Mlađi no ikad: O „Ring Ring-u 2023”
Dvadeset sedmi Ring Ring, međunarodni festival nove muzike, održan je u Beogradu, u Jevrejskom kulturnom centru Oneg Šabat i Studiju 6 Radio Beograda, od 17. do 21. maja 2023. godine.
. . .
Već dugi niz godina, festival Ring Ring otpočinje sa pripremama svog sledećeg izdanja i pre nego što se prethodno završilo. Prosto je – u svetu ima mnogo dobre muzike i sjajnih muzičara, a kako ih ne možemo sve smestiti u jednu godinu, čak i da nam je na raspolaganju ogroman budžet, podrazumeva se da ćemo nešto ostaviti i za sledeću godinu. Ili za onu posle nje…
Još tokom pripreme festivala 2022. godine, došli smo na ideju da naredne, 2023, fokus bude na mladima, na novoj generaciji improvizatora. Da li se pod mladima zvanično podrazumevaju oni ispod 40 ili ispod 35, bilo je jedno od manje bitnih pitanja.
Već tada je, poslednjeg dana 26. festivala dogovoren nastup sastava koji je ove godine otvorio 27. festival: trio TiTiTi iz Slovenije sa našom pijanistkinjom Marinom Džukljev. Marina se istog dana vratila iz Cerkna, gde je, na nama bratskom festivalu, prvi put nastupala sa ovim triom (koji je inače nekoliko dana pre toga nastupio u beogradskom klubu Ciglana, pred nas 12 entuzijasta u publici).
Kako to već život ume šaljivo da izdiktira, upravo je ovaj, prvi dogovoreni koncert ostvaren na samom otvaranju ovogodišnjeg festivala, dok je koncert kojim je 27. Ring Ring zatvoren – duo trubača Leonela Kaplana i Franca Haucingera – poslednji dogovoren i to tačno tri dana pred početak festivala i samo sedam dana pre nego što je koncert održan! Da, i to je moguće u zemlji Srbiji.
No, ovo je tek deo priče o festivalu koji ima vatrene poklonike među muzičarima, organizatorima festivala, ali i među onima koji ga pomažu, kao što su strani kulturni centri u Srbiji, a sve više i domaće institucije koje imaju mogućnost da festival finansijski podrže.
Ono što nas čini posebno zadovoljnim je to što se publika širi. Prostor u Jevrejskoj 16 odavno nije bio tako pun na festivalskim večerima. Ove godine je čak bilo sastava potpuno nepoznatih, ne samo našoj, već i evropskoj publici, ali je parter sale ipak bio ispunjen sve do samih ulaznih vrata.
Žar u publici se mogao osetiti već prilikom objavljivanja poziva da se zainteresovani prijave za koncert otvaranja u Studiju 6 Radio Beograda, gde se ulaz ne naplaćuje, ali zbog ograničenog broja mesta postoji obaveza prijavljivanja unapred. Nikada se još nije desilo da se proces prijavljivanja tako brzo obustavi… Da je moglo, čini se da bi tamo došlo bar još 50 ljudi.
Šta je razlog ovako povećanom interesovanju, to je posebna tema za izučavanje, ali festival sa tradicijom je i ove godine privukao publiku iz Kanade, Rusije, Nemačke, Hrvatske, Italije… Dodatno zanimljiva jeste činjenica da u samo mesec dana nakon održavanja festivala Ring Ring, u Srbiji će biti održane još tri manifestacije (dve u Beogradu, jedna u Novom Sadu), koje će dobrim delom imati program kakav bi pasovao i našem festivalu, pri čemu su neki od umetnika već gostovali na Ring Ring-u ranijih godina.
Tragedije koje su potresle Srbiju početkom maja, sve su nas paralisale. Suze, kamen u grlu… A festival je trebalo da počne za manje od dve nedelje. Uz sve teškoće, svesni da ima ljudi čija je bol nemerljivo veća, oprezno i uz pažljivu i nenapadnu kampanju došli smo do tog otvaranja, 17. maja.
Treći program Radio Beograda je odavno već mesto slobode i novih ideja, kao i otvorenog poziva za saradnju. Ring Ring je od 2013. godine sa svojim programima i koncertima prisutan u Studiju 6, tako posebnom mestu za muzičare i slušaoce/gledaoce. A kad je još u pitanju nešto što festival promoviše od samih početaka – saradnja domaćih i stranih umetnika, i kad je ta saradnja tako uspela – onda nam je to obezbedilo nove količine entuzijazma za ostatak festivala.
