od strane Bojan Đorđević | 13.11.2023.
Drugi festival Pocket Globe održan je u Novom Sadu, od 9. do 11. novembra 2023. godine, na različitim lokacijama. Program je obuhvatio šest koncerata, radionicu, muzičarsku sesiju, prezentaciju i dva predavanja.
. . .
Kada je 2021. godine začeta ideja da se serijal koncerata po nazivom „Pocket Globe” pretvori u stalni festivalski događaj u Novom Sadu, najavili smo da to neće biti akcija vezana samo za godinu „Evropske prestonice kulture”. Jer, world music festival jeste potreban Novom Sadu, kako zbog znatiželjne publike i činjenice da u gradu žive zajedno i vrlo skladno pripadnici velikog broja naroda, tako i zbog izuzetno bogate lokalne muzičke scene. U skladu sa tom idejom smo izgradili koncept u koji polako uključujemo novosadske muzičare, kulturne delatnike, koncertne prostore, medije, ali i mlade i one najmlađe.
Ove godine je kao centralni koncertni prostor odabran deo novog gradskog kulturnog haba, SKCNS Fabrika. Izbor se na kraju pokazao kao odličan.
Iako ovaj prostor možda slovi za mesto gde se svira rok ili pank muzika, u saradnji sa odličnim tonskim tehničarima smo omogućili publici da uživa kako u svirkama koje jesu world music, ali sa rok primesama, kako je to bilo prve večeri, tako i pretvaranjem prostora u salu za vrlo kamerne koncerte, kakvi su bili druge večeri. Opet, treće večeri je bilo dovoljno mesta za one koji žele da sedeći uživaju u muzici, kao i za one koje je ta ista muzika terala na ples.
Organizacioni tim, u saradnji sa volonterima Novog Sada, tehničarima, uz pomoć prijatelja festivala i razumevanje dela gradskih privrednika koji su smanjili cene svojih usluga, ostvario je još jedan veoma uspešan festival, sa šest koncerata, dva predavanja i po jednom prezentacijom, muzičarskom sesijom i radionicom.
Svakako je zvezda festivala bio Bombino, umetnik iz Nigera, čiji je najnoviji album objavljen samo dva meseca pre festivala i koji je Novi Sad uključio u program svoje evropske turneje.
Na premijernom koncertu u Srbiji, Bombino je pokazao koliko je veliki umetnik, ali i osoba skromna, pristupačna za razgovore sa publikom nakon koncerta.
U program ove prve večeri se odlično uklopio domaći sastav The Cyclist Conspiracy, koji je svoj debi album objavio za italijanskog izdavača mesec dana pre festivala.
Iako je Bombino bio najveće ime festivala, ipak je češka umetnica Iva Bitova (Bittova) ostvarila najintenzivniji kontakt sa publikom. Najpre je, već prvog festivalskog dana, tokom radionice sa članovima Dečjeg operskog studija SNP ostvarila izuzetnu komunikaciju sa najmlađima i pokazala želju da se ova saradnja nastavi. Deca su, zajedno sa roditeljima sledeće večeri, uz poziv Ive i organizatora, došla u velikom broju na koncert, koji je i njih i brojnu publiku uveo u neverovatnu atmosferu, na čijem kraju su Iva Bitova i njen saradnik Vladimir Vaclavek otpevali bis zajedno sa publikom.
To drugo veče je otvorila domaća umetnica Jasna Jovićević, programom „Iluzija slobode”, premijerno izvedenim ovom prilikom. Jasni je pre koncerta uručena nagrada „Vojin Mališa Draškoci”, koju godinama dodeljuje World Music asocijacija Srbije onim umetnicima koji na kreativan način spajaju tradiciju i world music sa drugim muzičkim žanrovima.
Poslednje večeri se najpre predstavio slovački sastav Nogaband, koji predvodi virtuoz na violini i istraživač Mihal Noga (Michal), što je bila odlična prilika da čujemo tradicionalnu muziku izvedenu na vrlo autentičan način. Premijerni koncert u Srbiji je, te večeri, imao i italijanski umetnik Stefano Saleti (Saletti) sa svojim sastavom Banda Ikona, predstavljajući svoje viđenje Mediterana, uz priču o iščezlom mediteranskom jeziku – sabiru. Saleti, je inače istog dana u protoru knjižare Zenit održao uspešno i lepo posećeno predavanje o ovom kontaktnom jeziku.
Pored koncerata i pomenutog predavanja i radionice, festival je obuhvatio još nekoliko pratećih događaja: predavanje „Bogata i vitalna, stara muzika Slovačke” Mihala Noge u knjižari Zenit (10.11), sesija Vladimira Vaclaveka sa lokalnim muzičarima na Petrovaradinskoj tvrđavi (10.11), kao i prezentacija programa „Kreativna Evropa – Kultura” u saradnji sa Deskom Kreativna Evropa Srbija, takođe u knjižari Zenit (11.11).
od strane Bojan Đorđević | 25.09.2023.
Jedanaesti festival Todo Mundo održan je u Beogradu, od 21. do 23. septembra 2023. godine, na različitim lokacijama. Program je obuhvatio pet koncerata, jedan di-džej nastup, međunarodnu konferenciju i javni razgovor sa dvojicom članova mađarske grupe Erdőfű.
