Budimo i dalje radoznali: Završen je 10. „Todo Mundo”
Deseti world music festival Todo Mundo održan je u Beogradu, od 21. do 24. septembra 2022. godine, na različitim lokacijama. Program je obuhvatio osam koncerata, međunarodnu konferenciju, uličnu paradu i javni razgovor sa umetnikom Džambom Aguševim.
. . .
World music u Srbiji je neka čudna sorta. Lako se prima, teško se održava. Muzički govoreći, to jeste najeksportabilniji domaći muzički produkt, bar kako se pokazalo u poslednjih 25 godina. Broj festivala (u Srbiji) koji u programu imaju ovaj poližanr kao dominantan, raste iz godine u godinu. S druge strane, broj domaćih audio-izdanja godišnje retko dostigne brojku 10, podrška Ministarstva kulture i informisanja je rezervisana za neke druge žanrove, a domaći muzičari muku muče razapeti između tezgarenja/preživljavanja i dugotrajne borbe za mesto na evropskom tržištu.
I, kako onda postaviti i održavati jedan world music festival? Festival koji treba da bude i izlog domaćeg i prozor u (neki drugi, bolji) svet.
S takvim mislima smo započeli pripreme jubilarnog, desetog izdanja festivala, u već (konačno) ustaljenom terminu – krajem septembra. Pitanja koja smo sebi postavili bila su: kako napraviti bogat program, uz podršku dobijenu kroz međunarodne projekte i strane kulturne centre, a biti svež, donekle drugačiji od ostalih; kako predstaviti domaće grupe; kako privući mlađu publiku…
Koliko smo uspeli, sudiće muzičari, publika, kolege iz Evrope. Ali, i ono naše unutrašnje, koje nas godinama goni da bez obzira na sve probleme pravimo festival i pri tome uživamo u koncertima. Ovde ne mislim samo na naš tim, već na sve drage ljude koji prave slične festivale u Srbiji. Entuzijazam kao pogonsko gorivo.
Dočekali smo prve goste potpuno spremni, mada već neispavani. Nekoliko novina je bilo uvedeno već pre početka festivala – dugotrajna kampanja na društvenim mrežama, priprema volontera sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, bilbordi na nekoliko mesta u gradu… Započeli smo i saradnju sa vizuelnim umetnikom Vukom Maksimovićem (aka unk_anth), čija su tri totema i dve maske činili scenografiju koncertnih večeri u Jevrejskom kulturnom centru.
I sam početak je bio novitet – ulična sviračka parada (21. septembar). Za to ne postoji bolji sastav od Džambo Aguševi Orchestra iz Severne Makedonije. Jer, rade oni to na brojnim festivalima širom sveta, pa što ne bi i u Beogradu. Ovaj put su im se pridružili članovi Fanfara Station, internacionalnog trija sa centrom aktivnosti u Italiji.
Vreme nas je poslužilo, prolaznici su dobili flajere, a i svoj komad odlične muzike. Bilo je i onih koji su sa nama prošli celu šetnju… Džambo je vodio svoj orkestar kao na specifičnom koncertu, sve je teklo spontano, bez dogovaranja i pauza između pesama.
Imati ovaj orkestar na festivalu je ozbiljna stvar, ne samo zato što su odlični, nego i zbog toga što su veoma, veoma zauzeti. Pri tome, Džambo je napravio nekoliko intervjua, ali je i imao razgovor sa studentima i profesorima Katedre za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti. I to kakav… Maestro je bio inspirisan, razgovorljiv, srdačan i otvoren. A onda je, tog istog dana, kasnije, nakon užasnih pljuskova i kašnjenja cele festivalske večeri zbog tehničkih problema sa pojačalom, u Bašti kluba Drugstore, razvalio. Ali, baš!
Veliki napredak su ostvarili u poslednje tri godine, tako da im se ni na sekund ne dešava da budu monotoni. Nakon takvog gruvanja, teško bi bilo nekome drugom da nastupi. Ali ne i Fanfara Station, kojima nije smetala ni hladnoća (šef benda Marzouk Mejri je Tunižanin), ni to što im je koncert počeo u 23 časa, kad mnogi već gledaju kako da se dokopaju poslednjeg noćnog prevoza.
Moćan nastup i tegoba što ih do kraja nije videlo više ljudi. No, to veče (22.09) pokazalo je i ono što smo osetili tokom drugih večeri – nova i mlađa publika dolazi na world music koncerte. Naročito se to pokazalo poslednje večeri (24.09).