Od drugog dana je sve bilo preseljeno na lokaciju koju publika i mi, organizatori, najviše volimo, jer to jeste pravi dom Ring Ring festivala – Jevrejska 16, sada Jevrejski kulturni centar Oneg Šabat.
Čak je i promena ton majstora prošla bez problema, kašnjenja ili bilo kakvih primedbi. Kad iz hola čujete graju ispred zgrade i kad se hodnik popuni poznatim i novim facama koji strpljivo čekaju da kupe karte, jasno vam je da publika dobro zna gde i zašto dolazi. Ne znajući uvek kakva će muzika da je dočeka, ona otvorena, puna poverenja, ipak dolazi.
Te druge večeri, 18. maja, na bini se pojavio austrijski trio /kry koji iza sebe ima samo jedan album i neveliki broj nastupa van Austrije, a nakon njih, kvartet pod nazivom IRK Performing Reflection, nastupio je onako kako i publika najviše voli – akustično, sa poda sale, u bliskom kontaktu sa auditorijumom.
Ime benda IRK Performing Reflection malo govori. Oni koji su radi da čačkaju po netu, mogli su naći da sastav predvodi mladi hrvatski kontrabasista Ivar Roban Križić, koji živi u Beču, baš kao i tri četvrtine njegovog sastava. Ivar je dobio prliku da ove godine nastupi na tri festivala, zahvaljujući platformi EFFEA, koja je namenjena podršci i promociji mladih evropskih umetnika. Sastav je, u nešto širem izdanju, u aprilu nastupio na Muzičkom Bijenalu u Zagrebu, a nakon Ring Ring-a sledi im i nastup na festivalu 80 Degrees – Laboratory for Innovative Art u Sofiji, u julu.
Za Udruženje Ring Ring, koje organizuje istoimeni festival, ovo je bila odlična prilika za učešće u još jednom evropskom projektu, te za saradnju sa drugim velikim i značajnim festivalima, ali i za upoznavanje novih, mladih, izuzetno kreativnih umetnika. Jedan od njih, trubač Nikola Vuković iz Beograda, godinama je sakriven od naše pažnje zbog studija u Gracu i džeziranja u Beču. I za nas i za njega, ovo je bila prilika za otvaranje novih mogućnosti za saradnju.
Priključenje platformi EFFEA i uvršćavanje nastupa IRK Performing Reflection u program 27. Ring Ring-a bio je možda i naš potez godine.
Za treće veče smo znali da će biti odlično posećeno, jer u grad stiže jedan od heroja Ring Ring-a, Otomo Jošihide (Yoshihide), koji je već više puta nastupao na festivalu i čiji se koncerti sa grupom Ground Zero (1997) i Sačiko Em i Tošimaruom Nakamurom (2000) još uvek prepričavaju.
Ovaj put, a sve u skladu sa osnovnom idejom ovogodišnjeg festivala, Otomo je došao sa mladim saksofonistom i improvizatorom Krisom Piciokosom (Chris Pitsiokos), koji živi i radi u Berlinu. Na Piciokosa su nam skrenuli pažnju Marina Džukljev, koja sve češće boravi u Berlinu, gde svira i snima sa tamošnjim muzičarima, kao i jedan naš „specijalni savetnik” iz Berlina, koji redovno odlazi na koncerte ovakve, ringringovske muzike.
Znali smo da će taj drugi koncert te večeri, 19. maja, biti na nivou visokih očekivanja domaće publike, međutim nedoumicu u vezi sa prvim koncertom izazvao je najpre protest „Srbija protiv nasilja”, koji je tokom popodneva okupio u Beogradu 60.000 ljudi, pa je postojala bojazan da nakon protesta neće svi uspeti da stignu na početak večeri, na nastup Trija Jespera Nordberga. Ovaj sastav nije nikada ranije nastupao van Švedske i Danske, a njegova dva mlađa člana su donekle znana domaćoj publici samo po saradnji sa nekim našim romskim muzičarima.
Uprkos svemu, sala je bila dupke puna, a fenomenalna reakcija publike je ponela trio, čiji je debi album objavljen dva dana pre nastupa, tako da im je koncert na Ring Ring-u bio prva prilika za promociju.
Onda je usledio očekivani zvučni i vizuelni udar – Piciokos i Jošihide. Uzbudljivo ih je slušati, ali i posmatrati sve moguće načine na koje proizvode zvuke. Otomo na gramofonima – pa to nismo u Beogradu gledali čak 23 godine! „Ring Ring style”…
Iako je po pretprodaji karata izgledalo da će subota biti najslabije posećen dan, ipak je to bila samo varka. Jer, publika na Ring Ring rado dolazi, a karte često kupuje na licu mesta. Pritom, svako prethodno uspešno veče pojačava kod posetioca želju da dođe i na sledeći koncert.