. . .
Jedanaesto izdanje festivala Todo Mundo je bilo potpuno u skladu sa osnovnom idejom postavljenom na samom početku, 2012. godine – intrigantan i raznovrstan koncertni i prateći program, koji odgovara izazovnosti i raznovrnosti world music poližanra, zabavni, umetnički, istraživački i edukativni pristup, te blizak kontakt sa publikom.
Iako je kampanja za 11. izdanje počela ranije nego ikada, tri dana festivala su proletela kroz nas velikom brzinom i intenzitetom koji daje novu, pokretačku energiju.
Kada je krajem 2022. godine objavljeno da je 23. septembar odabran za Evropski dan narodne umetnosti (European Folk Day), mi smo odmah za taj dan dogovorili nastupe dva sastava, koji se potpuno uklapaju u prvo obeležavanje ovog važnog datuma. Obe grupe – Erdőfű (Mađarska) i Janusz Prusinowski Kompania (Poljska) ugostili smo zahvaljujući međunarodnom projektu „Sounds of Europe”, u kojem je naše Udruženje Ring Ring partner i deo tima sa još 12 festivala iz 10 zemalja Evrope.
Zatim, tokom ugovaranja nastupa Bombina u Novom Sadu (festival Pocket Globe), otvorila se mogućnost da sa istim agentom dogovorimo i nastup Vjea Farke Turea (Vieux Farka Touré) u Beogradu. Nastup Albe Karmone (Carmona) suštinski je dogovoren tokom zajedničkog putovanja autobusom sa njenom agentkinjom ka Napulju i festivalu Napoli World.
Kada napravite takav program, onda se zamislite i zapitate: „Da li ove muzičare poznaje publika u Srbiji? Koliko je stvarno popularan Vje ili se samo zna za njegovog slavnog oca Alija Farku Turea? Da li je flamenko dovoljno popularan da napuni salu? Koliko je tradicionalna muzika Mađarske i Poljske privlačna domaćoj publici?”
To je čekalo svoju potvrdu u septembru. Samo su dve nepoznanice ostale kad smo počeli sa kampanjom: Koga od domaćih autora ubaciti u program i, naravno, kakav će biti „last minute” budžet, ta hronična boljka većine manifestacija u Srbiji.
Za domaćeg autora smo odabrali DJ Killo Killo, našeg međunarodno najpoznatijeg world music di-džeja, obožavaoca i poznavaoca afričke muzike. To smo smatrali kao više nego prigodno rešenje za nastavak večeri nakon koncerta Vjea Farke Turea, i to u klubu Zappa Baza, sa kojim smo sad prvi put sarađivali.
Taj izbor za otvaranje festivala (21.09) pokazao se kao pun pogodak. Publika se odazvala u velikom broju, kako oni mlađi, tako i stariji, među kojima je bilo i nekoliko legendi beogradskog muzičkog novinarstva. Svi oni zajedno potvrdili su da muzika Malija lako izaziva na ples sve generacije. Na sve to, saradnja sa svetskom zvezdom, kakva Vje svakako jeste, nije bila nimalo komplikovana. Vje i njegovi muzičari su ljubazni, jednostavni i srdačni u razgovorima sa medijima i publikom (mislimo da su potrošili dva markera potpisujući ploče i diskove).
Sledeće večeri (22.09), povratak u naše dugogodišnje okruženje, Jevrejski kulturni centar, predstavljao je novi izazov. Da li će se dve različite publike – ljubitelji flamenka i poštovaoci zvuka harmonike – potpuno raslojiti ili će kvalitetna i intrigantna muzika naterati sve da ostanu u sali na oba koncerta? I da, na našu radost, desilo se upravo to drugo. Belofour, austrijski harmonikaški kvartet je i ljubitelje flamenka zakucao za stolice, da bi ih Alba Karmona i Hesus Gerero (Jesús Guerrero) sa lakoćom posle tu zadržali, a na kraju i podigli na noge.
Sam Evropski dan narodne umetnosti je obeležen sa nekoliko akcija tokom trećeg, poslednjeg festivalskog dana (23.09). Pored večernjih nastupa grupa Erdőfű i Janusz Prusinowski Kompania, dobrih poznanika sa međunarodne scene, u toku dana je, u RTS Klubu – Galerijskom prostoru Radio Beograda, održana još jedna u seriji međunarodnih muzičkih konferencija, koje organizujemo već treću godinu zaredom u okviru festivala Todo Mundo.
Tema, sasvim odgovarajuća „Tradicija danas, u muzici sveta”, sama se nametnula, uz učešće eksperata, muzičara, organizatora i naučnika iz šest evropskih zemalja: Daina Zalane (Zalāne), Marton Eri (Márton Éri), Marija Dumnić Vilotijević, Alba Karmona, Januš Prušinovski, Ana Sors, Mirjana Raić Tepić, Šoma Šalamon, Joana Vjedro-Žak (Joanna Wiedro-Żak), kao i stalni domaćini, organizatori festivala Todo Mundo, Marija Vitas i Bojan Đorđević.