No, da vratimo stvar na koncertni početak festivala – prvi put su koncerti na festivalu Todo Mundo održavani u Jevrejskom kulturnom centru. Ovo je bio test za publiku i za nas. Bivši Rex je decenijama bio dom za festival Ring Ring, čija publika veruje organizatoru i dolazi bez obzira da li je ranije čula za grupu koja će nastupati te večeri.
Kad je reč o Todo Mundu – selili smo ga previše često i dok se ne ustalimo, neće se ni publika ustaliti. Ali prizor je bio lep, troje vrednih volontera, Emilija, Marta i Filip su se lako uklapali i bili su od velike pomoći. A na bini – Brdarići, sestra i brat, Bojana i Nebojša, sa bendom. Lep je osećaj držati se običaja da domaći umetnici svojim nastupom otvaraju festival. Jasno je da će Brdarići, zbog zauzetosti raznim drugim poslovima morati dobro da razmisle kuda žele da povuku – potencijal je tu, pevačko i sviračko umeće takođe.
Jako el Muzikante – izmišljeni junak koga je kreirao Španac Šuršo Fernandes, peva i svira (u triju) sefardsku muziku. Kako bi naglasio Acart – „u Jevrejskom kulturnom centru, u Jevrejskoj ulici”. Nakon koncerta su se Šuršo i Stefan Sablić (vođa domaćeg sefardskog sastava Shira utfila) natpevavali u holu. Kakva slika! Muzika koja se ovde ređe čuje (hm, možda je to mogla biti tema festivala). Jer treće večeri su austrijski duo Ramsch & Rosen zagrabili duboku u austrijsku tradicionalnu muziku, koju takođe retko kad možemo čuti.
Posebna priča je bila Dunja Knebl, najstarija učesnica. Nastupila je kao dobitnica nagrade Povelja sa stauetom „Vojin Mališa Draškoci”, u duu sa pola veka mlađim Rokom Margetom. Topla, neposredna, umotala nas je (ono malo nas koji se nismo uputili da te večeri gledamo Manu Chao-a) u atmosferu tradicionalnih pesama nekoliko zemalja.
Sledećeg jutra smo veselo ćaskali, saznavši da je nekad živela i u Beogradu, te da je obišla mesto gde je nekad bila „Jugotehna”, u kojoj je radila. I njena priča na konferenciji „Muzika u pokretu” (24.09) bila je vesela, srdačna.
Uostalom, cela konferencija je protekla u jednom prijatnom modu, kao razgovor i razmena mišljenja, ali tokom kojeg puno toga saznate.
I Dea i Lea iz grupe Perija su tada bile sa nama, da ispričaju još jednu neobičnu priču. O putovanjima i nastupima na neobičnim mestima tog benda, koji raste i raste. Čiji koncert je iste večeri napunio salu JKC-a. Doduše, u tome im je zdušno pomogao Meybahar, mađarsko-grčki sastav, koji je otvorio to poslednje festivalsko veče. I oni su nas iznenadili – repertoar im je sastavljen od grčkih tradicionala, izvrsno aranžiranih i izvedenih. Još jedna prilika da shvatimo da su bendovi ti koji mogu ključno doprineti promociji, samo da na vreme dostave sav nephodan materijal. Ovakav Meybahar će imati sve više poklonika.
I na kraju kvartet Perija. Već više od jedne godine sa njima je sada 18-ogodišnji Ognen, jedno od otkrovenja festivala. Oni su hrabro izveli repertoar sa svog budućeg albuma, koji će biti objavljen tek sledeće godine. Očito je da imaju mlade poklonike koji prate šta oni rade. Od prve pesme nekolicina je ustala i plesala do kraja koncerta.
Da li su Perija „the next big thing”? Ne možemo to garantovati, ali da idu ozbiljnom uzlaznom putanjom, to je jasno. Da će u Srbiju dolaziti često jasno je već iz poziva nekoliko festivala za 2023!
To poslednje veče nas vraća na pomenuto pogonsko gorivo, koje je ponekad potrebno dopuniti. Ovakve večeri – sa dva sjajna koncerta, uz punu salu, novu, mladu publiku, volontere koji obećavaju, osmehe i pohvale muzičara – umor bledi pod novim naletom pozitivne energije.
Te vibracije nas vode najpre do festivala Pocket Globe u Novom Sadu, koji takođe organizujemo mi iz Udruženja Ring Ring, i nosiće nas do sledećeg, jedanaestog izdanja festivala Todo Mundo.