Jedna od ideja koja nas vodi od samih početaka je podrška domaćim muzičarima, promocija domaće scene, kao i saradnja sa drugim lokalnim projektima, inicijativama i organizacijama. Jedan takav projekat, koji postoji nekoliko godina i uglavnom vezan za klub Ciglana, jeste Muzika iz unutrašnosti. Ovaj otvoreni projekat/sastav/inicijativu, koju predvode Bratislav Radovanović i Branislav Radojković, inače stalni posetioci festivala Ring Ring, zaslužio je poziv, kako zbog muzičkog kvaliteta, tako i zbog upornosti i entuzijazma da se kroz saradnju sa domaćim muzičarima stvori što šira baza za dalji razvoj scene savremene i improvizovane muzike u Srbiji.
Dodatno pojačani Ring Ring veteranom, Aleksandrom Acom Škorićem, čija evropska reputacija daleko prevazilazi njegov status u domovini, Muzika iz unutrašnjosti je pretposlednje večeri Ring Ring-a, 20. maja, privukla veliki broj poštovalaca, prijatelja i znatiželjnika koji su hteli da otkriju šta se nalazi iza ovako neobičnog naziva. A krije se furiozna fri džez energija, u kojoj su srce i duša na tanjiru. Sekstet je zvučao vruće do usijanja, uz oduševljenje u publici. Viktor Kiš, beogradski viuzuelni umetnik, priključio se sa tranzistorom, na kojem se šetao po skalama i zvucima.
Potom su se u sredinu sale postavili Tomas Len (Thomas Lehn) i Markus Šmikler (Marcus Schmickler) sa svojim sintisajzerima. Publika se smestila tik uz njih, na brzinu formiravši imrovizovane koncentrične krugove, a zvučna kvadrofona postavka je predstavljala dodatnu atrakciju
Zanimljivo je da je Len samo prvi put – sa triom Konk Pack, 2002 – svirao na bini, a svaki sledeći put (a bilo ih je tri do sada) uvek na podu iste dvorane.
Atmosfera u holu i ispred zgrade je opet bila kao u godinama pre privremenog preseljenja Ring Ring-a u SKC: komentarišu se koncerti, košarka, protesti, evociraju se uspomene na ranije festivale, kupuju diskovi…
Kad je kupovina u pitanju, najveći merčendajz ikada na festivalu imali su PoiL Ueda, na poslednjoj večeri 27. izdanja, 21. maja. Diskovi, ploče, majice, suveniri – pravi, „profi” pristup. U skladu sa time je išla i prodaja. Ali, prodaje ne bi bilo u toj meri da koncert nije bio fenomenalan. Neverovatna kombinacija francuskog alternativnog rok sastava i japanske oralne tradicije očito je veoma atraktivna, a nakon uspešnog nastupa na WOMEX-u prošle godine, ovaj kvintet je u dosadašnjem delu turneje 2023. nastupio na nekoliko festivala na dva kontinenta.
I onda, na kraju, desio se koncert koji je na samo tri dana pre početka festivala bio označavan kao „Last Minute koncert”. Kada ne znate budžet do početka festivala, organizacija može da izgleda kao alhemija. Ali, ovim poslom se ipak bavimo nekoliko decenija… Ideja nikad dosta, a ni sjajnih muzičara ne manjka. Naročito onih koji žele da nastupe na festivalu. Franc Haucinger (Franz Hautzinger) nekoliko meseci ranije je izrazio želju da u godini u kojoj slavi 60. rođendan nastupi u Beogradu. Sigurno nije očekivao da će poziv s naše strane izgledati ovako:
(Nedelja, 14. maj 2023)
„Hello Franz, are you available to perform at the festival next Sunday? We are unsure about the budget, but we’re hoping to have you play alongside Leonel Kaplan, the Argentinian trumpet player who lives here. You met him before, but you two haven’t played together yet, right?”
Nakon nekoliko minuta, dovoljnih da proveri svaj kalendar, Franc je odgovorio: „Yes, I am coming! Can you fly me the day before?”
Tako je i to bilo dogovoreno. Imali smo svetsku premijeru za zatvaranje festivala, dva sjajna muzičara. Druženje sa njima prethodne večeri je bilo divno, a tek koncert… Ili je to bio performans? Opet akustično i opet na sredini sale. Kakav završetak festivala!