Pored ovog dodatka programu, festival je, kao i 2022. i 2016. godine, u saradnji sa Katedrom za etnomuzikologju FMU u Beogradu, ponudio i razgovor Šome Šalamona i Martona Erija sa profesorima i studentima, na temu mađarske tradicionalne muzike, tanchaza, nasleđa Transilvanije itd.
I ovaj put su volonteri dali svoj doprinos, a mediji su nas prilično snažno podržali.
Kao i svake godine, sveže ostvareni festival nam je zamajac da krenemo u kreiranje sledećeg izdanja i da privučemo i novu, kao i sve mlađu publiku, ali i promovišemo festival širom sveta, kako na festivalima, konferencijama, tako i preko društvenih mreža.
od strane Bojan Đorđević | 23.05.2023.
Dvadeset sedmi Ring Ring, međunarodni festival nove muzike, održan je u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru Oneg Šabat i Studiju 6 Radio Beograda, od 17. do 21. maja 2023. godine.
. . .
Već dugi niz godina, festival Ring Ring otpočinje sa pripremama svog sledećeg izdanja i pre nego što se prethodno završilo. Prosto je – u svetu ima mnogo dobre muzike i sjajnih muzičara, a kako ih ne možemo sve smestiti u jednu godinu, čak i da nam je na raspolaganju ogroman budžet, podrazumeva se da ćemo nešto ostaviti i za sledeću godinu. Ili za onu posle nje…
Još tokom pripreme festivala 2022. godine, došli smo na ideju da naredne, 2023, fokus bude na mladima, na novoj generaciji improvizatora. Da li se pod mladima zvanično podrazumevaju oni ispod 40 ili ispod 35, bilo je jedno od manje bitnih pitanja.
Već tada je, poslednjeg dana 26. festivala dogovoren nastup sastava koji je ove godine otvorio 27. festival: trio TiTiTi iz Slovenije sa našom pijanistkinjom Marinom Džukljev. Marina se istog dana vratila iz Cerkna, gde je, na nama bratskom festivalu, prvi put nastupala sa ovim triom (koji je inače nekoliko dana pre toga nastupio u beogradskom klubu Ciglana, pred nas 12 entuzijasta u publici).
Kako to već život ume šaljivo da izdiktira, upravo je ovaj, prvi dogovoreni koncert ostvaren na samom otvaranju ovogodišnjeg festivala, dok je koncert kojim je 27. Ring Ring zatvoren – duo trubača Leonela Kaplana i Franca Haucingera – poslednji dogovoren i to tačno tri dana pred početak festivala i samo sedam dana pre nego što je koncert održan! Da, i to je moguće u zemlji Srbiji.
No, ovo je tek deo priče o festivalu koji ima vatrene poklonike među muzičarima, organizatorima festivala, ali i među onima koji ga pomažu, kao što su strani kulturni centri u Srbiji, a sve više i domaće institucije koje imaju mogućnost da festival finansijski podrže.
Ono što nas čini posebno zadovoljnim je to što se publika širi. Prostor u Jevrejskoj 16 odavno nije bio tako pun na festivalskim večerima. Ove godine je čak bilo sastava potpuno nepoznatih, ne samo našoj, već i evropskoj publici, ali je parter sale ipak bio ispunjen sve do samih ulaznih vrata.
Žar u publici se mogao osetiti već prilikom objavljivanja poziva da se zainteresovani prijave za koncert otvaranja u Studiju 6 Radio Beograda, gde se ulaz ne naplaćuje, ali zbog ograničenog broja mesta postoji obaveza prijavljivanja unapred. Nikada se još nije desilo da se proces prijavljivanja tako brzo obustavi… Da je moglo, čini se da bi tamo došlo bar još 50 ljudi.
Šta je razlog ovako povećanom interesovanju, to je posebna tema za izučavanje, ali festival sa tradicijom je i ove godine privukao publiku iz Kanade, Rusije, Nemačke, Hrvatske, Italije… Dodatno zanimljiva jeste činjenica da u samo mesec dana nakon održavanja festivala Ring Ring, u Srbiji će biti održane još tri manifestacije (dve u Beogradu, jedna u Novom Sadu), koje će dobrim delom imati program kakav bi pasovao i našem festivalu, pri čemu su neki od umetnika već gostovali na Ring Ring-u ranijih godina.
Tragedije koje su potresle Srbiju početkom maja, sve su nas paralisale. Suze, kamen u grlu… A festival je trebalo da počne za manje od dve nedelje. Uz sve teškoće, svesni da ima ljudi čija je bol nemerljivo veća, oprezno i uz pažljivu i nenapadnu kampanju došli smo do tog otvaranja, 17. maja.
Treći program Radio Beograda je odavno već mesto slobode i novih ideja, kao i otvorenog poziva za saradnju. Ring Ring je od 2013. godine sa svojim programima i koncertima prisutan u Studiju 6, tako posebnom mestu za muzičare i slušaoce/gledaoce. A kad je još u pitanju nešto što festival promoviše od samih početaka – saradnja domaćih i stranih umetnika, i kad je ta saradnja tako uspela – onda nam je to obezbedilo nove količine entuzijazma za ostatak festivala.
