretacijom sefardskih ljubavnih pesama.

Organizatorski tim je bio ponosan svojom julskom odlukom da upravo Shira utfila bude izabrana da nastupi na festivalu Pocket Globe, nakon konkursa „Serbian Globe”, koji smo u maju bili otvorili za domaće umetnike.

Raspoloženje je dovedeno do usijanja. Gotovo sa tremom iščekivali smo nastup Kejhana Kalhora i Erdala Erzindžana. A onda smo dobili nešto što je prevazišlo očekivanja. Bio je to jednoipočasovni, neprekidni tok, muzička invencija, liturgija, ritual…

Stalno u pokretu između kontemplacije i strasti, melanholije i žara, tihog jecaja i voluminoznog urlika – Kejhanovo kamanče i Erdalova baglama disali su kao jedan organizam, a da se umetnici možda nijednom nisu međusobno pogledali.

Čudesan preplet tradicija i inovacija, te čaroban spoj Irana i Turske, u kom i same tradicije ovih zemalja postaju Jedno…

Kakav kraj, a i nije bio kraj! Jer, prava završnica festivala Pocket Globe desila se sutradan, u Kulturnoj stanici Svilara, na Kejhanovom predavanju o muzici Irana. To je bilo treće i poslednje festivalsko predavanje, kojem su prethodili slični događaji u Maloj sali Pozorišta mladih. Jusra Mansur i Bris Botan, članovi benda Bab L’ Bluz, govorili su (11.11) o muzici etničke grupe Gnava i ulozi žene u muzici Maroka, dok je Damir Imamović (12.11) pričao o sazu i mestu ovog instrumenta u kulturnom nasleđu Sarajeva i BiH.

Osim toga, bend Bab L’ Bluz je imao još jednu, naročitu aktivnost, kada je (11.11) na Petrovaradinskoj tvrđavi poveo novosadske muzičare ritmičnim stazama svoje radionice-sesije.

Kada se sve završilo, i kada smo umorni i zadovoljni krenuli da se vraćamo kućama – Voja na bajsu, a mi u autu – u glavi nam je brujao žagor oduševljenja, pohvala i zahvalnosti, kojim nas je tih dana darivala publika. Zbog nje ćemo i nastaviti da vrtimo u šaci džepni globus. Ideje se gomilaju na papiru, a rernu smo već uključili „na 1”. Program drugog festivala Pocket Globe se lagano promišlja.

 

This site is registered on wpml.org as a development site.