Od drugog dana je sve bilo preseljeno na lokaciju koju publika i mi, organizatori, najviše volimo, jer to jeste pravi dom Ring Ring festivala – Jevrejska 16, sada Jevrejski kulturni centar Oneg Šabat.
Čak je i promena ton majstora prošla bez problema, kašnjenja ili bilo kakvih primedbi. Kad iz hola čujete graju ispred zgrade i kad se hodnik popuni poznatim i novim facama koji strpljivo čekaju da kupe karte, jasno vam je da publika dobro zna gde i zašto dolazi. Ne znajući uvek kakva će muzika da je dočeka, ona otvorena, puna poverenja, ipak dolazi.
Te druge večeri, 18. maja, na bini se pojavio austrijski trio /kry koji iza sebe ima samo jedan album i neveliki broj nastupa van Austrije, a nakon njih, kvartet pod nazivom IRK Performing Reflection, nastupio je onako kako i publika najviše voli – akustično, sa poda sale, u bliskom kontaktu sa auditorijumom.
Ime benda IRK Performing Reflection malo govori. Oni koji su radi da čačkaju po netu, mogli su naći da sastav predvodi mladi hrvatski kontrabasista Ivar Roban Križić, koji živi u Beču, baš kao i tri četvrtine njegovog sastava. Ivar je dobio prliku da ove godine nastupi na tri festivala, zahvaljujući platformi EFFEA, koja je namenjena podršci i promociji mladih evropskih umetnika. Sastav je, u nešto širem izdanju, u aprilu nastupio na Muzičkom Bijenalu u Zagrebu, a nakon Ring Ring-a sledi im i nastup na festivalu 80 Degrees – Laboratory for Innovative Art u Sofiji, u julu.
Za Udruženje Ring Ring, koje organizuje istoimeni festival, ovo je bila odlična prilika za učešće u još jednom evropskom projektu, te za saradnju sa drugim velikim i značajnim festivalima, ali i za upoznavanje novih, mladih, izuzetno kreativnih umetnika. Jedan od njih, trubač Nikola Vuković iz Beograda, godinama je sakriven od naše pažnje zbog studija u Gracu i džeziranja u Beču. I za nas i za njega, ovo je bila prilika za otvaranje novih mogućnosti za saradnju.
Priključenje platformi EFFEA i uvršćavanje nastupa IRK Performing Reflection u program 27. Ring Ring-a bio je možda i naš potez godine.
Za treće veče smo znali da će biti odlično posećeno, jer u grad stiže jedan od heroja Ring Ring-a, Otomo Jošihide (Yoshihide), koji je već više puta nastupao na festivalu i čiji se koncerti sa grupom Ground Zero (1997) i Sačiko Em i Tošimaruom Nakamurom (2000) još uvek prepričavaju.
Ovaj put, a sve u skladu sa osnovnom idejom ovogodišnjeg festivala, Otomo je došao sa mladim saksofonistom i improvizatorom Krisom Piciokosom (Chris Pitsiokos), koji živi i radi u Berlinu. Na Piciokosa su nam skrenuli pažnju Marina Džukljev, koja sve češće boravi u Berlinu, gde svira i snima sa tamošnjim muzičarima, kao i jedan naš „specijalni savetnik” iz Berlina, koji redovno odlazi na koncerte ovakve, ringringovske muzike.
Znali smo da će taj drugi koncert te večeri, 19. maja, biti na nivou visokih očekivanja domaće publike, međutim nedoumicu u vezi sa prvim koncertom izazvao je najpre protest „Srbija protiv nasilja”, koji je tokom popodneva okupio u Beogradu 60.000 ljudi, pa je postojala bojazan da nakon protesta neće svi uspeti da stignu na početak večeri, na nastup Trija Jespera Nordberga. Ovaj sastav nije nikada ranije nastupao van Švedske i Danske, a njegova dva mlađa člana su donekle znana domaćoj publici samo po saradnji sa nekim našim romskim muzičarima.
Uprkos svemu, sala je bila dupke puna, a fenomenalna reakcija publike je ponela trio, čiji je debi album objavljen dva dana pre nastupa, tako da im je koncert na Ring Ring-u bio prva prilika za promociju.
Onda je usledio očekivani zvučni i vizuelni udar – Piciokos i Jošihide. Uzbudljivo ih je slušati, ali i posmatrati sve moguće načine na koje proizvode zvuke. Otomo na gramofonima – pa to nismo u Beogradu gledali čak 23 godine! „Ring Ring style”…
Iako je po pretprodaji karata izgledalo da će subota biti najslabije posećen dan, ipak je to bila samo varka. Jer, publika na Ring Ring rado dolazi, a karte često kupuje na licu mesta. Pritom, svako prethodno uspešno veče pojačava kod posetioca želju da dođe i na sledeći koncert.
Jedna od ideja koja nas vodi od samih početaka je podrška domaćim muzičarima, promocija domaće scene, kao i saradnja sa drugim lokalnim projektima, inicijativama i organizacijama. Jedan takav projekat, koji postoji nekoliko godina i uglavnom vezan za klub Ciglana, jeste Muzika iz unutrašnosti. Ovaj otvoreni projekat/sastav/inicijativu, koju predvode Bratislav Radovanović i Branislav Radojković, inače stalni posetioci festivala Ring Ring, zaslužio je poziv, kako zbog muzičkog kvaliteta, tako i zbog upornosti i entuzijazma da se kroz saradnju sa domaćim muzičarima stvori što šira baza za dalji razvoj scene savremene i improvizovane muzike u Srbiji.
Dodatno pojačani Ring Ring veteranom, Aleksandrom Acom Škorićem, čija evropska reputacija daleko prevazilazi njegov status u domovini, Muzika iz unutrašnjosti je pretposlednje večeri Ring Ring-a, 20. maja, privukla veliki broj poštovalaca, prijatelja i znatiželjnika koji su hteli da otkriju šta se nalazi iza ovako neobičnog naziva. A krije se furiozna fri džez energija, u kojoj su srce i duša na tanjiru. Sekstet je zvučao vruće do usijanja, uz oduševljenje u publici. Viktor Kiš, beogradski viuzuelni umetnik, priključio se sa tranzistorom, na kojem se šetao po skalama i zvucima.
Potom su se u sredinu sale postavili Tomas Len (Thomas Lehn) i Markus Šmikler (Marcus Schmickler) sa svojim sintisajzerima. Publika se smestila tik uz njih, na brzinu formiravši imrovizovane koncentrične krugove, a zvučna kvadrofona postavka je predstavljala dodatnu atrakciju
Zanimljivo je da je Len samo prvi put – sa triom Konk Pack, 2002 – svirao na bini, a svaki sledeći put (a bilo ih je tri do sada) uvek na podu iste dvorane.
Atmosfera u holu i ispred zgrade je opet bila kao u godinama pre privremenog preseljenja Ring Ring-a u SKC: komentarišu se koncerti, košarka, protesti, evociraju se uspomene na ranije festivale, kupuju diskovi…
Kad je kupovina u pitanju, najveći merčendajz ikada na festivalu imali su PoiL Ueda, na poslednjoj večeri 27. izdanja, 21. maja. Diskovi, ploče, majice, suveniri – pravi, „profi” pristup. U skladu sa time je išla i prodaja. Ali, prodaje ne bi bilo u toj meri da koncert nije bio fenomenalan. Neverovatna kombinacija francuskog alternativnog rok sastava i japanske oralne tradicije očito je veoma atraktivna, a nakon uspešnog nastupa na WOMEX-u prošle godine, ovaj kvintet je u dosadašnjem delu turneje 2023. nastupio na nekoliko festivala na dva kontinenta.
I onda, na kraju, desio se koncert koji je na samo tri dana pre početka festivala bio označavan kao „Last Minute koncert”. Kada ne znate budžet do početka festivala, organizacija može da izgleda kao alhemija. Ali, ovim poslom se ipak bavimo nekoliko decenija… Ideja nikad dosta, a ni sjajnih muzičara ne manjka. Naročito onih koji žele da nastupe na festivalu. Franc Haucinger (Franz Hautzinger) nekoliko meseci ranije je izrazio želju da u godini u kojoj slavi 60. rođendan nastupi u Beogradu. Sigurno nije očekivao da će poziv s naše strane izgledati ovako:
(Nedelja, 14. maj 2023)
„Hello Franz, are you available to perform at the festival next Sunday? We are unsure about the budget, but we’re hoping to have you play alongside Leonel Kaplan, the Argentinian trumpet player who lives here. You met him before, but you two haven’t played together yet, right?”
Nakon nekoliko minuta, dovoljnih da proveri svaj kalendar, Franc je odgovorio: „Yes, I am coming! Can you fly me the day before?”
Tako je i to bilo dogovoreno. Imali smo svetsku premijeru za zatvaranje festivala, dva sjajna muzičara. Druženje sa njima prethodne večeri je bilo divno, a tek koncert… Ili je to bio performans? Opet akustično i opet na sredini sale. Kakav završetak festivala!
od strane Bojan Đorđević | 26.09.2022.
Deseti world music festival Todo Mundo održan je u Beogradu, od 21. do 24. septembra 2022. godine, na različitim lokacijama. Program je obuhvatio osam koncerata, međunarodnu konferenciju, uličnu paradu i javni razgovor sa umetnikom Džambom Aguševim.
. . .
World music u Srbiji je neka čudna sorta. Lako se prima, teško se održava. Muzički govoreći, to jeste najeksportabilniji domaći muzički produkt, bar kako se pokazalo u poslednjih 25 godina. Broj festivala (u Srbiji) koji u programu imaju ovaj poližanr kao dominantan, raste iz godine u godinu. S druge strane, broj domaćih audio-izdanja godišnje retko dostigne brojku 10, podrška Ministarstva kulture i informisanja je rezervisana za neke druge žanrove, a domaći muzičari muku muče razapeti između tezgarenja/preživljavanja i dugotrajne borbe za mesto na evropskom tržištu.
I, kako onda postaviti i održavati jedan world music festival? Festival koji treba da bude i izlog domaćeg i prozor u (neki drugi, bolji) svet.
S takvim mislima smo započeli pripreme jubilarnog, desetog izdanja festivala, u već (konačno) ustaljenom terminu – krajem septembra. Pitanja koja smo sebi postavili bila su: kako napraviti bogat program, uz podršku dobijenu kroz međunarodne projekte i strane kulturne centre, a biti svež, donekle drugačiji od ostalih; kako predstaviti domaće grupe; kako privući mlađu publiku…
Koliko smo uspeli, sudiće muzičari, publika, kolege iz Evrope. Ali, i ono naše unutrašnje, koje nas godinama goni da bez obzira na sve probleme pravimo festival i pri tome uživamo u koncertima. Ovde ne mislim samo na naš tim, već na sve drage ljude koji prave slične festivale u Srbiji. Entuzijazam kao pogonsko gorivo.
Dočekali smo prve goste potpuno spremni, mada već neispavani. Nekoliko novina je bilo uvedeno već pre početka festivala – dugotrajna kampanja na društvenim mrežama, priprema volontera sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, bilbordi na nekoliko mesta u gradu… Započeli smo i saradnju sa vizuelnim umetnikom Vukom Maksimovićem (aka unk_anth), čija su tri totema i dve maske činili scenografiju koncertnih večeri u Jevrejskom kulturnom centru.
I sam početak je bio novitet – ulična sviračka parada (21. septembar). Za to ne postoji bolji sastav od Džambo Aguševi Orchestra iz Severne Makedonije. Jer, rade oni to na brojnim festivalima širom sveta, pa što ne bi i u Beogradu. Ovaj put su im se pridružili članovi Fanfara Station, internacionalnog trija sa centrom aktivnosti u Italiji.
Vreme nas je poslužilo, prolaznici su dobili flajere, a i svoj komad odlične muzike. Bilo je i onih koji su sa nama prošli celu šetnju… Džambo je vodio svoj orkestar kao na specifičnom koncertu, sve je teklo spontano, bez dogovaranja i pauza između pesama.
Imati ovaj orkestar na festivalu je ozbiljna stvar, ne samo zato što su odlični, nego i zbog toga što su veoma, veoma zauzeti. Pri tome, Džambo je napravio nekoliko intervjua, ali je i imao razgovor sa studentima i profesorima Katedre za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti. I to kakav… Maestro je bio inspirisan, razgovorljiv, srdačan i otvoren. A onda je, tog istog dana, kasnije, nakon užasnih pljuskova i kašnjenja cele festivalske večeri zbog tehničkih problema sa pojačalom, u Bašti kluba Drugstore, razvalio. Ali, baš!
Veliki napredak su ostvarili u poslednje tri godine, tako da im se ni na sekund ne dešava da budu monotoni. Nakon takvog gruvanja, teško bi bilo nekome drugom da nastupi. Ali ne i Fanfara Station, kojima nije smetala ni hladnoća (šef benda Marzouk Mejri je Tunižanin), ni to što im je koncert počeo u 23 časa, kad mnogi već gledaju kako da se dokopaju poslednjeg noćnog prevoza.
Moćan nastup i tegoba što ih do kraja nije videlo više ljudi. No, to veče (22.09) pokazalo je i ono što smo osetili tokom drugih večeri – nova i mlađa publika dolazi na world music koncerte. Naročito se to pokazalo poslednje večeri (24.09).
No, da vratimo stvar na koncertni početak festivala – prvi put su koncerti na festivalu Todo Mundo održavani u Jevrejskom kulturnom centru. Ovo je bio test za publiku i za nas. Bivši Rex je decenijama bio dom za festival Ring Ring, čija publika veruje organizatoru i dolazi bez obzira da li je ranije čula za grupu koja će nastupati te večeri.
Kad je reč o Todo Mundu – selili smo ga previše često i dok se ne ustalimo, neće se ni publika ustaliti. Ali prizor je bio lep, troje vrednih volontera, Emilija, Marta i Filip su se lako uklapali i bili su od velike pomoći. A na bini – Brdarići, sestra i brat, Bojana i Nebojša, sa bendom. Lep je osećaj držati se običaja da domaći umetnici svojim nastupom otvaraju festival. Jasno je da će Brdarići, zbog zauzetosti raznim drugim poslovima morati dobro da razmisle kuda žele da povuku – potencijal je tu, pevačko i sviračko umeće takođe.
Jako el Muzikante – izmišljeni junak koga je kreirao Španac Šuršo Fernandes, peva i svira (u triju) sefardsku muziku. Kako bi naglasio Acart – „u Jevrejskom kulturnom centru, u Jevrejskoj ulici”. Nakon koncerta su se Šuršo i Stefan Sablić (vođa domaćeg sefardskog sastava Shira utfila) natpevavali u holu. Kakva slika! Muzika koja se ovde ređe čuje (hm, možda je to mogla biti tema festivala). Jer treće večeri su austrijski duo Ramsch & Rosen zagrabili duboku u austrijsku tradicionalnu muziku, koju takođe retko kad možemo čuti.
Posebna priča je bila Dunja Knebl, najstarija učesnica. Nastupila je kao dobitnica nagrade Povelja sa stauetom „Vojin Mališa Draškoci”, u duu sa pola veka mlađim Rokom Margetom. Topla, neposredna, umotala nas je (ono malo nas koji se nismo uputili da te večeri gledamo Manu Chao-a) u atmosferu tradicionalnih pesama nekoliko zemalja.
Sledećeg jutra smo veselo ćaskali, saznavši da je nekad živela i u Beogradu, te da je obišla mesto gde je nekad bila „Jugotehna”, u kojoj je radila. I njena priča na konferenciji „Muzika u pokretu” (24.09) bila je vesela, srdačna.
Uostalom, cela konferencija je protekla u jednom prijatnom modu, kao razgovor i razmena mišljenja, ali tokom kojeg puno toga saznate.
I Dea i Lea iz grupe Perija su tada bile sa nama, da ispričaju još jednu neobičnu priču. O putovanjima i nastupima na neobičnim mestima tog benda, koji raste i raste. Čiji koncert je iste večeri napunio salu JKC-a. Doduše, u tome im je zdušno pomogao Meybahar, mađarsko-grčki sastav, koji je otvorio to poslednje festivalsko veče. I oni su nas iznenadili – repertoar im je sastavljen od grčkih tradicionala, izvrsno aranžiranih i izvedenih. Još jedna prilika da shvatimo da su bendovi ti koji mogu ključno doprineti promociji, samo da na vreme dostave sav nephodan materijal. Ovakav Meybahar će imati sve više poklonika.
I na kraju kvartet Perija. Već više od jedne godine sa njima je sada 18-ogodišnji Ognen, jedno od otkrovenja festivala. Oni su hrabro izveli repertoar sa svog budućeg albuma, koji će biti objavljen tek sledeće godine. Očito je da imaju mlade poklonike koji prate šta oni rade. Od prve pesme nekolicina je ustala i plesala do kraja koncerta.
Da li su Perija „the next big thing”? Ne možemo to garantovati, ali da idu ozbiljnom uzlaznom putanjom, to je jasno. Da će u Srbiju dolaziti često jasno je već iz poziva nekoliko festivala za 2023!
To poslednje veče nas vraća na pomenuto pogonsko gorivo, koje je ponekad potrebno dopuniti. Ovakve večeri – sa dva sjajna koncerta, uz punu salu, novu, mladu publiku, volontere koji obećavaju, osmehe i pohvale muzičara – umor bledi pod novim naletom pozitivne energije.
Te vibracije nas vode najpre do festivala Pocket Globe u Novom Sadu, koji takođe organizujemo mi iz Udruženja Ring Ring, i nosiće nas do sledećeg, jedanaestog izdanja festivala Todo Mundo.
od strane Bojan Đorđević | 31.05.2022.
Dvadeset šesto izdanje Ring Ring-a, beogradskog festivala nove, avangardne, eksperimentalne, impruv i fri-džez muzike, završeno je 26. maja 2022. u Jevrejskom kulturnom centru. Te večeri su nastupili Fil Minton i Silard Mezei, kao i kvartet Echo Pointers.
. . .
Neverovatan je osećaj kada priprema 26. festivala Ring Ring, samo šest meseci nakon prethodnog, jubilarnog izdanja rezultira ne samo očekivano dobrim koncertima, nego fantastično posvećenom, brojnom publikom i sjajnom atmosferom.
Kako je prethodno, 25. izdanje festivala, zbog pandemije i koncertnih ograničenja odlagano tri puta, a konačno izvedeno krajem 2021. godine, razmišljali smo ima li smisla da ovogodišnje izdanje bude u uobičajenom majskom terminu. Ali, dilema nije trajalo dugo.
Kao i mnogo puta do sada, želja da publici predstavimo inovativne muzičare i njihove zvučne kreacije poništava svaku sumnju. Na kraju, zahvaljujući podršci sa raznih strana, ostvarili smo još jedan sjajan festival, sa deset koncerata u pet večeri. Doduše, podeljen u dva dela, između kojih su protekla tri dana, ali intenzivan i obavijen pravom festivalskom atmosferom.
Oni koji nisu uspeli da stignu do Jevrejskog kulturnog centra „Oneg Šabat” i kluba Drugstore sigurno ovih dana slušaju o tome šta su sve propustili. Od ponovnog (sada dvostrukog) pojavljivanja bubnjara Tonija Baka (Tony Buck) pred beogradskom publikom, u dva različita, a odlična dua, do svetske premijere kvarteta Echo Pointers, po godištima njegovih članova najmlađeg sastava na festivalu.
Kada smo započeli razmišljanje o programu, jedina sigurica su bili trio Gordan – čiji je svež debi album („Down in the Meadow” / Morphine Records, 2021) postavio nove granice u spoju alternativne i tradicionalne muzike – kao i nastup dua Fila Mintona (Phil) i Silarda Mezeija (Szilárd), planiran za prošlu godinu, ali i otkazan pred 25. festival, iz opravdanih razloga.
No, kao i uvek, počele su da stižu ponude koje nismo mogli da odbijemo. Trio DDK (Jacques Demierre, Axel Dörner, Jonas Kocher) uleteo je kao kec na jedanaest. Predlog da ugostimo domaći trio Predraga Okiljevića, Marka Čurčića i Aleksandra Škorića, u specijalnom projektu Echo Pointers sa finskom saksofonistkinjom Adele Sauros, odlično se naslonio na našu koncepciju pružanja prilike domaćim muzičarima da predstave svoje saradnje sa stranim gostima. Još kada je Drugstore dao ideju da Rabija Beaini, vlasnik etikete „Morphine Records” (za koju su album objavili Gordan), nastupi iste večeri kad i Gordan, kostur programa 26. Ring Ring-a je bio jasan.
U tom trenutku, međutim, budžet festivala još nije bio poznat, ali smo za svaki slučaj već kontaktirali neke od željenih izvođača, sa molbom da sačekaju konačnu odluku. Neki su hteli, ali kako se čekanje oteglo, morali su da kupe svoje karte za let preko Atlantika i tamo usreće neku drugu publiku. I baš tada, na nekih mesec i po dana pre festivala, javlja se veliki kanadski orkestar GGRIL (sa kojima je bio dogovoren nastup 2020. godine, ali, naravno, nije mogao biti ostvaren), sa porukom: „Mi dolazimo u Evropu, računajte na nas”. Naš odgovor je glasio: „Ups… A, novac?”, na šta je GGRIL uzvratio: „Ako ima, super, ako ne, mi dolazimo svakako”.
Takvih slučajeva smo već imali u istoriji festivala… Muzičari koji stvaraju ovu, drugačiju muziku, imaju pristup koji vam daje novu energiju i lako ih prihvatite kao svoje – toplo i profesionalno. Kako je budžet potvrđen tek 29. aprila, program je zatvoren i objavljen samo dve nedelje pre početka festivala. Delovalo je da smo imali premalo vremena za promociju, ali kad svako u timu radi svoj posao sa toliko entuzijazma, rezultat se video već prve festivalske večeri.
U Jevrejskom kulturnom centru, koji većina nas i dalje zove Rex, vladala je atmosfera kakve se sećamo od pre 10 godina – ozarena lica, gužva na ulazu, red za kupovinu karata, ćaskanje o programu, odlični nastupi… O muzici i utiscima pisaće i govoriće mediji, publika…
Iz našeg ugla je izgledalo nestvarno. Publika je bila izuzetno posvećena, koncerti su bili za pamćenje, a muzičari neizmerno zadovoljni. Nakon jednovečernjeg izleta u klub Drugstore, gde je ovim delom festivalskog programa otvorena bašta, već u subotu smo se vratili u Jevrejsku 16, opet sa istim rasporedom – akustični sastav na podu, neposrednu uz publiku, a zatim ozvučeni i glasniji na bini.
Nakon kvebečkog GGRIL-a (14 muzičara bez stresa uprkos dugotrajnoj evropskoj turneji i stalnim raspakivanjima i upakovanjima kompletne opreme) usledili su The Fruitful Darkness. Bio je to povratak italijanskog saksofoniste Đanija Đebije (Gianni Gebbia) pred beogradsku publiku posle 24 godine, ovaj put u duu sa „neizbežnim” Tonijem Bakom. Eksplozija oduševljenja u publici i ushićeni komentari ispred zgrade JKC-a zaokružili su ovo veče.
Nakon pauze od tri dana (dodajmo da nas je i vreme poslužilo) nije moglo početi bolje. Slušali smo najpre jednu od najvažnijih improvizatorki našeg vremena, Žoel Leandr (Joëlle Léandre) i njen kontrabas. U sali je vruće, ali niko ne izlazi – pažljivo slušanje je očigledno postala prepoznatljiva karakteristika publike Ring Ring-a, zbog čega je i sama Žoel bila ushićena nakon koncerta. Rado se uključivala u razgovore sa posetiocima, rasprodala je sve diskove, ali se i vratila u salu kada je počeo koncert sastava Jasna Jovićević Quinary.
To jeste još jedna karakteristika ovih kreativnih umetnika – želja da čuju i druge, da otkriju, da ostvare kontakt. Divno je videti ih u publici i kako pre ili posle sopstvenog nastupa prate kreaciju svojih kolega, poznatih ili nepoznatih.
Jasna Jovićević je predstavila, prvi put u regionu, svoj kvintet i muziku sa dva poslednja albuma. Odlična svirka.
Poslednje večeri je u redovima publike bilo i puno studenata FMU, koji su u nešto manjem broju posećivali i prethodne večeri. Nataša Penezić, pijanistkinja i profesorka na Katedri za klavir je animirala svoje studente da dođu na dvadeset šesto izdanje Ring Ring-a i otkriju nešto novo. Mi smo im izašli u susret i svima omogućili da besplatno prisustvuju koncertima. Jer, lepo je da se entuzijazam širi.
Prošle godine dogovoreni, a neostvareni nastup veterana vokalne improvizacije Fila Mintona i našeg improvizatora Silarda Mezeija je opet zakovao publiku za stolice, iako je u sali bilo još toplije.
U pauzi, ali i nakon drugog koncerta (Echo Pointers), ispred ulaza u zgradu debatovali su ushićeni muzičari, koji su na festivalu svirali ove ili ranijih godina, a uz njih i publika… Teško je prihvatiti da je festival gotov i da treba ići kući.
Festival je organizovalo Udruženje Ring Ring iz Beograda, uz pomoć Muzičkog informativnog centra Srbije.
